Исправно размишљај — мудро поступај

ЗАМИСЛИ следећи призор: Исус Христ објашњава да ће му религиозни непријатељи у Јерусалиму нанети много бола и да ће га онда убити. Његов блиски пријатељ апостол Петар не може да верује у то. И не само то, одводи Исуса на страну и прекорава га. Нема сумње да је Петар искрен и да му је стварно стало до Исуса. Међутим, како је Исус просудио Петров начин размишљања? Рекао је: „Одлази иза мене, Сатано! Ти си ми камен спотицања, јер не мислиш Божјим мислима, него људским“ (Матеј 16:21-23).

Петра је то сигурно шокирало! Уместо да буде неко ко пружа помоћ и подршку, он је у овом случају свом вољеном Господару био „камен спотицања“. Како је дошло до тога? Петар је можда постао жртва уобичајеног погрешног размишљања — склоности да човек верује у оно у шта жели да верује.

Немој бити претерано самоуверен

Нешто што прети нашој способности да исправно размишљамо јесте склоност ка претераној самоуверености. Апостол Павле је упозорио сухришћане у древном Коринту: „Ко мисли да стоји, нека се чува да не падне“ (1. Коринћанима 10:12). Зашто је Павле рекао ово? Очигледно зато што је знао како се људско размишљање лако може искварити — како се чак и хришћанима лако може десити да се „покваре и одврате од искрености и честитости које припадају Христу“ (2. Коринћанима 11:3).

То се догодило читавој једној генерацији Павлових предака. Јехова им је у то време рекао: „Моје мисли нису ваше мисли ни путеви ваши моји путеви“ (Исаија 55:8). Они су постали „мудри пред очима својим“, што је довело до катастрофалних последица (Исаија 5:21). Зато нема сумње да би било добро да видимо како можемо сачувати исправно размишљање и избећи такве последице.

Чувај се телесног размишљања

Многи појединци из Коринта су били под великим утицајем телесног размишљања (1. Коринћанима 3:1-3). Они су више значаја придавали људским филозофијама него Божјој Речи. Нема сумње да су грчки мислиоци тог времена били врло интелигентни људи. Међутим, у Божјим очима су били луди. Павле је рекао: „Јер писано је: ’Учинићу да пропадне  мудрост мудрих, и одбацићу умност умних.‘ Где је мудрац? Где писмозналац? Где расправљач овог система ствари? Зар није Бог мудрост света учинио лудом?“ (1. Коринћанима 1:19, 20). Те умне људе није водио Божји дух, већ „дух света“ (1. Коринћанима 2:12). Њихове филозофије и идеје нису биле у складу с Јеховиним начином размишљања.

Главни узрочник тог телесног размишљања јесте Сатана Ђаво, који је преко змије завео Еву (Постање 3:1-6; 2. Коринћанима 11:3). Да ли он још увек представља опасност за нас? И те како! Према Божјој Речи, Сатана је „заслепио ум“ људима до те мере да сада „заводи целу настањену земљу“ (2. Коринћанима 4:4; Откривење 12:9). Колико је важно да будемо опрезни како не бисмо постали жртве његових сплетки! (2. Коринћанима 2:11).

Чувај се „људске преваре“

Апостол Павле је упозорио и на ’људску превару‘ (Ефешанима 4:14). Он се сусрео са ’преварним радницима‘ који су се претварали да заступају истину, али су је у ствари извртали (2. Коринћанима 11:12-15). Да би остварили своје циљеве, такви људи прибегавају навођењу само оних доказа који њима иду у прилог, говору којим се апелује на емоције, заводљивим полуистинама, инсинуацијама и чак отвореним лажима.

Људи који се баве пропагандом често користе реч „секта“ да би ожигосали друге. На Парламентарној скупштини савета Европе предложено је да „ову реч не користе“ званичници који се баве истраживањем нових религиозних група. Зашто? Зато што се сматра да и реч „култ“ има веома негативан призвук. Слично томе, грчки интелектуалци су погрешно оптужили апостола Павла да је био „брбљивац“, или дословно „неко ко кљуца зрневље“. Тиме су хтели да кажу да он није био ништа више до беспослени брбљивац, неко ко скупља и препричава само делиће знања. Павле је у ствари „објављивао добру вест о Исусу и ускрсењу“ (Дела апостолска 17:18).

Да ли су успешне методе којима се служе људи који се баве пропагандом? Јесу. Они су изврнули људско размишљање о другим нацијама и религијама и на тај начин су одиграли кључну улогу у стварању етничке и религиозне мржње. Многи се служе тим методама да би неомиљене мањине потиснули на маргину друштва. Адолф Хитлер је ефикасно искористио те методе када је Јевреје и друге представио као „дегенерике“, „зле људе“ и као „претњу“ за државу. Никада немој дозволити да оваква врста преваре затрује твој ум (Дела апостолска 28:19-22).

