Угарит — древни град у сенци Вала

ГОДИНЕ 1928, један сиријски земљорадник ударио је плугом у камен испод којег се налазила гробница у којој је била древна керамика. Није могао ни да замисли значај свог открића. Када је сазнао за ово случајно откриће, један француски археолошки тим који је предводио Клод Шејфер, допутовао је следеће године на место збивања.

Недуго затим, ископан је натпис који је омогућио том тиму да идентификује рушевине које су се појављивале испод њихових лопатица. Био  је то Угарит, „један од најважнијих древних градова Блиског истока“. Писац Бари Хоберман је чак изјавио: „Ниједно археолошко откриће, чак ни Свици с Мртвог мора, нису имали снажнији утицај на наше разумевање Библије“ (The Atlantic Monthly).

Где су се путеви укрштали

Угарит се налазио на брежуљку познатом као Рас Шамра, на медитеранској обали данашње северне Сирије. Био је напредан космополитски град у другом миленијуму пре н. е. Његово краљевство се простирало у дужини од око 60 километара, од планине Касијус на северу до Тел Сукаса на југу; и у ширини од 30 до 45 километара, од Средоземља на западу до долине Оронт на истоку.

У Угариту је владала умерена клима и зато је било много стоке. У тој области су се производиле житарице, маслиново уље, вино и дрвна грађа, која је била веома тражена у Месопотамији и Египту. Надаље, овај град је због свог положаја на раскршћу важних трговачких путева постао једна од првих великих међународних лука. Трговци са Егеја, из Анадолије, Вавилона, Египта и других крајева Блиског истока, трговали су металом, пољопривредним и другим локалним производима.

Упркос свом материјалном напретку, Угарит је увек био вазално краљевство. Овај град је био најсеверније упориште египатског краљевства, све док у 14. веку пре н. е. није био припојен вишевековном хетитском царству. Угарит је био принуђен да плаћа порез и да шаље људе у војску свог господара. Када су „Морски људи“ a почели да уништавају Анадолију (у централној Турској) и северну Сирију, Хетити су одузели Угариту његову војску и морнарицу. Сам Угарит је због тога био незаштићен и потпуно уништен око 1200. пре н. е.

Буђење прошлости

Након уништења Угарита, остала је огромна хумка висока скоро 20 метара која се простире на више од 25 хектара. До сада је ископана само једна шестина ове површине. Археолози су у рушевинама пронашли остатке изузетно великог комплекса палата са скоро стотину соба и најмање 6 дворишта, а све то се простире на површини од око 10 000 квадратних метара. Тај комплекс је имао текућу воду, купатила и канализацију. Намештај је био украшен уметнутим детаљима од злата, лазурита и слоноваче. Пронађене су сложено изрезбарене плоче од слоноваче. Зидом ограђена башта и укопан базен умногоме су допринели привлачности палате.

Град и околна долина били су препуни Валових и Даганових храмова. b Ове  храмске куле, високе можда и по 20 метара, имале су мало предворје које је водило до унутрашње собе у којој се налазио кип божанства. Степенице су водиле до балкона с којег је краљ управљао разним церемонијама. Ноћу или током олује, палили су се светионици на врховима храмова како би се бродови безбедно упутили до луке. У једном светилишту је пронађено 17 камених сидара које су као заветни дар несумњиво направили морнари који су свој безбедан повратак приписивали богу олује Вал-Хададу.

Пронађени драгоцени записи

У рушевинама Угарита откривено је на хиљаде глинених плочица. Пронађени су економски, правни, дипломатски и пословни текстови на осам језика, који су написани на пет писама. Шејферов тим је пронашао натписе на једном до тада непознатом језику — названом угаритски — који се састоји од 30 знакова на клинастом писму, који сачињавају један од најстаријих алфабета који је икада откривен.

Поред тога што садрже записе о свакодневним пословима, у угаритским документима има и књижевних текстова који отварају нова врата за разумевање религиозних идеја и обичаја тог времена. Изгледа да је угаритска религија имала пуно сличности с религијом оближњих Хананаца. Према Ролану де Воу, ови текстови представљају „прилично тачан опис хананске цивилизације кратко пре него што ју је Израел освојио“.

