Пређи на садржај

Пређи на садржај

Прогоњени због праведности

Прогоњени због праведности

Прогоњени због праведности

„Срећни су они који су прогоњени због праведности“ (МАТЕЈ 5:10).

1. Зашто је Исус био пред Понтијем Пилатом, и шта је тада рекао?

 „ЈА САМ се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину“ (Јован 18:37). Исус је ово рекао када је био пред Понтијем Пилатом, римским намесником Јудеје. Исус није дошао тамо зато што је то желео, нити зато што га је Пилат позвао. Уместо тога, био је тамо зато што су га јеврејске религиозне вође лажно оптужиле да је преступник који заслужује смрт (Јован 18:29-31).

2. Шта је Исус урадио, и какав је био исход тога?

2 Исус је врло добро знао да Пилат има власт да га ослободи или да га осуди на смрт (Јован 19:10). Међутим, то га није спречило да храбро говори пред њим о Краљевству. Иако му је живот био у опасности, Исус је искористио ту прилику да сведочи највишем представнику власти у тој области. Упркос датом сведочанству, Исус је био осуђен и погубљен — умро је мученичком смрћу на стубу (Матеј 27:24-26; Марко 15:15; Лука 23:24, 25; Јован 19:13-16).

У ком смислу је Исус био мученик?

3. Шта је у библијска времена означавала изворна грчка реч која је преведена са „мученик“, а шта означава данас?

3 За многе људе данас, мученик је мање-више исто што и фанатик, то јест екстремиста. Они који су спремни да умру због својих уверења, а посебно религиозних, често се претпоставља да су терористи или да у најмању руку представљају претњу по друштво. Међутим, грчка реч мартис, која је преведена са мученик, у библијским временима је означавала особу која сведочи, можда на неком судском саслушању, за истину у коју верује. Та реч је тек касније почела да се односи на „особу која даје свој живот за то што сведочи“ или која чак сведочи тако што даје свој живот.

4. У ком је смислу Исус био мученик?

4 Исус је био мученик првенствено према изворном значењу те речи. Као што је рекао Пилату, он је дошао да ’сведочи за истину‘. Његово сведочење је изазивало веома различите реакције код људи. Неке обичне људе је дубоко дирнуло оно што су чули и видели, тако да су поверовали у Исуса (Јован 2:23; 8:30). Већина људи, а нарочито религиозне вође, такође су снажно реаговали — али негативно. Исус је својим рођацима који нису веровали рекао следеће: „Свет нема разлога да мрзи вас, али мрзи мене, јер ја сведочим о њему да су његова дела зла“ (Јован 7:7). Исус је сведочио за истину и тиме је на себе навукао гнев националних вођа, због чега је на крају и погубљен. Заиста, он је био „верни и истинити сведок (мартис)“ (Откривење 3:14).

„Бићете предмет мржње“

5. Шта је Исус на почетку своје службе рекао у вези с прогонством?

5 Исус не само што је и сам био жртва жестоког прогонства већ је и своје ученике упозорио да ће се то и њима дешавати. На почетку своје службе, он је људима који су га слушали док је износио Проповед на гори рекао: „Срећни су они који су прогоњени због праведности, јер њима припада небеско краљевство. Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас. Радујте се и поскакујте од радости, јер је ваша награда на небесима велика“ (Матеј 5:10-12).

6. Које је упозорење Исус дао када је послао 12 апостола да проповедају?

6 Касније, када је послао апостоле да проповедају, Исус је тој дванаесторици рекао: „Чувајте се људи; јер ће вас предавати месним судовима, и бичеваће вас у својим синагогама. Да, због мене ће вас довлачити пред намеснике и краљеве, за сведочанство њима и нацијама.“ Међутим, религиозне вође неће бити једини прогонитељи његових ученика. Исус је додао: „Брат ће брата предати на смрт, и отац своје дете, и деца ће устајати на родитеље и убијаће их. И бићете предмет мржње свих људи због мог имена; али ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 10:17, 18, 21, 22). Историја хришћана из првог века говори у прилог истинитости ових речи.

Добра репутација због верне истрајности

7. Како је Стефан постао мученик?

7 Стефан је убрзо по Исусовој смрти постао први хришћанин који је умро зато што је сведочио за истину. Он је био „пун милости и силе, [и] чинио је многе чудесне предзнаке и знакове међу народом“. Његови религиозни противници „нису могли да се супротставе мудрости и духу којим је говорио“ (Дела апостолска 6:8, 10). Обузети љубомором, одвукли су Стефана пред Синедрион, јеврејски врховни суд, где се он суочио са онима који су износили лажне оптужбе и том приликом је уверљиво сведочио. Међутим, непријатељи су на крају убили овог верног сведока (Дела апостолска 7:59, 60).

8. Каква је била реакција ученика из Јерусалима када је после Стефанове смрти наступило прогонство?

