„БАДАВА сте добили, бадава и дајте“ (Матеј 10:8). Овако је Исус поучио своје апостоле када их је послао да проповедају добру вест. Да ли су га апостоли послушали? Јесу, и наставили су тако да раде чак и након што је Исус отишао са земље.

На пример, када је бивши врачар Симон видео какву чудотворну моћ поседују апостоли Петар и Јован, понудио је новац да би и њему дали такву моћ. Али Петар га је прекорио рекавши: „Нека твоје сребро пропадне с тобом, јер си мислио да новцем стекнеш Божји бесплатни дар“ (Дела апостолска 8:18-20).

Апостол Павле је показао дух сличан Петровом. Павле је могао дозволити себи да га издржавају његова хришћанска браћа у Коринту. Па ипак, сопственим рукама је радио како би се издржавао (Дела апостолска 18:1-3). Зато је с правом могао да каже да је „бесплатно“ проповедао добру вест Коринћанима (1. Коринћанима 4:12; 9:18).

Нажалост, многи који тврде да су Христови следбеници не показују такву спремност да ’дају бадава‘. Штавише, многе религиозне вође хришћанства ’уче само за плату‘ (Михеј 3:11). Неки од њих су се чак обогатили од новца који су сакупљали од својих стада. Године 1989, један проповедник из САД осуђен је на 45 година затвора. Зашто? Новине People’s Daily Graphic, од 7. октобра 1989, извештавају: „Проневерио је милионе долара које је прикупио од својих присталица и од тог новца је купио куће, аутомобиле, финансирао путовања, па чак је купио и климатизовани азил за псе.“

Како нас извештавају новине Ghanaian Times од 31. марта 1990, у Гани је један римокатолички свештеник узео новац који је био сакупљен током једне црквене службе и љутито га бацио верницима. „То је урадио“, пише у тим новинама, „зато што је од њих, као одраслих особа, очекивао да дају више новца.“ Није ни чудо што многе цркве чак покушавају да пробуде похлепу у својим члановима тиме што сами унапређују коцкање и друге активности како би сакупили новац.

За разлику од њих, Јеховини сведоци настоје да опонашају Исуса и његове ученике из првог века. Код њих нема плаћеног свештенства. Сваки Сведок је слуга коме је поверена одговорност да проповеда ’добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14). Више од шест милиона Сведока широм света заокупљено је тиме да људима доноси „воду живота“, и то бесплатно (Откривење 22:17). Тако, чак и они који ’немају новца‘ могу да извуку корист из библијске поруке (Исаија 55:1). Иако се дело, које врше широм света, подупире добровољним прилозима, Сведоци никад не изнуђују новац. Као праве Божје слуге, они нису „трговци Божјом речју“, него говоре „подстакнути искреношћу, да, као послати од Бога“ (2. Коринћанима 2:17).

 Зашто су онда Јеховини сведоци вољни да помажу другима, радећи то о свом трошку? Шта их мотивише? Да ли то што ’дају бадава‘ значи да не добијају никакву награду за свој труд?

Оно што првенствено мотивише данашње праве хришћане јесте жеља да угоде Јехови, а не жеља да се обогате. Зато они могу да одговоре на изазов који је Сатана Ђаво упутио вековима раније. Говорећи о праведном човеку Јову, Сатана је изазвао Јехову следећим питањем: „Да ли се несебично Јов боји Бога?“ Сатана је тврдио да Јов служи Богу само зато што га Он штити. Ако би Јову била ускраћена материјална добра, тврдио је Сатана, он би у очи опсовао Бога! (Јов 1:7-11).

Да би одговорио на овај изазов, Бог је дозволио Сатани да искуша Јова и рекао му је: „Предајем ти све што он има“ (Јов 1:12). Какав је био исход? Јов је доказао да је Сатана лажов. Јов је остао лојалан упркос невољама које су га задесиле. „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност [’беспрекорност‘, NW] бранити“, рекао је (Јов 27:5, 6).

Данашњи прави обожаваоци показују став који је сличан Јововом ставу. Њихова служба Богу није мотивисана жељом да имају материјалне користи.

Још један разлог због којег су прави хришћани спремни да ’дају бадава‘ јесте то што су и они сами ’бадава добили‘. Због греха нашег праоца Адама, човечанство робује греху и смрти (Римљанима 5:12). Јехова се с пуно љубави побринуо да његов Син умре жртвеном смрћу, а то је Њега самог скупо коштало. Сасвим сигурно, човечанство то није заслужило. То је Божји дар (Римљанима 4:4; 5:8; 6:23).

