Разумети сврху дисциплине

ШТА ти пада на ум када чујеш реч „дисциплина“? Један речник каже да је дисциплина „стега, послушност, покорност (свесна или под претњом санкција)“. Иако то ни у ком случају није једина призната дефиниција дисциплине, за многе људе данас све што се доводи у било какву везу с дисциплином има сличан негативан призвук.

Међутим, Библија дисциплину приказује у другачијем светлу. „Сине мој, не презри карање [„дисциплиновање“, NW] Јеховино“, написао је мудри краљ Соломон (Пословице 3:11). Ове речи се не односе на дисциплину уопште, него на ’Јеховино дисциплиновање‘, то јест на дисциплину која се темељи на Божјим узвишеним начелима. Само таква дисциплина је у духовном смислу корисна — чак пожељна. За разлику од тога, дисциплина која се темељи на људском размишљању, које је у супротности с Божјим узвишеним начелима, често је груба и наноси бол. То објашњава зашто многи имају негативан став према дисциплини.

Зашто смо подстакнути да прихватимо Јеховину дисциплину? У Писму је дисциплина која долази од Бога описана као израз његове љубави према људима. Зато Соломон даље каже: „Јер ког Јехова воли, онога кажњава [„укорава“, NW], као отац милог сина свога“ (Пословице 3:12).

Да ли је то казна или дисциплина?

У смислу у ком се помиње у Библији, дисциплина укључује многе аспекте — вођство, поуку, васпитавање, укор, исправку, па чак и казну. Међутим, Јеховина дисциплина је увек мотивисана љубављу и њен циљ је да онај ко прима дисциплину има користи од ње. Јехова никада не дисциплинује само зато да би некога казнио.

С друге стране, Бог не кажњава увек зато да би исправио или поучио. На пример, Адам и Ева су почели да трпе последице своје непослушности већ од самог тог дана када су згрешили. Јехова их је истерао из рајског врта Едена и подлегли су несавршенству, болести и старости. После неколико стотина година тешког живота, заувек су нестали. Све је то била Божја казна, али не и дисциплина. Адама и Еву није било могуће исправити јер су сагрешили својевољно и нису се кајали.

Постоје још неки извештаји о томе како је Јехова кажњавао, као на пример извештај о потопу Нојевих дана, уништењу Содома и Гоморе и уништењу египатске војске у Црвеном мору. Јехова тиме није намеравао да пружи вођство, поуку или обуку. Апостол Петар је о овим приликама када је Бог кажњавао написао: „Није се устручавао да казни древни свет, већ је сачувао Ноја, проповедника праведности, с још седморо других када је навео потоп на свет безбожних људи; и осудио градове Содом и Гомору претворивши их у пепео, и тиме поставио безбожним људима пример онога што треба да дође“ (2. Петрова 2:5, 6).

На који начин је у овим приликама када је Бог кажњавао ’безбожним људима постављен пример онога што треба да дође‘? У свом писму Солуњанима, Павле  указује на наше дане када говори о томе да ће Бог преко свог Сина, Исуса Христа, донети „освету онима који не познају Бога и онима који нису послушни доброј вести“. Павле још каже: „Управо ће они претрпети судску казну вечног уништења“ (2. Солуњанима 1:8, 9). Очигледно је да сврха те казне није да поучи или да исправи оне над којима ће бити извршена. Међутим, када Јехова своје обожаваоце позива да прихвате његову дисциплину, он тада нема на уму казну за непокајничке грешнике.

Значајно је да Јехова у Библији није описан као неко ко првенствено кажњава. Насупрот томе, он је углавном описан као учитељ пун љубави и стрпљења (Јов 36:22, ДК; Псалам 71:17; Исаија 54:13). Заиста, када Бог дисциплинује да би некога исправио, он то увек чини с љубављу и стрпљењем. Када хришћани разумеју сврху дисциплине, много им је лакше да је прихвате, као и да имају исправан став док дисциплинују друге.

Дисциплина од родитеља пуних љубави

И у породичном кругу и у хришћанској скупштини, потребно је да сви разумеју сврху дисциплине. То се посебно односи на оне који имају ауторитет, као што су на пример родитељи. Пословице 13:24 кажу: „Ко прут жали, сина свог мрзи, ко га воли, на време га кара [„дисциплинује“, NW].“

Како родитељи треба да дисциплинују своју децу? Библија објашњава: „Ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ (Ефешанима 6:4). Ова опомена је поновљена у следећим речима: „Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану потиштена“ (Колошанима 3:21).