8 Након Стефановог убиства ’настало је велико прогонство скупштине која је била у Јерусалиму; и сви осим апостола су се расули по јудејским и самаријским крајевима‘ (Дела апостолска 8:1). Да ли су хришћани престали да проповедају због прогонства? Управо супротно, извештај нам каже да су ’они који су се расули пролазили тим крајевима и објављивали реч добре вести‘ (Дела апостолска 8:4). Они су сигурно били истог мишљења као и Петар, који је једном ранијом приликом рекао: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29). Ови верни и храбри ученици су упркос прогонству и даље сведочили за истину, иако су били свесни да ће због тога доживети даљне неприлике (Дела апостолска 11:19-21).

9. Како се наставило прогонство Исусових следбеника?

9 Заиста, невоље нису престале. Пре свега, сазнајемо да је Савле — човек који је са одобравањем посматрао каменовање Стефана — ’још увек дисао претњом и убиством против Господових ученика, и да је отишао првосвештенику и затражио од њега писма за синагоге у Дамаску, да све које нађе да припадају Путу, и мушкарце и жене, оковане доведе у Јерусалим‘ (Дела апостолска 9:1, 2). Затим је, око 44. н. е., ’краљ Ирод дигао руке на неке из скупштине да их злоставља. Погубио је мачем Јакова, Јовановог брата‘ (Дела апостолска 12:1, 2).

10. Који извештај о прогонству налазимо у Делима апостолским и Откривењу?

10 У наставку књиге Дела апостолских налази се извештај о непрестаним кушњама, затварањима и прогонству које су доживљавали верни људи попут Павла, бившег прогонитеља који је постао апостол, који је око 65. н. е. по заповести цара Нерона највероватније страдао као мученик (2. Коринћанима 11:23-27; 2. Тимотеју 4:6-8). На крају, из књиге Откривења, која је написана пред крај првог века, сазнајемо да је остарели апостол Јован био затворен на кажњеничком острву Патмос ’зато што је говорио о Богу и сведочио за Исуса‘. Откривење говори и о ’Антипи, верном сведоку, који је убијен‘ у Пергаму (Откривење 1:9; 2:13).

11. Како је живот хришћана из првог века потврдио истинитост онога што је Исус рекао у погледу прогонства?

11 Све ово је потврдило истинитост онога што је Исус рекао својим ученицима: „Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јован 15:20). Верни хришћани из првог века су били спремни да се суоче и с најгором кушњом, са смрћу — било мучењем, суочени с дивљим зверима или на неке друге начине — да би испунили опуномоћење које су добили од Господа Исуса Христа, који им је рекао: „Бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и у целој Јудеји и Самарији и све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8).

12. Зашто прогонство хришћана није само ствар прошлости?

12 Ако ико мисли да се са Исусовим ученицима окрутно поступало само у прошлости, онда је у великој заблуди. Павле, који је и сам како смо видели доживљавао невоље, написао је: „Сви који желе да живе у оданости Богу у Христу Исусу, биће такође прогоњени“ (2. Тимотеју 3:12). Петар је у погледу прогонства рекао: „У ствари, на тај пут сте позвани, јер је и Христ страдао за вас, оставивши вам узор да тачно следите његове стопе“ (1. Петрова 2:21). Јеховин народ је и пре и током ’последњих дана‘ овог система ствари увек био мета мржње и непријатељства (2. Тимотеју 3:1). Јеховини сведоци су широм света — под диктаторским режимима и у демократским земљама — и као група и као појединци подносили прогонства.

Зашто омрзнути и прогоњени?

13. Шта данашње Јеховине слуге треба да задрже на уму што се тиче прогонства?

13 Иако већина нас данас може да проповеда и да се окупља на састанцима у релативној слободи, морамо узети у обзир библијски подсетник да се ’сцена овог света мења‘ (1. Коринћанима 7:31). Ствари се тако брзо могу променити да лако можемо поклекнути ако у менталном, емоционалном и духовном погледу нисмо припремљени. Шта онда можемо урадити да бисмо се заштитили? Ако јасно разумемо зашто су мирољубиви и закону послушни хришћани омрзнути и прогањани, то нам може много помоћи да се заштитимо.

14. На шта је Петар указао као на разлог због ког су хришћани били прогоњени?

14 Апостол Петар је говорио о томе у својој првој посланици, коју је написао између 62. и 64. н. е., када су хришћани широм римског царства доживљавали кушње и прогонства. Он је рекао: „Вољени, не чудите се ватри што букти међу вама, што вам се догађа ради искушавања, као да вас је снашло нешто необично.“ Да би објаснио шта је имао на уму, Петар је наставио: „Нека нико од вас не страда као убица или лопов или злочинац или као онај ко се меша у туђе ствари. Али ако страда као хришћанин, нека се не стиди, него нека слави Бога у то име.“ Петар је показао да су они патили зато што су били хришћани, а не зато што су урадили нешто лоше. Да су се ваљали у ’истој каљужи раскалашености‘ попут људи око њих, ти људи би их прихватили. Међутим, хришћани су патили зато што су настојали да испуне улогу коју су имали као Христови следбеници. Ситуација је иста и с данашњим правим хришћанима (1. Петрова 4:4, 12, 15, 16).

