Много питања — мало задовољавајућих одговора

УЈУТРУ 1. новембра 1755, на дан Свих светих, снажан земљотрес је погодио Лисабон док је већина његових становника била у црквама. Срушило се на хиљаде зграда и погинуло је на десетине хиљада људи.

Француски писац Волтер је убрзо након те трагедије објавио Поему о несрећи у Лисабону у којој је оповргао тврдњу да је та катастрофа била Божја казна за грехе тих људи. Тврдећи да људи не могу ни да разумеју нити да објасне такве трагичне догађаје, Волтер је написао:

Природа је нема, узалуд је питамо;

Нама треба Бог који говори људском роду.

Волтер, наравно, није био прва особа која је постављала питања у вези с Богом. Трагедије и катастрофе су током читаве историје наводиле људе да постављају себи нека питања. Пре неколико хиљада година, патријарх Јов је непосредно након што је изгубио сву своју децу и након што је оболео од страшне болести поставио следеће питање: „Нашто [Бог даје] светлост паћенику и живот онима чија душа је чемерна?“ (Јов 3:20). Многи се данас питају како то да Бог који је добар и пун љубави наизглед ништа не чини да би стао на пут неправди и патњи.

Пошто су суочени с глађу, ратом, болешћу и смрћу, многи потпуно одбацују идеју да постоји Створитељ који брине о човечанству. Један филозоф који је атеиста је запазио: „Ништа не може оправдати Бога за то што допушта да неко дете пати... изузев, наравно, ако он не постоји.“ Велике трагедије, као што је холокауст у Другом светском рату, наводе на сличне закључке. Запази следећи коментар који је за један билтен написао један јеврејски писац: „Убедљиво најједноставније објашњење за Аушвиц јесте да не постоји Бог који би се умешао у оно што се дешава на земљи.“ У Француској, земљи у којој претежно живе католици, 1997. године спроведена је једна анкета. Према тој анкети, због много геноцида, попут оног који се 1994. догодио у Руанди, око 40 посто људи сумња да Бог постоји.

Препрека вери?

Зашто Бог не интервенише како би спречио да се догађају лоше ствари?  Један католички хроничар тврди да то питање за многе представља „озбиљну препреку вери“. Он пита: „Заиста, да ли је могуће веровати у Бога који стоји по страни и ништа не предузима док милиони недужних људи умиру и читави народи бивају масакрирани?“

Један од уредника католичких новина La Croix слично коментарише: „Било да се ради о неким трагедијама које су се догодиле у прошлости, животним драмама које су последица технолошког напретка, природним катастрофама, организованом криминалу или смрти вољене особе, ужаснуте очи сваки пут гледају у небо. Где је Бог? Оне траже одговор. Зар он није заиста равнодушан и незаинтересован?“

Папа Јован Павле II је 1984. у папској посланици под насловом Salvifici Doloris размотрио ова питања. Он је написао: „Иако постојање света, симболично говорећи, отвара очи људској души да види да Бог постоји, да види његову мудрост, моћ и узвишеност, изгледа да зло и патња замрачују ову слику о Богу, и то понекад врло драстично, нарочито када се узме у обзир свакодневна драма у којој толико много људи незаслужено пати и када толико много грехова пролази некажњено.“

Да ли се поред патње коју данас доживљава толико много људи може доказати да постоји Бог који је пун љубави и свемоћан? Да ли он интервенише да би спречио појединачне и масовне трагедије? Да ли данас ишта чини за нас? Да ли постоји, како је то Волтер рекао, „Бог који говори људском роду“ да би одговорио на ова питања? Молимо те да прочиташ следећи чланак како би добио одговоре.

[Слике на 3. страни]

Разорење Лисабона 1755. године навело је Волтера да изјави да људи не могу разумети такве догађаје

[Извори]

Волтер: From the book Great Men and Famous Women; Лисабон: J.P. Le Bas, Praça da Patriarcal depois do terramoto de 1755. Фотографија: Museu da Cidade/Lisboa

[Слика на 4. страни]

Многи због трагичних последица геноцида, попут овог у Руанди, сумњају да Бог постоји

[Извор]

AFP PHOTO

 [Извор слике на 2. страни]

НАСЛОВНА СТРАНА, деца: USHMM, courtesy of Main Commission for the Prosecution of the Crimes against the Polish Nation