Мартин Лутер — наслеђе које је оставио за собом

„КАЖЕ се да је о [Мартину Лутеру] написано више књига него о било којој историјској личности, ако изузмемо књиге које су написане о његовом господару, Исусу Христу.“ Тако је писало у часопису Time. Лутерове речи и дела допринели су настанку реформације — религиозног покрета који је описан као „најзначајнија револуција у историји човечанства“. На тај начин, он је допринео томе да се промени религиозна карта Европе и да се означи крај средњег века на том континенту. Лутер је такође поставио темеље за стандардизовано писање немачког језика. Његов превод Библије је и даље без сумње најпопуларнији превод на немачком језику.

Какав је човек био Мартин Лутер? Како је успео толико да утиче на збивања у Европи?

Лутер постаје изучавалац

Мартин Лутер се родио новембра 1483. године у Ајслебену у Немачкој. Иако је његов отац радио у руднику бакра, успео је да заради довољно новца како би Мартину обезбедио добро образовање. Мартин је 1501. године почео да студира на Универзитету у Ерфурту. У универзитетској библиотеци је први пут прочитао Библију. „Та књига ми се изузетно допала“, рекао је он, „и надао сам се да ћу имати среће да је једног дана поседујем.“

Када је имао 22 године, Лутер је приступио Аугустинском манастиру у Ерфурту. Касније је студирао на Универзитету у Витенбергу, где је докторирао теологију. Лутер је сматрао да није достојан Божје наклоности и понекад је падао у очај због гриже савести. Међутим, проучавање Библије, молитва и дубоко размишљање помогли су му да стекне боље разумевање Божјег гледишта о грешницима. Лутер је схватио да се Божја наклоност не може зарадити. Уместо тога, она је дар који захваљујући Божјој незаслуженој доброти добијају они који исказују веру (Римљанима 1:16; 3:23, 24, 28).

Како је Лутер дошао до закључка да је његово ново разумевање било исправно? Курт Аланд, професор историје ране цркве и истраживач Новог завета, написао је: „Он је дубоко размишљао о целој Библији с циљем да утврди да ли ово новооткривено сазнање може опстати када се упореди с другим библијским  изјавама, и открио је да има потврду у целој Библији.“ Доктрина о оправдању, то јест спасењу путем вере, а не путем дела нити покоре, остала је основа Лутерових учења.

Огорчен због индулгенција

Лутерово разумевање Божјег гледишта о грешницима довело га је у сукоб с Римокатоличком црквом. У то време се нашироко веровало да грешници након смрти морају извесно време трпети казну. Међутим, каже се да је то време могло да се скрати индулгенцијама које су се куповале од папе. Трговци попут Јохана Тецела, који је радио као посредник за надбискупа Алберта од Мајнца, развили су уносан посао продајући индулгенције обичним људима. Многи су сматрали да су индулгенције једна врста осигурања за будуће грехове.

Лутер је био огорчен због продаје индулгенција. Он је знао да људи не могу да тргују с Богом. У јесен 1517, написао је својих чувених 95 теза у којима оптужује цркву за финансијску, доктринарну и религиозну злоупотребу. У жељи да охрабри на реформу, а не на побуну, Лутер је послао копије ових теза надбискупу Алберту од Мајнца и неким изучаваоцима. Многи историчари указују да је реформација почела отприлике 1517. године.

Лутер није био једини који је био огорчен због преступа цркве. Чешки религиозни реформатор Јан Хус је сто година раније осудио продају индулгенција. Још и пре Хуса, Џон Виклиф из Енглеске указао је да неки обичаји којих се држи католичка црква нису библијски. Лутерови савременици Еразмо из Ротердама и Тиндејл из Енглеске такође су се залагали за реформу. Међутим, захваљујући томе што је Јохан Гутенберг у Немачкој пронашао штампарску машину с покретним словима, Лутеров глас се чуо гласније и даље од гласова других реформатора.

