Истрајност у кушњама доноси хвалу Јехови

„Ако страдате зато што чините добро, и то подносите, то је угодно пред Богом“ (1. ПЕТРОВА 2:20).

1. Које се питање мора осмотрити с обзиром на то да прави хришћани желе да испуне своје предање?

 ХРИШЋАНИ су предани Јехови и желе да врше његову вољу. Да би испунили своје предање, они дају све од себе у слеђењу стопа свог Узора, Исуса Христа, и у сведочењу за истину (Матеј 16:24; Јован 18:37; 1. Петрова 2:21). Међутим, Исус и други верни људи су дали свој живот и умрли као мученици због своје вере. Да ли то значи да сви хришћани треба да очекују да ће умрети због своје вере?

2. Како хришћани гледају на кушње и патњу?

² Ми хришћани јесмо подстакнути да будемо верни до смрти, али то не значи да ћемо обавезно и морати да умремо због своје вере (2. Тимотеју 4:7; Откривење 2:10). Иако смо спремни да патимо, и ако буде неопходно и умремо због своје вере, не значи да се наслађујемо мишљу о томе. Ми не уживамо у патњама и не налазимо задовољство у болу или понижавању. Међутим, с обзиром да кушње и прогонство треба очекивати, било би добро да пажљиво размислимо како бисмо могли да реагујемо када нас то задеси.

Верни у кушњама

3. Које библијске примере о излажењу на крај с прогонством можеш да испричаш? (Види оквир „Како су поступали под прогонством“, који се налази на следећој страни.)

³ У Библији су записани бројни извештаји који показују како су Божје слуге из прошлости реаговале када су се нашле у ситуацијама у којима им је живот био угрожен. Различити начини на које су поступали могу пружити вођство данашњим хришћанима уколико се икада суоче са сличним изазовима. У вези с тим, осмотри извештаје из оквира „Како су поступали под прогонством“ и види шта можеш да научиш из тога.

4. Шта се може рећи за начин на који су Исус и друге верне слуге поступали када су имали кушње?

⁴ Иако су Исус и друге верне Божје слуге у зависности од ситуације реаговали различито када су били прогоњени, јасно је да нису без потребе ризиковали свој живот. У опасним ситуацијама су били храбри, али опрезни (Матеј 10:16, 23). Циљ им је био да унапређују дело проповедања и да остану беспрекорни пред Јеховом. Њихове реакције у различитим ситуацијама јесу примери за оне хришћане који се данас суочавају с кушњама и прогонством.

5. До каквог је прогонства дошло 1960-их година у Малавију, и како су тамошњи Сведоци реаговали?

⁵ У савремено доба, Јеховин народ се због ратова, забрана и отвореног прогонства често налазио у екстремно тешким ситуацијама и оскудицама. На пример, Јеховини сведоци су 1960-их година били жестоко прогоњени у Малавију. Остали су практично без свега што су имали — Дворана Краљевства, кућа, хране и посла. Доживљавали су батинања и друге потресне ствари. Како су та браћа реаговала на све то? На хиљаде њих је морало да побегне из својих села. Многи су се скривали по шумама, док су други отишли у привремено изгнанство у суседни Мозамбик. Многе верне особе су изгубиле живот, а други су побегли из опасне зоне, што је у таквим околностима било сасвим разумно. Браћа  су на тај начин следила Исусов и Павлов пример.

6. Шта Сведоци у Малавију нису престали да раде упркос жестоком прогонству?

⁶ Иако су браћа у Малавију морала да беже или да се скривају, они су тражили теократско вођство и следили га, и у тајности су наставили са својим хришћанским активностима најбоље што су могли. До чега је то довело? Захваљујући томе је непосредно пре забране, која је ступила на снагу 1967, достигнут највећи број од 18 519 објавитеља Краљевства. И поред тога што је забрана још увек била на снази и што су многи побегли у Мозамбик, до 1972. је извештен нови највећи број од 23 398 објавитеља. Они су у просеку сваког месеца имали 16 сати службе. Нема сумње да су њихова дела донела хвалу Јехови и да је Он благословио ту верну браћу током тог веома тешког времена. a

7, 8. Зашто неки одлуче да не оду, и поред тога што противљење ствара проблеме?

