Једна права хришћанска религија — реалност

ИСУС ХРИСТ је основао само једну цркву, то јест скупштину. Та скупштина је била једно духовно тело, духовна породица. То значи да је окупљала људе које је Бог изабрао светим духом и признао их као своју ’децу‘ (Римљанима 8:16, 17; Галатима 3:26).

Исус је научавао да Бог користи само један пут како би људе усмерио ка истини и животу. Да би приказао ту важну истину, Исус је упоредио пут до вечног живота с дословним путем. Он је рекао: „Уђите на уска врата; јер широк је и простран пут који води у уништење, и много је оних који њиме иду; док су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе“ (Матеј 7:13, 14; Јован 14:6; Дела апостолска 4:11, 12).

Уједињена скупштина

Дело The New Dictionary of Theology наводи да на скупштину из првог века не треба да гледамо као на „светом раширену, универзалну, организовану заједницу какву имамо на уму када данас говоримо о Католичкој цркви“. Зашто? „Из простог разлога“, наводи овај речник, „јер једна таква организована, универзална заједница није ни постојала.“

Нико не може с правом порећи чињеницу да рана хришћанска скупштина није нимало подсећала на институционализовани црквени систем који данас постоји. Међутим, била је организована. Појединачне скупштине нису функционисале независно једна од друге. Све су признавале ауторитет водећег тела из Јерусалима. То водеће тело — које су сачињавали апостоли и старешине из јерусалимске скупштине — помагало је да се сачува јединство  скупштине као Христовог ’једног тела‘ (Ефешанима 4:4, 11-16; Дела апостолска 15:22-31; 16:4, 5).

Шта се десило с том једном правом скупштином? Да ли је од ње настала моћна Католичка црква? Да ли је прерасла у верски расцепкан протестантски религиозни систем који данас видимо? Или се десило нешто друго?

„Пшеница“ и „кукољ“

Да бисмо добили одговор, хајде да пажљиво осмотримо шта је сам Исус Христ рекао да ће се десити. Можда ћеш се изненадити када сазнаш да је Исус очекивао да ће његова скупштина престати да постоји и да је он дозволио да такво тужно стање потраје вековима.

Поистовећујући своју скупштину са ’небеским краљевством‘, он је рекао: „Небеско краљевство је као човек који посеја добро семе на својој њиви. Док су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници и оде. Кад усев изникну и донесе плод, тада се појави и кукољ. Онда дођоше домаћинови робови и рекоше му: ’Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘ А он им рече: ’Непријатељ човек то учини.‘ Они му рекоше: ’Хоћеш ли, дакле, да одемо и скупимо га?‘ А он рече: ’Не; да не бисте случајно, скупљајући кукољ, ишчупали с њим и пшеницу. Нека обоје расту заједно до жетве; а у време жетве рећи ћу жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, затим скупите пшеницу у моју житницу‘“ (Матеј 13:24-30).

Исус је објаснио да је он „сејач“. „Добро семе“ представља његове праве ученике. Његов „непријатељ“ је Сатана, Ђаво. „Кукољ“ су лажни хришћани који су се увукли у рану хришћанску скупштину. Исус је рекао да ће дозволити да „пшеница“ и „коров“ заједно расту до ’жетве‘, то јест до ’свршетка овог система ствари‘ (Матеј 13:37-43). Шта све ово значи?

Искварена хришћанска скупштина

Убрзо након смрти апостола, отпадници унутар скупштине почели су да преузимају контролу над њом. Они су говорили „изопачене ствари да би одвукли ученике за собом“ (Дела апостолска 20:29, 30). Као последица тога, многи хришћани су ’отпали од вере‘. Они су се ’окренули лажним причама‘ (1. Тимотеју 4:1-3; 2. Тимотеју 4:3, 4).

 До четвртог века н. е., наводи се у The New Dictionary of Theology, „католичанство је постало званична... религија Римског царства“. Дошло је до „спајања религиозног и грађанског друштва“ — до сједињења Цркве и Државе, што је било потпуно супротно веровањима раних хришћана (Јован 17:16; Јаков 4:4). Исти извор наводи да су с временом читава структура и природа цркве, као и многа њена основна веровања, радикално промењене „под утицајем необичних и потпуно нездравих комбинација С[тарог] З[авета] и неоплатонских идеја“. Као што је Исус Христ предвидео, његови прави ученици су нестајали, док је лажних хришћана било све више.