Немој преварити самог себе

Лако бисмо могли да преваримо и сами себе. У ствари, врло је тешко променити, или барем довести у питање, дубоко укорењене ставове. Зашто? Зато што се емоционално везујемо за своја гледишта. Може се десити да варамо сами себе оправдавањем, то јест проналажењем разлога да бисмо правдали оно што је у ствари погрешно.

То се догодило неким хришћанима из првог века. Они су познавали Божју Реч, али јој нису дозволили да управља њиховим размишљањем. ’Заваравали су сами себе погрешним резоновањем‘ (Јаков 1:22, 26). Један знак да смо постали жртва ове врсте самообмане може бити ако се љутимо када неко оспорава наше мишљење. Уместо да се љутимо, мудро је да будемо флексибилни и да пажљиво саслушамо шта други имају да кажу — чак и када смо сигурни да смо у праву (Пословице 18:17).

Тражи ’познање Бога‘

Шта можемо учинити да би наше размишљање било и даље исправно? На располагању је доста тога што нам може помоћи, али морамо бити спремни да уложимо труд у том правцу. Мудри краљ Соломон је рекао: „Ако примиш, сине, речи  моје, поучења моја ако чуваш, и научиш ухо своје да на мудрост пази, и к разуму срце своје пригнеш, да, ако призовеш мудрост и к разуму глас обратиш; ако их као сребро тражиш и као благо сакривено добро истражујеш осетићеш тада страх од Јехове, и познање наћи ћеш ти Бога“ (Пословице 2:1-5). Дакле, праву мудрост, увид и разум стећи ћемо ако се потрудимо да свој ум и своје срце испунимо истинама из Божје Речи. Као резултат тога, тражићемо ствари које су вредније од сребра и од било ког другог материјалног богатства (Пословице 3:13-15).

Нема сумње да су мудрост и спознање фактори од пресудне важности који нам помажу да исправно размишљамо. „Мудрост [ће] ући у срце твоје и знање ће души твојој омилети“, каже Божја Реч. „Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати, да те избаве од зла пута, од човека који зло говори, од оних што скрећу с правог пута, и стазама мрачним иду“ (Пословице 2:10-13).

Нарочито је у време када смо под стресом или у опасности важно да дозволимо Божјим мислима да усмеравају наше размишљање. Снажне емоције попут љутње и страха могу ометати наше исправно размишљање. Соломон је рекао: „Угњетање обезумљује мудрога“ (Проповедник 7:7). Чак може доћи до тога да се ’наљутимо на Јехову‘ (Пословице 19:3). Како то? Тако што кривимо Бога за наше проблеме и користимо их као изговор за поступке који нису у складу с његовим законима и начелима. Уместо да мислимо да смо увек ми у праву, понизно слушајмо мудре саветнике који се труде да нам помогну тако што користе Писмо. Сем тога, будимо спремни да, ако је то потребно, одустанемо од неких чврсто укорењених ставова када постане јасно да су они погрешни (Пословице 1:1-5; 15:22).

’Тражимо од Бога‘

Живимо у конфузним и опасним временима. Редовна молитва за Јеховино вођство преко нам је потребна ако желимо добро да расуђујемо и мудро да поступамо. „Не брините се ни за шта“, пише Павле, „него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса“ (Филипљанима 4:6, 7). Ако нам недостаје мудрости да изађемо на крај с компликованим проблемима или искушењима, треба да је ’тражимо од Бога, јер је он великодушно даје свима и без прекоравања‘ (Јаков 1:5-8).

Апостол Петар је знао да његови сухришћани треба да буду мудри и зато је настојао да ’буди њихове способности јасног размишљања‘. Желео је да се они ’сећају речи које су раније говорили свети пророци и заповести Господа и Спаситеља‘ Исуса Христа (2. Петрова 3:1, 2). Ако то радимо и ако настојимо да наше размишљање буде у складу с Јеховином Речју, тада ћемо исправно размишљати и мудро поступати.

[Слике на 21. страни]

Први хришћани су дозволили да Божја мудрост, а не филозофија, обликује њихово размишљање

[Извори]

Филозофи слева на десно: Епикур: Photograph taken by courtesy of the British Museum; Цицерон: Reproduced from The Lives of the Twelve Caesars; Платон: Roma, Musei Capitolini

[Слике на 23. страни]

Молитва и проучавање Божје Речи су од пресудне важности