Пређи на садржај

Пређи на садржај

’Закон мудрога‘ — извор живота

’Закон мудрога‘ — извор живота

’Закон мудрога‘ — извор живота

„О ДУБИНО Божјег богатства и мудрости и спознања! Како су неистраживи његови судови и недокучиви његови путеви!“, узвикнуо је апостол Павле (Римљанима 11:33). А верни патријарх Јов је рекао: „[Јехова Бог] је мудра срца“ (Јов 9:4NW). Заиста, Створитељ неба и земље ненадмашан је у мудрости. Шта се може рећи о закону, то јест о писаној Речи таквог Створитеља?

Псалмиста је певао: „Савршен је закон Јеховин, — он душу крепи. Сведочанство Јеховино је верно, — даје мудрост невиноме. Праведне су наредбе Јеховине, — оне срце веселе. Заповест је Јеховина светла, — она очи просветљује“ (Псалам 19:8, 9). Соломон, краљ древног Израела, очигледно је схватио колико су ове речи истините! Он је изјавио: „Опомена [„закон“, NW] мудрог извор је живота, да се њоме замке смрти заобилазе“ (Пословице 13:14). У првих 13 стихова 13. поглавља Пословица, Соломон је показао како нам савети из Божје Речи могу помоћи да имамо бољи живот и да избегнемо многе опасности.

Дозволи да будеш поучен

„Мудар син слуша поуку [’дисциплину‘, NW] свог оца, а за опомену подругљивац не мари“, каже се у Пословицама 13:1. Очева дисциплина може бити блага или строга. Он најпре пружа поуку, а ако та поука не буде прихваћена, следи казна. Син је мудар ако прихвата очеву дисциплину.

„Кога Јехова воли, њега и дисциплинује“, каже Библија, и „шиба свакога кога прихвати за сина“ (Јеврејима 12:6). Један начин на који нас наш небески Отац дисциплинује јесте путем његове Речи, Библије. Када с цењењем читамо Библију и примењујемо оно што учимо из ње, тада нас Његова Реч у ствари дисциплинује. То је корисно за нас, јер све што Јехова каже за наше је добро (Исаија 48:17).

Када нам неки суверник који је заинтересован за нашу духовну добробит пружи исправку, то је још један начин на који нас Јехова дисциплинује. На сваки користан савет који је у складу с Божјом Речју треба да гледамо као на савет од Бога, великог Извора истине, а не као на нешто што долази од те особе. Мудри смо ако тај савет прихватимо као да долази од Јехове. Када тако чинимо и када дозволимо да тај савет обликује наше размишљање, повећа наше разумевање Писма и исправи наше путеве, извући ћемо корист из такве дисциплине. Исто је и са саветима које добијамо на хришћанским састанцима и путем публикација темељених на Библији. Ако спремно примењујемо оно што тамо прочитамо или чујемо, то је одличан начин да дисциплинујемо сами себе.

С друге стране, подругљивац не прихвата дисциплину тако лако. „Он мисли да зна шта је најбоље“, каже једно дело, „и зато не дозвољава да буде поучен.“ Он се чак не одазива ни на укор — оштрији облик дисциплине. Међутим, може ли он икако рећи да га Отац дисциплинује на погрешан начин? Јехова никада није погрешио и никада и неће погрешити. Тиме што одбацује дисциплину, подругљивац постаје предмет ругања. Како Соломон са само неколико бираних речи лепо приказује колико је вредно да дозволимо да будемо поучени!

Пази на свој језик!

Да би показао колико је важно да Божја Реч утиче на наш говор, краљ Израела упоређује усне с дрветом које доноси плод. Он каже: „Добра се ужива од плода усана, али што злобници траже то је насиље“ (Пословице 13:2). Плод усана су речи. Човек жање оно што је својим речима посејао. „Ако су његове речи љубазне и усмерене на то да изграде добар однос с ближњима“, каже један изучавалац, „он ће уживати добра, то јест уживаће у срећи и мирном животу.“ Са злобником је другачије. Он жели да буде насилан и да повреди друге. Кује планове како да почини насиље, али му се све то враћа. Замке смрти су пред његовим прагом.

„Који уста своја чува, душу своју чува“, наставља Соломон, „а који их разваљује [„широм отвара“, NW] ка пропасти својој јури“ (Пословице 13:3). Нарушен углед, повређена осећања, напети међуљудски односи, па чак и физичке повреде, све су то последице непромишљеног, неразумног говора. Осим тога, онај ко широм отвара уста нема Божје одобравање, јер Бог свакога сматра одговорним за оно што говори (Матеј 12:36, 37). Штавише, ако строго пазимо на свој језик, бићемо спасени од пропасти. Онда, како можемо научити да чувамо своја уста?

