Потпуно се уздај у Јехову

„Ти [си] надање моје, Јехова Боже, поуздање моје од младости моје“ (ПСАЛАМ 71:5).

1. С којим се изазовом суочио млади пастир Давид?

 ТАЈ човек је био висок скоро три метра. Није чудно што нико од израелских војника није смео да се суочи с њим! Филистејски див Голијат седмицама се сваког јутра и сваке вечери ругао израелским војницима и изазивао их да изаберу најбољег међу собом да се бори с њим. Изазов је на крају прихваћен, али није га прихватио неки војник већ један обичан младић. Млади пастир Давид је у поређењу са својим противником изгледао као патуљак. Штавише, можда је био лакши од Голијатовог оклопа и оружја! Међутим, овај младић се суочио с тим дивом и постао је симбол храбрости (1. Самуилова 17:1-51).

2, 3. (а) Зашто се Давид с толико поуздања суочио с Голијатом? (б) Која ћемо два корака осмотрити која ће нам помоћи да се уздамо у Јехову?

² Откуд Давиду таква храброст? Погледај речи које је вероватно записао у својим позним годинама: „Ти [си] надање моје, Јехова Боже, поуздање моје од младости моје“ (Псалам 71:5). Заиста, Давид се као младић потпуно уздао у Јехову. Кад се суочио с Голијатом, он је рекао: „Ти идеш на ме с мачем и с копљем и кацигом, а ја идем на те у име Јехове над војскама, Бога војске Израелове, коју си ти ружио“ (1. Самуилова 17:45). Док се Голијат уздао у своју велику снагу и оружје, Давид се уздао у Јехову. С обзиром да је Давид на својој страни имао Сувереног Господа свемира, зашто би се плашио обичног човека, ма колико он велик и наоружан био?

³ Да ли док читаш о Давиду пожелиш да твоје поуздање у Јехову буде јаче? Нема сумње да многи од нас то желе. Хајде да зато осмотримо два корака која нам могу помоћи да се уздамо у Јехову. Прво, треба  да савладамо једну уобичајену препреку која стоји на путу таквом поуздању. Друго, треба да разумемо шта тачно подразумева поуздање у Јехову.

Савладати једну уобичајену препреку поуздању у Јехову

4, 5. Зашто је многим људима тешко да се уздају у Бога?

⁴ Шта људе спречава да се уздају у Бога? Неки се често питају зашто се догађају лоше ствари и то питање их збуњује. Многи су поучени да је Бог одговоран за патње. Када се догоди нека несрећа, свештеници кажу да је Бог „узео“ те људе да би били с њим на небу. Надаље, многе религиозне вође научавају да је Бог још одавно предодредио сваки догађај који се одиграва у свету — укључујући и сваку трагедију и злодело. Било би тешко уздати се у таквог безосећајног Бога. Сатана, који заслепљује ум неверника, ревно унапређује сва таква „учења демона̂“ (1. Тимотеју 4:1; 2. Коринћанима 4:4).

⁵ Сатана жели да људи изгубе поверење у Јехову. Тај Божји непријатељ не жели да сазнамо праве узроке људске патње. И када разумемо шта Библија каже о томе зашто људи пате, Сатана би желео да то заборавимо. Зато је за нас добро да с времена на време размотримо три основна разлога због којих постоји патња. Тако ћемо се уверити да Јехова није одговоран за невоље које доживљавамо (Филипљанима 1:9, 10).

6. Како 1. Петрова 5:8 показује који је један разлог због ког људи пате?

⁶ Један разлог због ког људи пате јесте тај што Сатана жели да сломи беспрекорност Јеховиног верног народа. Он је покушао да сломи Јовову беспрекорност. Сатана тада није успео, али није ни одустао. Он је владар овог света и тражи да „прождере“ Јеховине верне слуге (1. Петрова 5:8). То укључује свакога од нас! Сатана жели да престанемо да служимо Јехови. Зато често изазива прогонство. Иако то може бити веома болно, имамо добар разлог да истрајемо. Тиме доприносимо да се докаже да је Сатана лажов, и тако радујемо Јехову (Јов 2:4; Пословице 27:11). Јехова нас јача да истрајемо под прогонством и зато наше поуздање у њега расте (Псалам 9:10, 11).