 ⁷ С друге стране, нека браћа која живе у земљама где због прогонства имају проблеме одлуче да не оду, и поред тога што би то могли да ураде. Одлазак може решити неке проблеме, али би то вероватно створило друге изазове. На пример, да ли ће моћи да остану у контакту с хришћанским братством или ће бити духовно изоловани? Да ли ће успети да задрже своју духовну рутину док се буду борили да поново среде свој живот, можда у некој богатијој земљи или у земљи која пружа више прилика за материјални напредак? (1. Тимотеју 6:9).

⁸ Други изаберу да не оду зато што су заинтересовани за духовну добробит своје браће. Они одлучују да остану и суоче се са ситуацијом да би наставили да проповедају на свом подручју и да би храбрили суобожаваоце (Филипљанима 1:14). Неки су на крају, захваљујући томе што су остали, допринели правним победама у својој земљи. b

9. Које факторе особа треба да узме у обзир када одлучује да ли ће остати или отићи када доживљава прогонство?

⁹ Остати или отићи — ово је свакако лична одлука. Наравно, такву одлуку треба донети тек након што се у молитви тражи вођство од Јехове. Међутим, шта год да изаберемо, морамо задржати на уму оно што је рекао апостол Павле: „Свако ће од нас положити Богу рачун за себе“ (Римљанима 14:12). Као што смо раније поменули, оно што Јехова тражи од свих својих слугу јесте да остану верни у свим околностима. Неке његове слуге се с кушњама и прогонством суочавају сада, док се другима то може догодити у будућности. Сви ће бити искушани на овај или онај начин и нико не треба да очекује да ће бити поштеђен (Јован  15:19, 20). С обзиром да смо Јеховине предане слуге, не можемо избећи да се суочимо са универзалним спорним питањем које је повезано с посвећењем Јеховиног имена и оправдањем његовог суверенитета (Језекиљ 38:23; Матеј 6:9, 10).

„Никоме не враћајте зло за зло“

10. Који су нам важан пример Исус и апостоли оставили у погледу излажења на крај с притисцима и противљењем?

¹⁰ Још једно важно начело које можемо да научимо из начина на који су Исус и апостоли реаговали када су били под притиском јесте да се никада не освећујемо онима који нас прогоне. Нигде у Библији не налазимо ни наговештај да су Исус или његови следбеници организовали некакав покрет отпора нити да су прибегли насиљу да би се борили против својих прогонитеља. Насупрот томе, апостол Павле је посаветовао хришћане да ’никоме не враћају зло за зло‘. „Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу; јер је писано: ’Освета је моја; ја ћу вратити, каже Јехова.‘“ Поврх тога, „не дај да те надвлада зло, него надвладавај зло добрим“ (Римљанима 12:17-21; Псалам 37:1-4; Пословице 20:22).

11. Шта је један историчар рекао о ставу првих хришћана према држави?

¹¹ Први хришћани су послушали тај савет. У својој књизи The Early Church and the World, историчар Сесил Џ. Каду описује какав су став хришћани имали према држави у периоду од 30. до 70. н. е. Он пише: „Немамо ниједан непосредан доказ да су хришћани из овог периода икада покушали да прибегну сили како би се одупрли прогонству. Највише што би урадили у том правцу било је да нападну своје владаре духовном осудом или да их збуне бекством. Међутим, типична реакција хришћана на прогонство није ишла изнад мирног, али одлучног одбијања извршења наредби владара за које су сматрали да се косе с послушношћу Христу.“

12. Зашто је боље претрпети патњу него светити се?