15. Која се контрадикторност види у начину на који се данас поступа с Јеховиним сведоцима?

15 У многим деловима света, Јеховини сведоци су јавно похваљени због јединства и сарадње која долази до изражаја на њиховим конгресима и приликом грађевинских пројеката, због поштења и марљивости, због примерног морала и породичног живота, и чак због њиховог доброг изгледа и понашања. a С друге стране, у време када је припреман овај чланак, њихово дело је било забрањено или ограничено у барем 28 земаља у којима су многи Сведоци били предмет физичког злостављања и многи од њих су изгубили материјалне поседе због своје вере. Откуд таква очигледна контрадикторност? Такође, зашто Бог то допушта?

16. Који је главни разлог због којег Бог допушта да његов народ буде прогоњен?

16 Пре свега, треба да задржимо на уму оно што стоји у Пословицама 27:11: „Буди, сине, мудар, срце ми обрадуј, па ћу лако одговорити оном који ме ружи.“ Да, овде се ради о вековима старом спорном питању универзалног суверенитета. Упркос огромном сведочанству свих оних који су током историје остали беспрекорни пред Јеховом, Сатана није престао да ружи Јехову као што је то радио у данима праведног човека Јова (Јов 1:9-11; 2:4, 5). Данас, када је Божје Краљевство чврсто утврђено и када има лојалне поданике и представнике широм света, нема сумње да се Сатана још више разбеснео јер му је остало мало времена да докаже своје тврдње. Да ли ће Божји народ остати веран Богу без обзира на невоље и тешкоће с којима се може суочити? Ово је питање на које сваки Јеховин слуга мора сам да одговори (Откривење 12:12, 17).

17. Шта је Исус мислио када је рекао: „То ће вам бити прилика за сведочанство“?

17 Када је говорио својим ученицима о догађајима који ће се одигравати током „свршетка система ствари“, Исус је указао на још један разлог због којег Јехова допушта да његове слуге буду прогоњене. Исус им је рекао: „Вући ће вас пред краљеве и намеснике због мог имена. То ће вам бити прилика за сведочанство“ (Матеј 24:3, 9; Лука 21:12, 13). Сам Исус је сведочио пред Иродом и Понтијем Пилатом. И апостол Павле је био ’одвучен пред краљеве и намеснике‘. Вођен од Господа Исуса Христа, Павле је затражио да сведочи најмоћнијем владару тог доба када је рекао: „Призивам се на цезара!“ (Дела апостолска 23:11; 25:8-12). Слично и данас, искушавајуће околности су често послужиле да се како званичницима тако и јавности да добро сведочанство. b

18, 19. (а) Како ће нам користити суочавање с кушњама? (б) Која ће питања бити осмотрена у наредном чланку?

18 На крају, суочавање с кушњама и невољама може да користи и нама лично. На који начин? Ученик Јаков је подсетио сухришћане: „Сматрајте свом радошћу, браћо моја, кад се суочавате с разним кушњама, знајући да испитани квалитет ваше вере развија истрајност.“ Да, прогонство може још више изградити нашу веру и ојачати нашу истрајност. Зато немамо болестан страх од кушњи, нити настојимо да их избегнемо или окончамо на неки небиблијски начин. Уместо тога, ми следимо Јаковљев подстрек: „Истрајност нека употпуни своје дело, да бисте били потпуни и здрави у сваком погледу, и да вам ништа не би недостајало“ (Јаков 1:2-4).

19 И поред тога што нам Божја Реч помаже да разумемо зашто су Божје верне слуге прогоњене и зашто Јехова то допушта, то не мора обавезно да значи да ћемо се лакше суочити с прогонством. Како можемо бити још јачи да бисмо га издржали? Шта можемо урадити када се суочимо с прогонством? Ова важна питања ћемо осмотрити у наредном чланку.

[Фусноте]

a Види Кулу стражару од 15. децембра 1995, стране 27-9; 15. априла 1994, стране 16-17; и Пробудите се! од 8. априла 1994, стране 6-13.

Можеш ли објаснити?

• У ком смислу је Исус био мученик?

• Како је прогонство утицало на хришћане из првог века?

• Како је Петар објаснио, зашто су први хришћани били прогоњени?

• Зашто Јехова дозвољава да његове слуге буду прогоњене?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама странама 10, 11]

Хришћани из првог века су патили, не зато што су урадили нешто лоше, већ само зато што су били хришћани

ПАВЛЕ

ЈОВАН

АНТИПА

ЈАКОВ

СТЕФАН