7. Који разлог за патњу откривају речи из Галатима 6:7?

⁷ Други разлог због којег постоји патња огледа се у следећем начелу: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Људи понекад сеју тако што доносе лоше одлуке и због тога жању извесну меру патње. Можда намерно возе непажљиво због чега долази до саобраћајних несрећа. Многи изаберу да пуше што води до болести срца и рака плућа. Они који одлуче да се упусте у сексуални неморал ризикују да доживе слом породице, губитак самопоштовања, да се заразе неком сексуално преносивом болешћу и да дође до нежељене трудноће. Људи за такву патњу криве Бога, али они су у ствари жртве лоших одлука које су сами донели (Пословице 19:3).

8. Зашто људи пате према Проповеднику 9:11?

⁸ Трећи разлог за патњу наведен је у Проповеднику 9:11: „Под сунцем [сам] видео да трку не добијају они који су хитрији, ни рат они који су храбрији, ни хлеб они који су мудрији, ни богатство они који су паметнији, ни наклоност они који су вештији; јер све зависи од времена и од прилика.“ Људи се понекад једноставно нађу на погрешном месту у погрешно време. Без обзира на то да ли смо јаки или слаби, свакога од нас изненада и у било које време могу задесити патња и смрт. На пример, у Исусовим данима се једна кула у Јерусалиму срушила и убила 18 људи. Исус је објаснио да то није била Божја казна за неке њихове грехе (Лука 13:4). Не, за такву патњу не треба кривити Јехову.

9. Шта многи не разумеју у погледу патње?

⁹ Важно је да разумемо разлоге због којих постоји патња. Међутим, постоји нешто што је многима тешко да разумеју. То је: Зашто Јехова Бог допушта патњу?

 Зашто Јехова допушта патњу?

10, 11. (а) Шта се према Римљанима 8:19-22 догодило ’свем стварству‘? (б) Како можемо утврдити ко је тај који је стварство подложио ништавности?

¹⁰ Један део посланице коју је апостол Павле упутио Римљанима баца светло на ову важну тему. Павле је написао: „Стварство са жељним ишчекивањем чека откривање Божјих синова. Јер стварство је подложено ништавности, не својом вољом, него преко онога који га је подложио, на основу наде да ће и са̂мо стварство бити ослобођено од ропства распадљивости и имати славну слободу Божје деце. Јер знамо да све стварство заједно уздише и у боли је заједно све до сада“ (Римљанима 8:19-22).

¹¹ Да бисмо схватили суштину ових стихова, прво морамо да одговоримо на нека кључна питања. На пример: Ко је стварство подложио ништавности? Неки сматрају да је то урадио Сатана, други да је то урадио Адам. Али то није могао урадити ниједан од њих. Зашто? Зато што је онај који је стварство подложио ништавности то урадио „на основу наде“. Да, он пружа наду да ће верни људи на крају бити ’ослобођени од ропства распадљивости‘. Такву наду нису могли да пруже ни Адам нити Сатана. То је могао да уради једино Јехова. Стога је јасно да је он тај који је стварство подложио ништавности.

12. До које је забуне дошло што се тиче идентитета ’свег стварства‘, и како се може решити то питање?

¹² Међутим, шта је „све стварство“ о ком се овде говори? Неки кажу да се израз „све стварство“ односи на читаву природу, укључујући и биљке и животиње. Али да ли се биљке и животиње надају да ће добити „славну слободу Божје деце“? Не (2. Петрова 2:12). Стога се израз „све стварство“ може односити само на људе. То је стварство које је погођено грехом и смрћу због побуне у Едену и коме је очајнички потребна нада (Римљанима 5:12).

13. Како је побуна у Едену утицала на човечанство?

¹³ Како је конкретно та побуна утицала на човечанство? Павле описује њене последице једном једином речју: ништавност. a Према једном делу, ова реч описује „бескорисност неког предмета који  не врши функцију за коју је направљен“. Људи су били створени да живе вечно и да као савршена, уједињена породица заједно брину о рајској земљи. Уместо тога, они живе кратко, с пуно бола и разочарања. Баш како је Јов рекао: „Краткога је века и пун је чемера човек од жене рођен“ (Јов 14:1). То је заиста ништавност!