Хришћански родитељи који разумеју сврху дисциплине неће бити груби. Начело које је записано у 2. Тимотеју 2:24 може се применити и на то како родитељи треба да дисциплинују своју децу. Павле је написао: „Господов роб нема потребе да се упушта у борбе, него треба да буде фин према свима, оспособљен да поучава.“ Хистерични изливи гнева, викање и увредљиве или понижавајуће изјаве тешко да се могу назвати дисциплином пуном љубави и њима нема места у животу једног хришћанина (Ефешанима 4:31; Колошанима 3:8).

Када родитељи исправљају децу, потребно је много више него само да их брзо и одлучно казне. Већину деце треба више  пута опоменути пре него што исправе своје размишљање. Према томе, родитељи морају проводити време с децом, бити стрпљиви и много размишљати о томе на који начин ће их дисциплиновати. Морају задржати на уму да деца треба да буду одгојена „у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“. Такво васпитавање траје годинама.

Хришћански пастири дисциплинују с благошћу

Иста начела важе и за хришћанске старешине. Као пастири пуни љубави, они настоје да изграде стадо тако што пружају поуку, упутства и укор када је то потребно. Они при томе имају на уму која је права сврха дисциплине (Ефешанима 4:11, 12). Ако би њихов циљ био само да казне онога ко греши, они би то једноставно урадили и остало би на томе. Дисциплина која долази од Бога укључује много више од тога. Мотивисани љубављу, старешине устрајно помажу ономе ко греши. Пошто су искрено заинтересовани за ту особу, они често више пута покушавају да пруже охрабрење и поуку.

У складу са саветом који је записан у 2. Тимотеју 2:25, 26, чак и када дисциплинују оне који то нису спремни да прихвате, старешине морају да их поучавају „с благошћу“. Ови стихови надаље објашњавају која је сврха дисциплине: „Не би ли им Бог дао покајање које води до тачног спознања истине, да се уразуме и извуку из Ђаволове замке.“

Понекад је неопходно да се непокајнички грешници искључе из скупштине (1. Тимотеју 1:18-20). Чак и такав драстичан корак треба схватити као дисциплину, а не само као казну. С времена на време, старешине настоје да посете искључене особе које су престале с неисправним поступањем. Приликом таквих посета, старешине поступају у складу с правом сврхом дисциплине тако што указују особи које кораке треба да предузме како би се вратила у хришћанску скупштину.

Јехова је савршени Судија

Родитељи, хришћански пастири и други којима Писмо даје ауторитет да дисциплинују друге, ову одговорност треба озбиљно да схвате. Не смеју дозволити себи да осуде друге као непоправљиве. Зато дисциплина коју они пружају никада не треба да поприми облик освете или непријатељства.

Додуше, Библија указује на то да ће Јехова извршити строгу коначну пресуду.  Писмо чак каже да је ’страшно упасти у руке живог Бога‘ (Јеврејима 10:31). Међутим, ниједан човек не би требало себе да упореди с Јеховом у овом или било ком другом погледу. И не би требало да ико има разлог да осећа како је страшно упасти у руке родитеља или неког старешине у скупштини.

Јехова има способност да остане савршено уравнотежен када дисциплинује. Људи немају ту способност. Бог може да чита срца и да одреди када се за неког може рећи да је непоправљив и да према томе заслужује да прими коначну казну. За разлику од Бога, људи не могу да донесу такву пресуду. Зато, када је потребно дисциплиновати некога, они који имају ауторитет треба увек то да чине с циљем да исправе особу.

Прихватити Јеховину дисциплину

Свима нама је потребна Јеховина дисциплина (Пословице 8:33, NW). Ми чак треба да чезнемо за дисциплином која се темељи на Божјој Речи. Док проучавамо Божју Реч, имамо прилику да нас лично он дисциплинује путем ње (2. Тимотеју 3:16, 17). Међутим, понекад ћемо дисциплину примити и преко сухришћана. Ако схватимо с којим мотивом нам је пружена дисциплина, то ће нам помоћи да је спремно прихватимо.

Апостол Павле је признао: „Истина, никаква дисциплина у први мах не изгледа да је радост, него жалост.“ А онда је додао: „Али онима који су поучени њоме после доноси миран плод, наиме праведност“ (Јеврејима 12:11). Дисциплина коју нам Јехова пружа израз је његове дубоке љубави према нама. Било да примамо или да пружамо дисциплину, задржимо на уму сврху Божје дисциплине и узмимо у обзир мудар библијски савет: „Упамти наук [„прихвати дисциплиновање“, NW], не напуштај га, чувај га, јер ти је живот твој у њему“ (Пословице 4:13).

[Слике на 21. страни]

Непокајнички грешници заслужују Божју судску казну, а не дисциплину

[Слике на 22. страни]

Мотивисани љубављу, старешине проводе време у проучавању и помагању онима који греше

[Слике на 23. страни]

Родитељи стрпљиво и с љубављу одгајају децу у „дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“