Религија у граду Вала

У текстовима из Рас Шамре помиње се више од 200 богова и богиња. Врховно божанство био је Ел, који је назван оцем богова и људи. Бог олује Вал-Хадад био је „јахач на облацима“ и „господар земље“. Ел је приказан као мудар, старији човек с белом брадом, удаљен од људског рода. С друге стране, Вал је снажно и амбициозно божанство које тежи да влада над боговима и људима.

Пронађени текстови су вероватно јавно читани током религиозних свечаности, као што су оне поводом нове године или жетве. Ипак, тачно тумачење још увек не постоји. У једном спеву о препирци око власти, Вал побеђује Еловог сина љубимца, бога мора Јама. Ова победа је можда пружила поуздање морнарима да ће их Вал штитити док су на мору. У двобоју с Мотом, Вал је савладан и силази у подземље. То је довело до суше и престанка људских активности. Валова жена и сестра Анат — богиња љубави и рата — убија Мота и враћа Вала у живот. Вал масакрира синове Елове жене, Атират (Ашере), и долази опет на власт. Али седам година касније, Мот се поново враћа.

Неки тумаче овај спев као симбол циклуса годишњих доба током којих  животодајне кише бивају замењене великим летњим врућинама, а онда опет дође јесен. Други мисле да је седмогодишњи циклус повезан са страхом од глади и суше. У сваком случају, сматрало се да је Валова надмоћност неопходна да би људски труд имао успеха. Изучавалац Питер Крејги примећује: „Циљ Валове религије био је да осигура његову надмоћ; само док би он био надмоћан, како су његови обожаваоци мислили, напредовали би усеви и стока који су толико неопходни за опстанак људи.“

Заштита од паганства

На основу ископаних текстова јасно се види колико је угаритска религија била изопачена. Дело The Illustrated Bible Dictionary коментарише: „Текстови показују деградирајуће ствари као резултат обожавања ових божанстава; истичу рат, свету проституцију, чулну љубав, а последица свега тога је друштвена деградација.“ Де Во запажа: „Читајући ове спевове, особа разуме одвратност коју су поборници јахвизма и велики пророци осећали према оваквој врсти обожавања.“ Закон који је Бог дао древној израелској нацији представљао је заштиту од таквих лажних религија.

У Угариту су прорицање, астрологија и магија били уобичајени. Предзнаци су тражени не само у небеским телима, него и у унакаженим фетусима и у утроби закланих животиња. „Веровало се да ће животиња постати једно с богом којем је ритуално жртвована и да ће се божји дух стопити с духом животиње“, коментарише историчар Жаклин Гаше. „Као резултат, читањем знакова који су били видљиви на овим органима, било је могуће имати слободан приступ духовима божанстава који су могли да дају било позитиван било негативан одговор на питање о будућим догађајима или о томе шта треба урадити у одређеној ситуацији“ (Le pays d’Ougarit autour de 1200 av.J.C). Насупрот њима, Израелци су морали да се клоне таквих обичаја (Поновљени закони 18:9-14).

Мојсијев закон јасно је забранио бестијалност (Левитска 18:23). Како се на то гледало у Угариту? Откривени текстови показују да је Вал имао односе с јуницом. „Ако би се навело да је Вал узимао облик бика у таквим приликама“, коментарисао је археолог Сајрус Гордон, „то исто се не би могло рећи за његове свештенике који су опонашали његов митолошки живот.“

Израелцима је било заповеђено: „За мртвацем не режите се по телу своме“ (Левитска 19:28). С друге стране, Елова реакција на Валову смрт била је да је „резао своју кожу ножем, правио резове бритвом; резао је своје образе и браду“. Ритуално парање по телу очигледно је био обичај међу Валовим обожаваоцима (1. Краљевима 18:28).

Изгледа да један угаритски спев указује да је кување јарета у млеку био део ритуала плодности у хананској религији. Међутим, у Мојсијевом  закону Израелцима је било заповеђено: „Не кухај јагњета [„јаре“, NW] у млеку мајке његове“ (Излазак 23:19).