14, 15. (а) Шта нам доказује да је Јеховина осуда над човечанством била праведна? (б) Зашто је Павле рекао да стварство ’није својом вољом‘ подложено ништавности?

¹⁴ Сада долазимо до кључног питања: Зашто је „судија целе земље“ подложио човечанство оваквом болном животу пуном разочарања? (Постање 18:25). Да ли је праведно то што је урадио? Па, присети се шта су учинили наши прародитељи. Побунивши се против Бога, они су стали на страну Сатане, који је довео у питање Јеховину сувереност, што је имало далекосежне последице. Својим поступцима су подржали тврдњу да ће људима бити боље без Јехове, под вођством једног бунтовног духовног створења. Осудивши ове побуњенике, Јехова им је у ствари дао оно што су тражили. Дозволио је људима да под утицајем Сатане владају једни над другима. Која би одлука под таквим околностима била праведнија од одлуке да се човечанство подложи ништавности, али на основу наде?

¹⁵ Наравно, то није била ’воља‘ стварства. Ми смо рођени као робови греха и распадљивости без икакве могућности избора. Међутим, Јехова је милосрдан и због тога је дозволио Адаму и Еви да живе и да имају потомство. Иако смо, као њихови потомци, подложени ништавности греха и смрти, имамо прилику да урадимо оно што Адам и Ева нису урадили. Можемо слушати Јехову и увидети да је његова врховна власт праведна и савршена, док људско владање одвојено од Њега доноси само патњу, разочарање и ништавност (Јеремија 10:23; Откривење 4:11). Сатанин утицај само још више погоршава стање. Људска историја потврђује ове чињенице (Проповедник 8:9).

16. (а) Зашто можемо бити сигурни да Јехова није одговоран за патњу коју видимо у данашњем свету? (б) Коју је наду Јехова с пуно љубави пружио верним људима?

¹⁶ Јасно је да је Јехова имао оправдане разлоге да човечанство подложи ништавности. Међутим, да ли то значи да је Јехова узрок ништавности и патње које данас погађају свакога од нас? Па, замисли једног судију који неком криминалцу изриче праведну казну. Тај осуђеник може доста патити док издржава своју казну, али да ли с правом може рећи да је судија узрок његове патње? Наравно да не може! Надаље, Јехова никада не проузрокује зле ствари. Јаков 1:13 каже: „Бог [се] не може искушавати злим стварима нити он сам икога искушава.“ Сетимо се и тога да је Јехова објавио ову осуду „на основу наде“. Он се с љубављу постарао да верни потомци Адама и Еве доживе крај ништавности и да се радују ’славној слободи Божје деце‘. Верно човечанство кроз читаву вечност никада неће морати да страхује да ће све стварство можда поново запасти у болно стање ништавности. Јеховино праведно управљање ситуацијом ће једном засвагда потврдити праведност његовог суверенитета (Исаија 25:8).

17. Како на нас треба да утиче то што смо размотрили разлоге због којих у данашњем свету постоји патња?

¹⁷ Док смо разматрали ове разлоге због којих људи пате, да ли смо видели било какву основу да кривицу за зло свалимо на Јехову или да изгубимо поуздање у њега? Баш супротно од тога, ово разматрање нам пружа разлог да се сложимо са следећим Мојсијевим речима: „Он је стена наша! Савршено је његово дело, и прави су путеви његови; веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4). Добро је да с времена на време дубоко размишљамо о овим стварима како бисмо их освежили у својим мислима. На тај начин ћемо се, када се суочавамо с кушњама, одупрети Сатаниним настојањима да посеје сумње у наш ум. Међутим, како стоје ствари с другим кораком  који је поменут на почетку овог чланка? Шта обухвата поуздање у Јехову?

Шта значи уздати се у Јехову

18, 19. Које нас речи из Библије храбре да се уздамо у Јехову, али које погрешно мишљење о томе неки имају?

