Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли се сећаш?

Да ли се сећаш?

Да ли се сећаш?

Да ли си уживао у читању недавних издања Куле стражаре? Онда погледај да ли можеш да одговориш на следећа питања:

Који су неки од начина на које је Рута служила као добар пример?

Она је била пример у љубави према Јехови, лојалној љубави према Нојемини и у показивању марљивости и понизности. Људи су је с добрим разлогом сматрали ’ваљаном женом‘ (Рута 3:11; 15. 4, стране 23-6).

Како знамо да Јехова брине за обичне људе?

Израелцима, с којима се свирепо поступало у Египту, Бог је рекао да не злостављају обичне људе (Излазак 22:21-24). Исус, који је опонашао свог Оца, показао је искрено занимање за обичне људе, и за апостоле је изабрао оне који су били „неуки и обични“ (Дела апостолска 4:13; Матеј 9:36). Можемо опонашати Бога тако што показујемо занимање за друге особе, као на пример за младе (15. 4, стране 28-31).

• На основу чега можемо веровати да Јехова примећује наша дела?

Библијски извештаји показују да Јехова примећује оно што људи раде. Он је запазио жртву коју је принео Авељ, а исто тако примећује и нашу ’жртву хвале, плод усана‘ (Јеврејима 13:15). Јехова је знао да се Енох напрезао да му угоди водећи чист и моралан живот. Бог је такође приметио како је једна неизраелка из Сарепте која је била удовица поделила нешто мало преостале хране с пророком Илијом. Јехова запажа и наша дела вере (1. 5, стране 28-31).

Зашто се може рећи да су након Пентекоста 33. н. е. Јевреји који су постали хришћани морали да се предају Богу?

Древни Израелци су 1513. пре н. е. ступили у предани однос с Јеховом (Излазак 19:3-8). Од тада су се Јевреји рађали у тој преданој нацији под савезом Закона. Међутим, Јехова је укинуо тај савез Закона Христовом смрћу 33. н. е. (Колошанима 2:14). Након тога, Јевреји који су желели да служе Богу на прихватљив начин морали су да му се предају и да се крсте у име Исуса Христа (15. 5, стране 30-1).

Да ли је приношење ка̂да део правог обожавања данас?

Употреба ка̂да је била део правог обожавања у древном Израелу (Излазак 30:37, 38; Левитска 16:12, 13). Међутим, савез Закона, па самим тим и употреба ка̂да, укинути су Христовом смрћу. Хришћани могу лично да одлуче да ли ће користити ка̂д у нерелигиозне сврхе, али приношење ка̂да данас није део правог обожавања. Такође треба узети у обзир осећања других да се не би спотакли (1. 6, стране 28-30).

Која је недавна вест покренула многе да више размисле о чињеници да је Исус живео на земљи?

Велики публицитет је дат једној кутији, то јест једној урни с костима, која је пронађена у Израелу. Изгледа да датира из првог века, и на њој се налази следећи натпис: „Јаков, син Јосифа, брат Исуса.“ Неки сматрају да је ово „најстарији ванбиблијски археолошки доказ“ да је Исус живео на земљи (15. 6, стране 3-4).

Како човек учи да воли?

Људи најпре уче да воле на основу родитељског примера и васпитања које им они пружају. Када муж и жена међусобно показују љубав и поштовање, деца уче да воле (Ефешанима 5:28; Титу 2:4). Чак и када особа потиче из породице у којој није осетила љубав, она може научити да воли тако што прихвата Јеховино очинско вођство, прима помоћ светог духа и извлачи корист из срдачне подршке хришћанског братства (1. 7, стране 4-7).

Ко је био Еусебије, и коју поуку можемо извући из његовог живота?

Еусебије је био рани историчар, који је 324. пре н. е. завршио дело од десет томова под насловом History of the Christian Church. Иако је веровао да је Отац постојао пре Сина, Еусебије је на Никејском сабору прихватио другачије гледиште. Он је очигледно игнорисао Исусов захтев да његови следбеници не буду „део света“ (Јован 17:16; 15. 7, стране 29-31).

Да ли је Јехова променио своје гледиште о полигамији?

Не, Јехова није променио своје гледиште о полигамији (Малахија 3:6). Божја намера за првог човека била је да човек ’прионе уз своју жену‘ и да њих двоје буду једно тело (Постање 2:24). Исус је рекао да особа која се разведе, осим због блуда, и поново ступи у брак постаје прељубник (Матеј 19:4-6, 9). Када је основана хришћанска скупштина, Јехова је престао да толерише полигамију (1. 8, страна 28).