Гутенбергова штампарија је 1455. радила у Мајнцу. До почетка следећег века постојале су штампарије у 60 немачких градова и 12 других европских земаља. Први пут у историји, јавност је могла бити брзо информисана о актуелним темама. Можда су Лутерових 95 теза штампане и раздељене без његове сагласности. Питање црквене реформе више није била нека локална ствар. Постало је широко распрострањена полемика, а Мартин Лутер је преко ноћи постао најпопуларнији човек у Немачкој.

Реакције „сунца и месеца“

Европа је вековима била у рукама две моћне институције: Светог Римског царства и Римокатоличке цркве. „Однос који је постојао између цара и папе личио је на однос који постоји између сунца и месеца“, објашњава Ханс Лиље, бивши председник Светског лутеранског савеза. Међутим, постојала је велика недоумица у вези с тим ко је био сунце, а ко месец. До почетка 16. века, ниједна од ових институција више није била на врхунцу своје моћи. На помолу су биле промене.

Папа Лав X је реаговао на тих 95 теза тако што је запретио Лутеру екскомуникацијом уколико све јавно не порекне. У знак протеста, Лутер је јавно спалио  папску булу у којој се налазила та претња и објавио додатна дела која су охрабрила кнежевине да изврше реформу цркве, чак и без папине сагласности. Папа Лав X је екскомуницирао Лутера 1521. године. Када је Лутер приговорио да је осуђен без праведног саслушања, цар Карло V је позвао овог реформатора да се појави пред царским сабором, то јест пред скупштином у Вормсу. Лутерово 15-дневно путовање од Витенберга до Вормса у априлу 1521. било је попут победничке поворке. Јавност је била на његовој страни, а људи из свих крајева желели су да га виде.

У Вормсу је Лутер стао пред цара, кнежеве и папског нунција. Јан Хус је био изведен на слично саслушање у Констанци 1415. године и након тога је био спаљен на ломачи. Све очи Цркве и царства биле су упрте у Лутера који је одбио да све јавно порекне, осим ако његови противници не докажу из Библије да није у праву. Међутим, нико му није био раван у познавању Писма. У документу који је назван Едикт из Вормса објављен је исход саслушања. Лутер је проглашен за злочинца, а његова дела су забрањена. Пошто га је папа екскомуницирао, а цар прогласио за злочинца, његов живот је сада био у опасности.

Онда се десио преокрет, који је био подједнако и драматичан и неочекиван. У повратку до Витенберга, Лутер је био жртва лажиране отмице коју је организовао његов присталица Фредерик од Саксоније. Тако је Лутер био ван домашаја својих непријатеља. Лутера су прокријумчарили до изолованог замка у Вартбургу, где је пустио браду и променио идентитет — постао је витез познат као јункер Георг.

Велика потражња за Септембарском Библијом

Током наредних десет месеци, Лутер је живео у замку у Вартбургу као бегунац од цара и папе. У књизи Welterbe Wartburg објашњава се да је „време проведено у Вартбургу било међу најпродуктивнијим и најкреативнијим периодима у његовом животу“. Тамо је завршено једно од његових највећих достигнућа, превод Еразмовог текста Грчких списа на немачки језик. Објављено у септембру 1522, без Лутеровог имена као преводиоца, ово дело је било познато као Септембарска Библија. Цена је била 1,5 гулдена — што је била вредност једнака годишњој плати једне слушкиње. Па ипак, потражња за Септембарском Библијом била је огромна. За 12 месеци је одштампано 6 000 примерака у два издања, а током наредних 12 година објављено је најмање 69 издања.

Мартин Лутер се оженио 1525. године бившом калуђерицом Катерином фон Бора. Катерина је вешто управљала домаћинством и била је способна да удовољи свим захтевима који су проистицали из великодушности њеног мужа. Лутерово домаћинство је обухватало не само жену и шесторо деце већ и пријатеље, изучаваоце и бегунце. Лутер је у старости био тако уважен саветник да су изучаваоци који су гостовали у његовој кући носили перо и  папир како би забележили његова запажања. Ове белешке су обједињене у делу под насловом Лутеров разговор за столом. Ова књига је после Библије извесно време била најпродаванија књига која је написана на немачком језику.