¹⁸ Божја Реч нас подстиче: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао [„свој разум“, NW] немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити“ (Пословице 3:5, 6). Ово су лепе и охрабрујуће речи. Нема сумње, у читавом свемиру нема никога ко је толико достојан поверења као наш вољени небески Отац. Међутим, ове речи из Пословица је лакше прочитати него спровести у дело.

¹⁹ Многи имају погрешно мишљење о томе шта значи уздати се у Јехову. Неки мисле да је такво поуздање само неко пуко осећање, нека врста блаженог стања које би природно требало да се јави код човека. Други изгледа верују да поуздање у Бога значи да од њега можемо очекивати да нас заштити у свакој невољи, да реши сваки проблем, да сваки изазов с којим се суочавамо у свакодневном животу реши управо онако како бисмо ми то хтели — и да то уради одмах! Али такве идеје немају никакву основу. Такво поуздање је нешто много више од само неког осећања и оно није нереално. Када су у питању зрели људи, поуздање у Бога укључује и доношење промишљених, разборитих одлука.

20, 21. Шта подразумева поуздање у Јехову? Прикажи.

²⁰ Запази опет шта стоји у Пословицама 3:5. Ту се прави разлика између поуздања у Јехову и ослањања на сопствени разум, што показује да не можемо радити и једно и друго. Да ли ово значи да нам није дозвољено да користимо своје способности разумевања? Не, зато што Јехова, онај који нам је дао те способности, очекује од нас да их користимо док му служимо (Римљанима 12:1). Али, на шта се ослањамо, то јест у кога се уздамо? Ако се наше размишљање не слаже с Јеховиним, да ли његову мудрост ипак прихватамо због онога што она јесте — неупоредиво узвишенија од наше? (Исаија 55:8, 9). Уздати се у Јехову значи дозволити да његово размишљање управља нашим размишљањем.

²¹ Да то прикажемо: Замисли једно мало дете које седи на задњем седишту аутомобила, док његови родитељи седе напред. Отац је за воланом. Када током путовања дође до неких потешкоћа — на пример када родитељи нису сигурни у ком правцу треба ићи или настану проблеми због временских прилика и услова на путу — како ће реаговати једно послушно дете које има поверења? Да ли ће са задњег седишта викати у ком правцу треба ићи и говорити свом оцу како да вози? Да ли ће сумњати у одлуке родитеља и да ли ће се противити када га опомену да остане да седи и да не одвезује појас? Неће, јер верује да се родитељи, иако несавршени, могу изборити с проблемима. Јехова је наш савршени Отац. Зар не би требало да се безусловно уздамо у њега, нарочито када се суочавамо са изазовним ситуацијама? (Исаија 30:21).

22, 23. (а) Зашто треба да се уздамо у Јехову када имамо проблеме, и како то можемо учинити? (б) О чему ће бити речи у наредном чланку?

²² Међутим, Пословице 3:6 указују да треба да ’познамо Јехову на свима путевима својим‘, а не само онда када имамо проблеме. То значи да наше свакодневне одлуке  треба да показују да се уздамо у Јехову. Када искрсну проблеми, не треба да очајавамо, паничимо, нити да се опиремо Јехови када нам помаже да решимо те проблеме. На кушње треба да гледамо као на прилике да подржимо Јеховину сувереност, да помогнемо да се докаже да је Сатана лажов и да развијемо послушност и друге особине које су угодне Јехови (Јеврејима 5:7, 8).

²³ Без обзира на препреке с којима се суочавамо, ми можемо показати своје поуздање у Јехову. То радимо у молитвама и тиме што тражимо вођство од његове Речи и организације. Међутим, како можемо на специфичан начин показати да се уздамо у Јехову када се суочавамо с проблемима који се јављају у данашњем свету? Следећи чланак ће се позабавити том темом.

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Како је Давид показао да се узда у Јехову?

• Која су три разлога због којих људи данас пате, и зашто је добро с времена на време подсетити се на то?

• Како је Јехова осудио човечанство, и зашто је та осуда била праведна?

• Шта обухвата поуздање у Јехову?

[Питања за разматрање]

[Слике на 8. страни]

Давид се уздао у Јехову

[Слика на 10. страни]

Исус је показао да Јехова није био одговоран за то што се у Јерусалиму срушила једна кула