Један једноставан начин на који то можемо постићи јесте да не причамо превише. „Ко много говори не фали му грех“, каже Библија (Пословице 10:19). Може нам помоћи и ако размислимо пре него што нешто кажемо. Надахнути писац каже: „Неко који лакомислено говори као мач пробада“ (Пословице 12:18). Када особа унапред не размисли шта ће рећи, може повредити и себе и оне који је слушају. Зато нам Библија даје следећи практичан савет: „Срце праведника размишља шта да одговара“ (Пословице 15:28).

Буди вредан

„Лењивчева рука немогуће жеље има“, каже Соломон, „али ће се душа вредних наситити“ (Пословице 13:4). „Суштина [ове пословице] је у томе да је сама жеља сасвим узалудна“, каже једно дело, „а оно што стварно вреди јесте марљивост. Над лењим људима господаре њихове жеље... које их потпуно раздиру, али то остају само жеље.“ С друге стране, душа, то јест жеља вредних бива задовољена — наситиће се.

Шта рећи о онима који желе да избегну одговорност и због тога оклевају да се предају Јехови? Они можда желе да живе у Божјем новом свету, али да ли су спремни да се потруде? Да би неко био међу онима који ће ’доћи из велике невоље‘, он мора да показује веру у Исусову откупну жртву, да се преда Јехови и да симболизује своје предање крштењем у води (Откривење 7:14, 15).

Размисли такође о томе шта је укључено у то да неко тежи за службом надгледника у скупштини. Тежња за тим врсним послом сигурно је вредна хвале и Писмо охрабрује на то (1. Тимотеју 3:1). Ипак, сама жеља није довољна. Да би неко испунио услове за ту службу, он мора да развија особине и способности које су за то потребне. То изискује марљив лични труд.

Праведност — заштита

Праведна особа развија особине налик Божјим и говори истину. Она схвата да се лагањем крши Јеховин закон (Пословице 6:16-19; Колошанима 3:9). Соломон о томе каже: „Праведник на речи лажљиваца [„на лажну ријеч“, ДК] мрзи; рђав човек мржњу и срамоту на се вуче“ (Пословице 13:5). Не само да праведан човек не лаже; он мрзи лаж. Он зна да чак и лажи које су наизглед безазлене разарају добре међуљудске односе. Штавише, људи губе поверење у онога ко прибегава лажима. Рђав човек лаже или чини неке друге срамотне ствари, и тако себи наноси срамоту.

Да би показао колико је корисно чинити оно што је исправно у Божјим очима, мудри краљ каже: „Чији пут је прав, правда [„праведност“, NW] њега чува, а грешника злоба упропашћује“ (Пословице 13:6). Попут тврђаве, праведност штити особу, док је злоба уништава.

Немој се претварати

Показујући своје добро разумевање људске природе, краљ Израела запажа: „Има неко ко се прави да је богат, а нема баш ништа; има неко ко се прави да је сиромашан, а има многе вредне ствари“ (Пословице 13:7NW). Не мора да значи да је особа онаква како изгледа на први поглед. Неки сиромашни људи се претварају да су богати — можда зато да би се истакли пред другима, оставили утисак како су успешни или само зато да би сачували углед. Богата особа се можда претвара да је сиромашна, само зато да би сакрила своје богатство.

Није добро ни да се правимо да смо богати нити да скривамо оно што имамо. Ако су нам примања ниска, а купујемо луксузне ствари само да бисмо изгледали као имућни, ми и наша породица можемо остати без онога што нам је стварно потребно. Ако се једна богата особа претвара да је сиромашна, може постати шкрта, може изгубити самопоштовање и срећу коју доноси великодушност (Дела апостолска 20:35). Када је човек поштен, он има много бољи живот.

Нека твоје жеље остану једноставне

„Богатство човеку за откуп живота служи“, каже Соломон, „али претње сиромах не слуша“ (Пословице 13:8). Какву нам поуку пружа ова мудра изрека?

Богатство има својих предности, али то што је неко богат не значи обавезно да је и срећан. У тешким временима у којима живимо, богати људи и њихове породице често су у опасности од тога да их неко киднапује и држи као таоце. Богат човек понекад може да плати откуп и тако спасе свој живот и живот чланова своје породице. Међутим, киднапована особа често буде убијена. Та опасност увек прети онима који су богати.

Човек који није богат нема таквих брига. Иако он можда нема многе удобности и материјалне ствари у којима богат човек ужива, он је у мањој опасности да ће постати мета киднапера. То је једна корист од тога да своје жеље задржимо једноставним и да не трошимо своје време и снагу на тежњу за богатством (2. Тимотеју 2:4).

Радуј се у ’светлости‘

Соломон надаље показује да нам највише добра доноси када поступамо онако како Јехова жели. „Весела је светлост праведника“, каже он, „а жижак [„светиљка“, NW] се злобних људи гаси“ (Пословице 13:9).

