Божја интервенција — шта можемо да очекујемо?

У ОСМОМ веку пре н. е., 39-годишњи јудејски краљ Језекија сазнао је да болује од смртоносне болести. Поражен тим сазнањем, Језекија је преклињао Бога да га излечи. Бог је преко свог пророка рекао следеће: „Чуо сам молитву твоју и видео сам сузе твоје. Ево додаћу ти веку твоме петнаест година“ (Исаија 38:1-5).

Зашто је Бог интервенисао у тој ситуацији? Вековима раније,  Бог је праведном краљу Давиду обећао следеће: „Дом твој и краљевство твоје биће до века и престо је твој заувек утврђен.“ Бог је открио и то да ће Месија бити рођен у Давидовој лози (2. Самуилова 7:16; Псалам 89:21, 27-30; Исаија 11:1). Када се разболео, Језекија још увек није имао сина. Зато је постојала опасност да Давидова краљевска лоза буде прекинута. Божја интервенција у Језекијином случају послужила је конкретној сврси да се сачува лоза преко које ће доћи Месија.

Током претхришћанске ере, Јехова је много пута био подстакнут да интервенише у корист свог народа како би испунио своја обећања. Осврћући се на ослобођење Јевреја из египатског ропства, Мојсије је рекао: „Што вас Јехова љуби и што је хтео одржати заклетву којом се заклео оцима вашим, зато вас је Јехова извео моћном руком својом“ (Поновљени закони 7:8).

Када је Бог у првом веку интервенисао, то је било ради остварења његове намере. На пример, Јеврејин по имену Савле је на путу за Дамаск имао чудесну визију чија је сврха била да га спречи да прогони Христове ученике. Обраћење овог човека, који је касније постао апостол Павле, одиграло је важну улогу у ширењу добре вести међу другим народима (Дела апостолска 9:1-16; Римљанима 11:13).

Да ли су Божје интервенције биле уобичајене?

Да ли су Божје интервенције биле правило или изузетак? Писмо јасно показује да Божје интервенције уопште нису биле нешто уобичајено. Иако је Бог спасао три  млада Јеврејина из ужарене пећи и пророка Данила из лавовске јаме, друге пророке није избавио од смрти (2. Летописа 24:20, 21; Данило 3:21-27; 6:16-22; Јеврејима 11:37). Петар је чудом био ослобођен из затвора где га је затворио Ирод Агрипа I. Међутим, тај исти краљ је убио апостола Јакова и Бог тада није интервенисао (Дела апостолска 12:1-11). Иако је Бог дао апостолима моћ да лече болесне и чак да ускрсавају мртве, није пристао да уклони Павлов „трн у телу“, што је можда била нека болест која га је мучила (2. Коринћанима 12:7-9; Дела апостолска 9:32-41; 1. Коринћанима 12:28).

Бог није интервенисао да би спречио талас прогонства Христових ученика који је покренуо римски цар Нерон. Хришћани су били мучени, живи спаљивани и бацани дивљим животињама. Међутим, ово противљење није изненадило прве хришћане и сигурно није ослабило њихову веру у то да Бог постоји. На крају крајева, Исус је упозорио своје ученике да ће их изводити пред судове и да треба да буду спремни да пате и чак умру због своје вере (Матеј 10:17-22).

Као што је то радио у прошлости, и данас Бог сигурно може избавити своје слуге из опасних ситуација. Зато не треба критиковати оне који мисле да их је Бог заштитио. Међутим, тешко је са сигурношћу рећи да ли Бог јесте или није интервенисао у таквим случајевима. Када је дошло до експлозије у Тулузу, неколико верних Јеховиних слугу је било повређено. Исто тако, хиљаде верних хришћана је у нацистичким и комунистичким логорима под трагичним околностима умрло, а да се Бог није умешао да то спречи. Зашто Бог не интервенише у корист свих оних који имају његову наклоност? (Данило 3:17, 18).