Зато је Павле помазаним хришћанима рекао оно што је забележено у Римљанима 3:23, 24: „Сви су сагрешили и не достижу Божју славу, и бесплатан дар је то што су проглашени праведнима по његовој незаслуженој доброти посредством ослобођења откупнином коју је платио Христ Исус.“ Они који имају наду да ће живети заувек на земљи такође примају један „бесплатан дар“. Овај дар укључује предност да буду проглашени праведнима као Јеховини пријатељи (Јаков 2:23; Откривење 7:14).

Осим тога, Христова откупна жртва омогућава свим хришћанима да служе као Божје слуге. Апостол Павле је написао: „Ја сам постао слуга тога [свете тајне] по бесплатном дару Божје незаслужене доброте“ (Ефешанима 3:4-7). Захваљујући том дару који нису заслужили и који нису могли зарадити, они могу да врше ову службу, те стога праве Божје слуге не могу да очекују да буду плаћене за то што другима преносе ову вест о том дару.

Да ли то онда значи да Бог очекује да му хришћани служе не надајући се никаквој награди? Не значи, јер је апостол Павле рекао својим суверницима: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јеврејима 6:10; Поновљени закони 32:4). Напротив, Јехова „награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Али, зар обећање вечног живота у Рају не подстиче на себичност? (Лука 23:43).

Ни у ком случају. Можемо то рећи зато што жеља да живимо вечно у Рају на земљи потиче од самог Бога. Он је ту могућност ставио пред први људски пар (Постање 1:28; 2:15-17). Када су због греха Адама и Еве њихови потомци изгубили ту могућност, Он се такође побринуо да им то поново омогући. Стога, Бог у својој Речи обећава „да ће и са̂мо стварство бити ослобођено од ропства распадљивости и имати славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:21). Зато је сасвим подесно да данашњи хришћани, попут Мојсија из древних времена, ’пажљиво гледају на награду‘ (Јеврејима 11:26). Бог их овом наградом не подмићује. Он је нуди због истинске љубави коју осећа према онима који му служе (2. Солуњанима 2:16, 17). Одазивајући се на ту љубав, „ми волимо, јер је он први заволео нас“ (1. Јованова 4:19).

Међутим, данашњи хришћани морају стално да се преиспитују у вези с тим шта их мотивише да служе Богу. У Јовану 6:10-13 читамо о томе како је Исус чудом нахранио мноштво од преко пет хиљада људи. Касније су неки почели да следе Исуса само из себичних разлога. Исус им је рекао: ’Ви ме тражите зато што сте јели од хлебова и наситили се‘ (Јован 6:26). Слично томе, деценијама касније су неки предани хришћани вршили Богу свету службу, али „не с чистим потицајем“ (Филипљанима 1:17). Неки који ’нису пристали на здраве речи нашег Господа Исуса Христа‘ чак су тражили начине да извуку лични добитак из тога што су у друштву с хришћанима (1. Тимотеју 6:3-5).

И у данашње време, хришћанин који служи Богу само зато што жели заувек да живи у Рају, можда служи из себичних мотива. Дугорочно гледано, то би могло да доведе до његовог духовног пада. Због тога што Сатанин свет траје дуже него што је он очекивао, могло би се десити да се ’умори‘, јер има осећај да крај касни (Галатима 6:9). Могао би чак постати огорчен због материјалних ствари које је жртвовао. Исус нас подсећа: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом“ (Матеј 22:37). Заиста, особа која служи Богу првенствено из љубави, не размишља о томе да служи Богу само неко одређено време. Она је одлучна да служи Јехови заувек! (Михеј 4:5). Не каје се ни због једне жртве коју је начинила у својој служби Богу (Јеврејима 13:15, 16). Љубав према Богу покреће је да Његове интересе стави на прво место у свом животу (Матеј 6:33).

Данас се више од шест милиона правих обожавалаца ’спремно нуди‘ у Јеховиној служби (Псалам 110:3, NW). Да ли си и ти међу њима? Ако ниси, размисли о томе шта ти Бог пружа: тачно спознање истине (Јован 17:3), ослобођење од ропства лажним религиозним учењима (Јован 8:32), и наду вечног живота (Откривење 21:3, 4). Јеховини сведоци ти могу помоћи да научиш како можеш све то примити од Бога — и то бесплатно.