Исусови слушаоци су знали како је тешко разликовати праву пшеницу од кукоља, као што је отровни љуљ, који јако личи на пшеницу док расте. Тако је Исус приказао да ће током извесног времена бити тешко разликовати праве хришћане од лажних. То не значи да је хришћанска скупштина престала да постоји, јер је Исус обећао да ће непрестано предводити своју духовну браћу „све дане до свршетка система ствари“ (Матеј 28:20). Исус је рекао да ће пшеница наставити да расте. Сходно томе, прави хришћани су током векова — појединачно или у групама — без сумње давали све од себе да би се држали Христових учења. Али нису више сачињавали јасно дефинисано, видљиво тело или организацију. Они се сигурно нису поистовећивали с видљивим отпадничким религиозним системом који је кроз историју нанео само срамоту имену Исуса Христа (2. Петрова 2:1, 2).

’Човек безакоња бива откривен‘

Апостол Павле је прорекао још нешто што ће обележити лажни религиозни систем. Он је написао: „Да вас нико не заведе ни на који начин, јер [Јеховин дан] неће доћи док прво не дође отпад и не открије се човек безакоња“ (2. Солуњанима 2:2-4). Овај „човек безакоња“ није нико други до свештеничка класа, која је сама себи доделила место предводника у „хришћанској“ скупштини. a

Отпадништво се појавило још у време апостола Павла. Проширило се након што су апостоли умрли и након што је нестао њихов заштитнички утицај. То отпадништво ће бити означено, рекао је Павле, „Сатаниним деловањем са сваким моћним делом и лажним знацима и чудесним предзнацима и са сваком неправедном преваром“ (2. Солуњанима 2:6-12). Како ове речи тачно описују поступке многих религиозних вођа кроз историју!

Подржавајући своју тврдњу да је римокатоличанство једина права религија, католичке вође кажу да њихови бискупи имају „животодајну везу с првим апостолима преко линије наслеђа која иде до самог почетка хришћанства“. Заправо, тврдња о апостолском наслеђу нема историјску нити библијску основу. Не постоји поуздан доказ да је црквени систем који је настао након смрти Исусових апостола икада био вођен Божјим светим духом (Римљанима 8:9; Галатима 5:19-21).

Како стоје ствари са осталим религијама које су настале након такозване реформације? Да ли су оне успоставиле образац ране хришћанске скупштине? Да ли су обновиле чистоћу прве хришћанске скупштине? Тачно је да је након реформације Библија постала доступна већини обичних људи на њиховом матерњем језику. Ипак, историја показује да су ове религије наставиле да научавају лажне доктрине b (Матеј 15:7-9).

Међутим, запази следеће. Исус Христ је тачно прорекао да ће његова права скупштина бити обновљена у време које  је он назвао свршетком система ствари (Матеј 13:30, 39). Испуњење библијских пророчанстава показује да сада живимо у том времену (Матеј 24:3-35). Ако је тако, онда свако од нас треба да се пита: ’Где је та једна права религија?‘ Требало би да је све јасније уочљива.

Можда сматраш да си већ пронашао ту религију или скупштину. Важно је да будеш сигуран у свој избор. Зашто? Зато што, као и у првом веку, може постојати само једна права религија. Да ли си издвојио време да се увериш да ли твоја религија тачно одговара обрасцу који је поставила хришћанска скупштина из првог века и да ли лојално следи учења Исуса Христа? Зашто то не испиташ сада? Јеховини сведоци ће ти радо помоћи да то урадиш (Дела апостолска 17:11).

[Фусноте]

[Слике на 5. страни]

Чему нас Исусово поређење о пшеници и кукољу учи у вези с правом скупштином?

[Слике на 7. страни]

Да ли твоја религија следи образац који су поставили хришћани из првог века када су у питању проповедање и проучавање?