„Време и непредвиђени догађаји“

Када се догоди нека катастрофа, свако може да буде погођен и то што је неко веран Богу не мора обавезно да значи да ће то утицати на исход ситуације. Ален и Лилијан су преживели експлозију у Тулузу, док је 30 људи погинуло, а стотине су биле повређене, иако им се то није десило зато што су урадили нешто лоше. Када погледамо дешавања око нас, запажамо да су десетине хиљада људи жртве криминала, неопрезне вожње и ратова, али Бог се не може сматрати одговорним за њихову несрећу. Библија нас подсећа да свакога ’сналазе време и непредвиђени догађаји‘ (Проповедник 9:11, NW).

Надаље, људи су подложни болестима, старости и смрти. Са смрћу се на крају суоче чак и они који су сматрали да им је Бог неким чудом спасао живот, као и они који су њему приписали изненадни опоравак од неке болести. До уклањања болести и смрти, и ’брисања сваке сузе‘ с људских очију доћи ће тек у будућности (Откривење 21:1-4).

Да би дошло до тога, потребно је нешто далеко обимније и драстичније од само неке повремене интервенције. Библија говори о једном догађају који се назива „велики дан Јеховин“ (Софонија 1:14). Бог ће у тој интервенцији великих размера уклонити све зло. Људима ће бити пружена прилика да живе вечно под савршеним околностима када се ’неће помињати нити ће долазити на ум оно што је било некада‘ (Исаија 65:17). Чак ће и мртви бити враћени у живот, чиме ће бити уклоњена сигурно највећа од свих људских трагедија (Јован 5:28, 29). Бог има бескрајну љубав и доброту и зато ће тада једном засвагда решити проблеме човечанства.

 Како Бог данас интервенише

Све ово не значи да Бог у међувремену једноставно незаинтересовано посматра агонију свог стварства. Бог данас свим људима, без обзира на националност и друштвени статус, пружа прилику да га упознају и да стекну лични однос с њим (1. Тимотеју 2:3, 4). Исус је овај процес описао следећим речима: „Нико не може доћи к мени ако га Отац, који ме је послао, не привуче“ (Јован 6:44). Бог привлачи к себи људе искреног срца помоћу поруке о Краљевству коју његове слуге проповедају широм света.

Сем тога, Бог директно утиче на живот људи који су спремни да их он води. Он помоћу свог светог духа ’отвара њихова срца‘ да разумеју његову вољу и да чине оно што он тражи (Дела апостолска 16:14). Да, тиме што нам пружа прилику да упознамо њега, његову Реч и његове намере, Бог доказује да се с пуно љубави занима за свакога од нас (Јован 17:3).

Бог данас помаже својим слугама, али не тако што их избавља неким чудима, већ тако што им даје свој свети дух и ’снагу која надилази уобичајену‘ да би изашли на крај с било којом ситуацијом у којој се нађу (2. Коринћанима 4:7). Апостол Павле је написао: „За све имам снаге уз помоћ [Јехове Бога] који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:13).

Дакле, имамо сваки разлог да будемо захвални Богу за живот и за наду да ћемо живети вечно у свету у ком неће постојати никаква патња. „Како ћу вратити Јехови за сва добра што ми учини?“, упитао је псалмиста. „Узећу пехар спасења и призваћу име Јеховино“ (Псалам 116:12, 13). Редовно читање овог часописа помоћи ће ти да увидиш шта је Бог урадио, шта ради и шта ће још урадити да би ти већ сада пружио срећу, као и поуздану наду за будућност (1. Тимотеју 4:8).

[Истакнути текст на 6. страни]

„Што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити“ (Исаија 65:17).

[Слике на 5. страни]

У библијским временима Јехова није спречио каменовање Захарије...

нити масакр недужних који је спровео Ирод

[Слика на 7. страни]

Близу је време када више неће бити патње и када ће чак и мртви оживети