¹² Да ли је такво наизглед пасивно држање заиста практично? Зар не би сви који тако реагују били лак плен за оне који желе да их уклоне? Зар не би било мудро бранити се? С људског становишта би могло изгледати тако. Међутим, ми смо Јеховине слуге и уверени смо да је у свему најбоље следити Јеховине смернице. Ми имамо на уму оно што је Петар рекао: „Ако страдате зато што чините добро, и то подносите, то је угодно пред Богом“ (1. Петрова 2:20). Уверени смо да је Јехова и те како свестан такве ситуације и да неће дозволити да она траје вечно. Како можемо да будемо сигурни у то? Јехова је свом поробљеном народу у Вавилону рекао: ’Ко у вас дирне дира у зеницу ока мога‘ (Захарија 2:8). Колико дуго би неко дозвољавао да га дирају у зеницу? Јехова ће пружити олакшање у право време. У то уопште нема сумње (2. Солуњанима 1:5-8).

13. Зашто је Исус понизно дозволио непријатељима да га ухвате?

 ¹³ У овом погледу можемо да се угледамо на Исуса. Када је у Гетсиманском врту допустио непријатељима да га ухвате, то није било зато што није могао да се брани. У ствари, својим ученицима је рекао: ’Мислите ли да не могу да замолим свог Оца да ми овог часа пошаље више од дванаест легија анђела? Али како би се онда испунило Писмо да тако мора да се догоди?‘ (Матеј 26:53, 54). За Исуса је било најважније да се испуни Јеховина воља, чак и по цену тога да он пропати. Он се потпуно уздао у оно што је записано у Давидовом пророчанском псалму: „Ти нећеш душу моју Шеолу предати, нећеш дати да миљеник твој трулење гледа“ (Псалам 16:10). Годинама касније, апостол Павле је рекао о Исусу: „Због радости која је стајала пред њим претрпео је мученички стуб, презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола“ (Јеврејима 12:2).

Посвећење Јеховиног имена доноси радост

14. Каква је радост помогла Исусу да издржи све кушње?

¹⁴ Каква је радост помогла Исусу да издржи најтежу кушњу која се може замислити? Од свих Јеховиних слугу, Исус, Његов вољени Син, несумњиво је био Сатанина главна мета. Стога, ако би Исус остао беспрекоран у кушњама, то би представљало коначан одговор на Сатанино ружење Јехове (Пословице 27:11). Можеш ли да замислиш колико се Исус радовао и колико је био задовољан када је био ускрснут? Колико је био срећан када је схватио да је као савршен човек испунио улогу  коју је имао у погледу оправдања Јеховине суверености и посвећења Његовог имена! Сем тога, то што је сео „с десне стране Божјег престола“ сигурно представља велику част за Исуса и највећи извор радости (Псалам 110:1, 2; 1. Тимотеју 6:15, 16).

15, 16. Које су свирепо прогонство издржали Сведоци у Заксенхаузену, и шта им је дало снагу да га издрже?

¹⁵ Хришћани се такође радују зато што имају удела у посвећивању Јеховиног имена тиме што истрајавају у кушњама и у прогонству, чиме следе Исусов пример. Један пример тога представља искуство Сведока који су пропатили у злогласном концентрационом логору Заксенхаузен и преживели исцрпљујући марш смрти на крају Другог светског рата. Хиљаде затвореника је током тог марша умрло од болести, глади, зато што нису имали никакав заклон, или зато што су их СС-стражари немилосрдно убијали дуж пута. Свих 230 Сведока је преживело захваљујући томе што су се чврсто држали једни уз друге и што су се међусобно помагали, иако су тиме ризиковали свој живот.

¹⁶ Шта је овим Сведоцима дало снагу да издрже такво свирепо прогонство? Чим су дошли на сигурно, они су своју радост и захвалност Јехови изразили једним документом под насловом „Резолуција 230 Јеховиних сведока из шест народа, окупљених у шуми близу Шверина у Мекленбургу“. Они су у том документу навели: „Дуг и тежак период искушења је за нама и они који су истрајали такорећи су зграбљени из ужарене пећи, а да на њима нема ни мириса дима. (Види Данила 3:27.) Они су пуни снаге и силе коју им даје Јехова и с нестрпљењем ишчекују нове Краљеве заповести да би унапређивали теократске интересе.“ c

17. С каквим се испитима суочава данашњи Божји народ?