Упоређивање с библијским текстовима

Угаритски текстови су најпре преведени углавном помоћу хебрејског језика који се користи у Библији. Питер Крејги примећује: „Постоји много речи које се користе у Хебрејским списима чије значење није јасно, а понекад је и непознато; преводиоци из времена пре 20. века су на разне начине нагађали њихово могуће значење. Али када се исте речи појаве у угаритском тексту, могуће је разумети њихово значење.“

На пример, једна хебрејска реч која је употребљена у Исаији 3:18 најчешће је превођена као „траке за главу“ (NW). Сличан угаритски корен речи означава и сунце и богињу сунца. Зато су се жене из Јерусалима, које се помињу у Исаијином пророчанству, у част хананских богова украшавале малим привесцима у облику сунца, као и ’месечићима‘.

У масоретском тексту у Пословицама 26:23, „уста врела и зло срце“ упоређени су са земљаним лонцем на ком је „сребрна пена“. Угаритски корен речи омогућава да се то поређење преведе „као глазура на разлупаној посуди“. Превод Нови свет исправно преводи ову пословицу: „Као сребрна глазура на парчету земљане посуде, такве су срдачне усне са злим срцем“.

Темељ за Библију?

Испитивање текстова из Рас Шамре навело је неке изучаваоце да тврде да извесни библијски стихови представљају адаптацију угаритске поезије. Андре Какоу, члан Француског института, каже да је „хананска културна основа, темељ израелске религије“.

У погледу 29. Псалма, Мичел Дехуд с Понтификалног библијског института у Риму коментарише: „Овај псалам је јахвистичка адаптација једне старије хананске химне богу олује Валу... Скоро свака реч у том псалму могла би се пронаћи у старијим хананским текстовима.“ Да ли је овакав закључак исправан? Никако!

Изучаваоци који нису толико изричити схватили су да су те сличности преувеличане. „Ни један једини угаритски текст се не поклапа у потпуности с 29. Псалмом“, каже теолог Гари Брентли. „Претпоставка да је 29. Псалам (или било који други библијски текст) адаптација неког паганског мита нема никакве основе.“

Да ли чињеница да постоје сличности у стилским фигурама, поетским поређењима и стилском изражавању представља доказ о адаптацији? Баш напротив, такве сличности су очекиване. The Encyclopedia of Religion запажа: „Разлог за ову сличност облика и садржаја је културног карактера: без обзира на значајне географске и временске разлике између Угарита и Израела, и један и други су били део веће културне целине која је делила уобичајен поетски и религиозни речник.“ Зато Гари Брентли закључује: „Неприхватљиво је тумачење да паганска веровања представљају основу библијског текста само због тога што постоје језичке сличности.“

На крају, треба запазити да, ако постоје икакве сличности између текстова из Рас Шамре и Библије, оне су чисто књижевне, никако духовне природе. „Етичке и моралне висине које су достигнуте у Библији не могу се пронаћи у Угариту“, запажа архелог Сајрус Гордон. Заиста, разлике које постоје далеко превазилазе сличности.

Истраживања у Угариту ће се вероватно наставити како би се помогло истраживачима Библије да разумеју културно, историјско и религиозно окружење библијских писаца и јеврејске нације уопште. Даљња испитивања текстова из Рас Шамре такође могу бацити ново светло на разумевање древног хебрејског језика. Ипак, изнад свега, археолошка открића у Угариту снажно истичу контраст између деградирајуће оданости Валу и чистог обожавања Јехове.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 25. страни]

Археолошка открића у Угариту помогла су да се Писмо боље разуме

[Мапа/Слике на странама странама 24, 24]

(For fully formatted text, see publication)

Хетитско царство у 14. веку пре н. е.

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

Еуфрат

ПЛАНИНА КАСИЈУС (ЏЕБЕЛ ЕЛ-АГРА)

Угарит (Рас Шамра)

Тел Сукас

Оронт

СИРИЈА

ЕГИПАТ

[Извори]

Мала статуа Вала и крчаг у облику животињске главе: Musée du Louvre, Paris; слика краљевске палате: © D. Héron-Hugé pour “Le Monde de la Bible”

[Слика на 25. страни]

Остаци улаза у палату

[Слика на 26. страни]

Митолошки угаритски спев који можда пружа основу за стих из Изласка 23:19

[Извор]

Musée du Louvre, Paris

[Слике на 27. страни]

Камена плоча на којој је приказан Вал

Златни тањир на ком је приказана сцена лова

Поклопац кутије за козметику од слоноваче који приказује богињу плодности

[Извор]

Све слике: Musée du Louvre, Paris