Питања читалаца

Јехова је дозволио полигамију својим древним слугама, Израелцима, али данас то не дозвољава. Да ли се његово мерило променило?

Јехова није променио своје гледиште о полигамији (Псалам 19:8; Малахија 3:6). Полигамија није била део његове првобитне намере за људе и то није ни данас. Када је створио Еву као Адамову жену, Јехова је тада изјавио да је његово мерило: једна жена за једног мужа. „Зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју и биће њих двоје једна пут“ (Постање 2:24).

Када је Исус Христ био на земљи, он је поново навео ово мерило када је одговарао онима који су га питали о разводу и поновном ступању у брак. Рекао је: „Зар нисте читали да их је онај који их је створио од почетка начинио као мушко и женско и рече: ’Зато ће човек оставити свог оца и мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело‘? Тако нису више двоје, него једно тело.“ Затим је додао: „Ко се разведе од своје жене, осим због блуда, и ожени се другом, чини прељубу“ (Матеј 19:4-6, 9). Отуда је очигледно да је узимање још једне или више жена такође прељуба.

Зашто је онда полигамија била дозвољена у древна времена? Задржи у мислима чињеницу да Јехова није зачетник полигамије. Прва особа за коју се у Библији каже да је имала више од једне жене био је Ламех, Каинов потомак (Постање 4:19-24). Када је Јехова изазвао Потоп у Нојево време, Ноје и његова три сина имали су само по једну жену. Сви полигамисти су били уништени у Потопу.

Када је Јехова вековима касније изабрао Израелце као свој народ, неки од њих су већ били полигамисти, иако је очигледно било далеко уобичајеније да сваки мушкарац има само једну жену. Бог није захтевао да се растуре породице у којима је било више од једне жене. Уместо тога, он је строго регулисао такве бракове (Излазак 21:10, 11; Поновљени закони 21:15-17).

Да је овакво толерисање полигамије било само привремено, може се видети не само по ономе што је Исус изјавио у вези с Јеховиним првобитним мерилом за брак већ и по ономе што је апостол Павле написао под надахнућем Божјег светог духа. Он је рекао: „Нека сваки човек има своју жену и нека свака жена има свог мужа“ (1. Коринћанима 7:2). Павле је такође био надахнут да напише да сваки ожењени мушкарац који је наименован за надгледника или слугу помоћника у хришћанској скупштини мора да буде „муж једне жене“ (1. Тимотеју 3:2, 12; Титу 1:6).

Дакле, Јехова је престао да толерише полигамију када је основана хришћанска скупштина, пре отприлике 2 000 година. Тада је поново ступило на снагу мерило за брак које је важило на почетку, када је Бог створио човека и жену: један муж и једна жена. То исто мерило важи и данас међу Божјим народом широм света (Марко 10:11, 12; 1. Коринћанима 6:9, 10).