Надарен преводилац и продуктиван писац

До 1534. године Лутер је завршио превод Хебрејских списа. Он је умео да уравнотежи стил, ритам и речи. Резултат је била Библија коју су могли да разумеју обични људи. Говорећи о свом методу превођења, Лутер је написао: „Треба да питамо мајку у кући, децу на улици и обичног човека на пијаци, да пажљиво слушамо како говоре и затим доследно томе да преводимо.“ Лутерова Библија је допринела томе да се положи темељ за стандардизован писани језик који је касније прихваћен у целој Немачкој.

Лутер је удружио свој таленат за превођење с надареношћу за писање. За њега се каже да је писао по једну студију сваке друге седмице у току свог радног века. Неке од ових студија биле су жустре као и њихов аутор. Премда су његови први радови били стилски оштри, године нису отупеле врх Лутеровог пера. Есеји које је касније писао били су све оштрији. Према делу Lexikon für Theologie und Kirche, Лутерова дела су одражавала „његов претеран гнев“ и „недостатак понизности и љубави“, као и „веома снажан осећај да му је поверена мисија“.

Када је избила Сељачка буна и када су се кнежевине купале у крви, Лутера су питали за мишљење о буни. Да ли су се сељаци с правом побунили против својих феудалних господара? Лутер није покушавао да придобије подршку јавности тиме што би дао одговор који би се допао већини. Он је веровао да Божје слуге треба да буду послушне онима који су на власти (Римљанима 13:1). У отвореној осуди, Лутер је рекао да ову буну треба угушити силом. Рекао је: „Пустите свакога ко може да прободе, удари, убије.“ Ханс Лиље је навео да је овај одговор Лутера коштао „губитка до тада јединствене популарности међу људима“. Осим тога, Лутерови каснији есеји о Јеврејима који су одбили да се преобрате на хришћанство, посебно дело On the Jews and Their Lies, довели су до тога да га многи означе као антисемитског писца.

Лутерово наслеђе

Реформација коју су покренули људи попут Лутера, Калвина и Цвинглија, довела је до формирања новог приступа религији названог протестантизам. Лутерова главна оставштина протестантизму била је његово централно учење о оправдању путем вере. Све немачке кнежевине су се определиле или за протестантску или за католичку религију. Протестантизам се раширио и добио подршку јавности у Скандинавији, Швајцарској, Енглеској и Холандији. Данас има на стотине милиона верника.

 Многи који се не слажу са свим Лутеровим веровањима ипак имају високо мишљење о њему. Бивша Немачка Демократска Република на чијој су се територији налазили Ајслебен, Ерфурт, Витенберг и Вартбург, 1983. године је прославила 500-годишњицу Лутеровог рођења. Ова социјалистичка држава је признала Лутера као изванредну личност у немачкој историји и култури. Поред тога, један католички теолог из 1980-их сажео је Лутеров утицај речима: „Нико ко је дошао после Лутера није му био раван.“ Професор Аланд је написао: „Сваке године се објави најмање 500 нових публикација о Мартину Лутеру и реформацији — и то скоро на свим главним светским језицима.“

Мартин Лутер је имао бистар ум, изванредно памћење, контролу над речима и продуктивну радну етику. Такође је био раздражљив и подругљив, и ватрено је реаговао на лицемерје. Када је фебруара 1546. лежао на самртничкој постељи у Ајслебену, пријатељи су га упитали да ли се и даље чврсто држи веровања којима је поучавао друге. „Да“, одговорио је. Лутер је умро, али се многи још увек чврсто држе тих веровања.

[Слика на 27. страни]

Лутер се противио продаји индулгенција

[Извор]

Mit freundlicher Genehmigung: Wartburg-Stiftung

[Слика на 28. страни]

Лутер је одбио да све јавно порекне, осим ако његови противници не докажу из Библије да није био у праву

[Извор]

From the book The Story of Liberty, 1878

[Слике на 29. страни]

Лутерова соба у замку у Вартбургу где је превео Библију

[Извор]

Оба лика: Mit freundlicher Genehmigung: Wartburg-Stiftung

[Извор слике на 26. страни]

From the book Martin Luther The Reformer, 3rd Edition, published by Toronto Willard Tract Depository, Toronto, Ontario

[Извор слике на 30. страни]

From the book The History of Protestantism (Vol. I)