¹⁷ Као и у случају тих 230 верних особа и наша вера је можда испитана, иако се још увек нисмо „одупрли до крви“ (Јеврејима 12:4). Међутим, такав испит може попримити разне облике. То може бити исмевање школских другова или притисак вршњака да направимо неморал и друге лоше ствари. Сем тога, наша решеност да се уздржавамо од крви, да се венчамо само у Господу или ако смо у раздељеном дому да одгајамо децу у вери понекад може довести до озбиљних проблема и кушњи (Дела апостолска 15:29; 1. Коринћанима 7:39; Ефешанима 6:4; 1. Петрова 3:1, 2).

18. Шта нам гарантује да можемо да издржимо чак и најтеже кушње?

¹⁸ Међутим, с којом год кушњом да се суочимо, свесни смо да трпимо зато што на прво место стављамо Јехову и његово Краљевство, на шта гледамо као на изузетну предност и као на нешто што ће нам на крају донети радост. Уливају нам снагу Петрове охрабрујуће речи: „Ако вам се ругају због Христовог имена, срећни сте, јер дух славе, да, дух Божји, почива на вама“ (1. Петрова 4:14). Захваљујући сили Јеховиног духа, имамо снаге да издржимо чак и најтеже кушње, и то све на његову славу и хвалу (2. Коринћанима 4:7; Ефешанима 3:16; Филипљанима 4:13).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Како хришћани гледају на патњу и прогонство?

• Шта можемо научити из начина на који су Исус и друге верне особе реаговале у кушњама?

• Зашто није мудро да се освећујемо када доживљавамо прогонство?

• Која је радост подржала Исуса у његовим кушњама, и шта можемо да научимо из тога?

[Питања за разматрање]

[Оквир⁄Слике на 15. страни]

Како су поступали под прогонством

• Пре него што су Иродови војници стигли у Витлејем да би побили сву мушку децу од две године па наниже, Јосиф и Марија су захваљујући упутству које су примили од анђела узели малог Исуса и побегли у Египат (Матеј 2:13-16).

• Исусови непријатељи су много пута током његове службе тражили прилику да га убију због тога што је уверљиво сведочио. Он им је у тим приликама увек умакао (Матеј 21:45, 46; Лука 4:28-30; Јован 8:57-59).

• Када су војници и службеници дошли у Гетсимански врт да ухвате Исуса, он се двапут отворено идентификовао рекавши им: „Ја сам тај.“ Чак је спречио своје следбенике да пруже било какав отпор и дозволио је руљи да га одведе (Јован 18:3-12).

• Петар и други су у Јерусалиму били ухваћени, истучени и било им је заповеђено да престану да говоре о Исусу. Међутим, када су их ослободили, они „одоше... и сваки дан у храму и од куће до куће нису престајали да поучавају и објављују добру вест о Христу, Исусу“ (Дела апостолска 5:40-42).

• Када је Савле, који је касније постао апостол Павле, сазнао да Јевреји у Дамаску кују заверу да га убију, браћа су га ноћу ставила у корпу и спустила кроз отвор на градском зиду, тако да је побегао (Дела апостолска 9:22-25).

• Годинама касније, Павле је изабрао да се призове на цезара, иако ни намесник Фест ни краљ Агрипа нису нашли „ништа што заслужује смрт или окове“ (Дела апостолска 25:10-12, 24-27; 26:30-32).

[Слике на странама странама 16, 17]

Иако их је жестоко прогонство натерало на бекство, хиљаде верних Сведока из Малавија с радошћу је наставило са својом службом за Краљевство

[Слике на 17. страни]

Радост коју доноси посвећење Јеховиног имена подржавала је ове верне особе током нацистичког марша смрти и у концентрационим логорима

[Извор]

Марш смрти: KZ-Gedenkstätte Dachau, courtesy of the USHMM Photo Archives

[Слике на 18. страни]

Кушње и притисци се могу јавити у многим облицима