Питања читалаца

У многим деловима света уобичајено је да се дају поклони за венчање. Која библијска начела треба да узмемо у обзир када дајемо или примамо такве поклоне?

Библија одобрава давање поклона када се то ради са исправним мотивом и у некој подесној прилици. Када је у питању давање, Библија охрабрује праве хришћане да се угледају на свог великодушног Бога Јехову (Јаков 1:17). Апостол Павле је подстакао сухришћане: „Не заборављајте чинити добро и делити с другима, јер се таквим жртвама угађа Богу.“ Дакле, хришћани су охрабрени да буду великодушни (Јеврејима 13:16; Лука 6:38).

У неким земљама је уобичајено да пар који ће се ускоро венчати разгледа робу у неком тржном центру и направи списак артикала које би највише волели да добију као поклоне. Рођацима и пријатељима тог пара се каже да у одређеној продавници могу купити неки артикал са списка који је пар направио. То је практично за особу која купује поклон, зато што не мора сатима да разгледа по продавницама, а они који примају поклон поштеђени су перипетија око враћања поклона у продавницу.

Да ли пар који ће се венчати жели да направи списак поклона јесте ствар личне одлуке. Ипак, хришћани морају да буду пажљиви како не би учествовали у било ком обичају којим се крше библијска начела. На пример, шта ако неки верени пар направи списак на ком се налазе веома скупи артикли? У том случају, они који имају мала примања неће моћи да купе поклон или ће можда сматрати да је боље да одбију позив на венчање како се не би осрамотили зато што су донели неки јефтин поклон. Једна хришћанка је написала: „Све то постаје један велики терет. Покушала сам да будем великодушна, али у последње време више не налазим срећу у давању као раније.“ Како би то тужно било када би венчање постало разлог за обесхрабрење!

Сасвим сигурно, онима који дају поклоне не би требало да се наметне осећај да морају купити поклон у одређеној продавници и по одређеној цени како би он био прихватљив. На крају крајева, Исус Христ је указао на то да Бог највише цени став срца код особе која даје, а не материјалну вредност поклона (Лука 21:1-4). Слично томе, када је говорио о давању дарова милосрђа онима који су сиромашни, апостол Павле је написао: „Нека свако учини како је одлучио у свом срцу, не нерадо нити од морања, јер Бог воли веселог даваоца“ (2. Коринћанима 9:7).

Посматрано у светлу библијских начела, нема ничег погрешног у томе да се неко идентификује као давалац поклона, можда на тај начин што ће уз поклон ставити једну честитку. Ипак, на неким местима је обичај да онај који је дао поклон буде представљен свим присутнима на скупу. Тај обичај може створити проблеме. Они који дају поклоне можда желе да остану анонимни како не би привлачили претерану пажњу на себе. Те особе поступају у складу с начелом које је записано у Матеју 6:3, где Исус каже: „А ти кад дајеш дарове милосрђа, нека твоја левица не зна шта ради твоја десница.“ Други могу сматрати да је давање поклона приватна ствар и да то треба да остане између оног ко даје и оног ко прима поклон. Такође, то што би се присутнима рекло ко је давалац одређеног поклона могло би довести до упоређивања ко је какав поклон дао, што би ’подстицало на такмичење‘ (Галатима 5:26). Хришћани сигурно не желе да јавним објављивањем имена оних који су дали поклоне било кога доведу у непријатну ситуацију или да некога посраме на такав начин (1. Петрова 3:8).

Заиста, ако се поступа у складу с начелима из Божје Речи, давање поклона ће и даље бити извор среће (Дела апостолска 20:35).