Светиљка симболизује оно у шта се ми уздамо да ће осветљавати наш животни пут. ’Божја реч је жижак нози праведног и светлост његовој стази‘ (Псалам 119:105). Она је неисцрпан извор спознања и мудрости која потиче од Створитеља. Што више разумемо Божју вољу и његове намере, то ће духовно светло које нас води бити сјајније. Какав је то само извор среће! Зашто бисмо дозволили да нам пажњу одвлачи светска мудрост, или оно што се ’лажно назива „спознање“‘? (1. Тимотеју 6:20; 1. Коринћанима 1:20; Колошанима 2:8).

Што се злобника тиче, без обзира на то колико је његова светиљка наизглед сјајна и како успешно он изгледа, његова светиљка ће се угасити. Он ће завршити у тами, где ће се његова нога сигурно спотаћи. Штавише, за њега „нема будућности“ (Пословице 24:20NW).

Међутим, шта да радимо ако нисмо сигурни како да поступимо у одређеној ситуацији? Шта ако нисмо сигурни да ли смо уопште овлашћени да нешто урадимо? Пословице 13:10 нас упозоравају: „Од охолости свађања долазе.“ Ако поступамо без спознања или ако радимо нешто за шта нисмо овлашћени, ми поступамо охоло и сигурно ћемо имати проблеме с другима. Зар не би било боље да се посаветујемо са онима који имају спознање и разборитост? „Мудрост је код оних који савете слушају“, каже мудри краљ.

Чувај се неоснованих ишчекивања

Новац може бити користан. Боље је имати довољно новца него бити приморан на живот у оскудици или сиромаштву (Проповедник 7:11, 12). Међутим, привидне користи богатства стеченог на непоштен начин могу бити варљиве. Соломон упозорава: „Пропада благо на неправди стечено, а ко по мало сабира, тај га умножава“ (Пословице 13:11).

Осмотри, на пример, замку коцкања. Коцкар је у стању да потроши свој с муком зарађени новац у нади да ће добити огромну суму. Међутим, колико често његова породица испашта због тога! А шта се дешава ако коцкар добије ту суму новца? Пошто је лако дошао до тог новца, он ће врло мало ценити његову вредност. Штавише, он можда једноставно не зна како да распореди новац који је добио. Зар неће његово богатство нестати тако брзо како је и дошло? С друге стране, богатство које се полако стиче — мало-помало, поштеним радом — постепено се увећава и може бити корисно оном ко га има.

„Од дугог ишчекивања разболи се срце“, каже Соломон, „а остварена жеља дрво је живота“ (Пословице 13:12NW). Ишчекивања која се не остваре неизбежно воде до разочарања од којих се разболи срце. То се догађа у свакодневном животу. Међутим, то није случај са ишчекивањима која су чврсто темељена на Божјој Речи. Можемо имати потпуно поуздање да ће се она остварити. Мање су шансе да се разочарамо чак и због онога што наизглед касни.

На пример, ми знамо да ће Божји нови свет сигурно доћи (2. Петрова 3:13). С нестрпљењем и радошћу ишчекујемо испуњење Божјих обећања. Како ћемо се осећати ако ово време док чекамо користимо да будемо запослени „у Господовом делу“, да охрабрујемо сувернике и да изграђујемо све приснији однос с Јеховом? Уместо да се ’разболимо у срцу‘, бићемо испуњени радошћу (1. Коринћанима 15:58; Јеврејима 10:24, 25; Јаков 4:8). Када се испуни нешто што смо дуго желели, то је дрво живота — нешто што заиста окрепљује и освежава.

Божји закон — извор живота

Пословице 13:13 (NW) приказују колико је важно бити послушан Богу: „Ко презире реч, одузеће му се оно што је дао у залог; а ко се боји заповести биће награђен.“ Ако онај ко је дужан некоме не врати позајмицу и тако презре своју реч, изгубиће оно што је дао у залог. На сличан начин, и ми ћемо претрпети губитак ако не будемо послушни Божјим заповестима. О каквом губитку је реч?

„Опомена [„закон“, NW] мудрог извор је живота, да се њоме замке смрти заобилазе“ (Пословице 13:14). Живети без закона свемудрог Бога Јехове значи бити ускраћен за вођство које нам може помоћи да живимо боље и дуже. Какав би то огроман губитак био! Стога је мудро да поклањамо пуну пажњу Божјој Речи и да јој дозвољавамо да утиче на наше мисли, говор и поступке (2. Коринћанима 10:5; Колошанима 1:10).

[Слике на 23. страни]

Ако примењујемо савет из Писма, то је одличан начин да дисциплинујемо сами себе

[Слике на странама странама 24, 25]

„Срце праведника размишља шта да одговара“

[Слике на странама странама 24, 25]

Ако смо запослени „у Господовом делу“, то нас испуњава радошћу