Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јаков је ценио духовне вредности

Јаков је ценио духовне вредности

Јаков је ценио духовне вредности

ЈАКОВЉЕВ живот је био пун сукоба и невоља. Због гнева свог брата близанца који је хтео да га убије, Јаков је морао да побегне како би сачувао живот. Због тога што је био преварен, није се оженио девојком коју је волео, него се најпре оженио другом девојком, и на крају је имао четири жене и многе проблеме (Постање 30:1-13). Двадесет година је радио за човека који га је искоришћавао. Борио се са анђелом и задобио повреду која је оставила трајне последице. Ћерка му је силована, његови синови су изазвали масакр, а уз то је и туговао због трагичног губитка вољеног сина и вољене жене. Присиљен да се у старости пресели у другу земљу како би побегао од глади, он је рекао да је дана његовог живота било ’мало‘ и да су били „зли“ (Постање 47:9). Упркос свему томе, Јаков је био духован човек који се уздао у Бога. Да ли је погрешио што се уздао у Бога? Шта можемо научити ако размотримо нека од Јаковљевих искустава?

Потпуно другачији од свог брата

Разлог за неслогу између Јакова и његовог брата био је тај што је Јаков ценио духовне вредности, док их је Исав презрео. Јаков је био заинтересован за обећање које је путем савеза дато Аврахаму и посветио се бризи око породице коју је Бог одредио за наследнике. Јехова га је зато „заволео“. Јаков је био „беспрекоран“, што је израз који указује на једну изузетну моралну одлику. За разлику од њега, Исав је тако мало марио за своје духовно наслеђе да га је продао Јакову за нешто безначајно. Када је Јаков, уз Божје одобрење, тражио оно што му припада и када је добио благослов који је најпре био намењен његовом брату, Исава је обузела жеља за осветом. Јаков је тада морао да напусти своје вољене, али оно што се десило после тога сигурно га је охрабрило (Малахија 1:2, 3; Постање 25:27-34, NW; 27:1-45).

Бог је Јакову у сну показао анђеле који се пењу и силазе низ мердевине, то јест камене степенице постављене између неба и земље, и рекао му је да ће заштитити њега и његово потомство. „Сви народи на земљи благословиће се у теби и у породу твоме. Ево ја сам с тобом, чуваћу те свуда куд ти идеш и вратићу те у ову земљу; јер те нећу напустити докле год не учиним што ти рекох“ (Постање 28:10-15).

Какво охрабрење! Јехова је потврдио да ће обећања дата Аврахаму и Исаку духовно обогатити Јаковљеву породицу. Јакову је показано да анђели могу да служе онима који имају Божју наклоност и добио је потврду да ће га Бог штитити. У знак захвалности, Јаков се заветовао да ће бити веран Јехови (Постање 28:16-22).

Јаков ни у ком случају није неправедно присвојио Исавово наслеђе. Пре него што су се родили, Јехова је рекао да ће ’старији служити млађем‘ (Постање 25:23NW). Неко би могао питати: ’Зар не би било лакше да је Бог учинио да се Јаков роди први?‘ Оно што се касније дешавало учи нас неким важним истинама. Бог није резервисао своје благослове за оне који сматрају да имају право на њих, већ показује незаслужену доброту према онима које он изабере. Тако је право првенаштва припало Јакову, а не његовом старијем брату, који то није ценио. Слично томе, природни Јевреји су као нација показали исти став као Исав, и због тога су били замењени духовним Израелом (Римљанима 9:6-16, 24). Добар однос с Јеховом ни данас нико не може добити као неко наследство за које се није трудио, чак и ако је рођен у богобојазној породици или у таквом окружењу. Сви који желе да имају Божји благослов, морају се трудити да буду побожни и морају заиста ценити духовне ствари.

Лаван га је примио

Када је стигао у Падан-Арам да пронађе жену међу својим рођацима, Јаков је код студенца срео своју рођаку Рахелу, Лаванову ћерку, и померио је један тежак камен како би она могла да напоји животиње које је чувала. a Рахела је пожурила кући да јави да је Јаков стигао и Лаван је брзо отишао да се сретне с њим. Ако се Лаван присетио какво је богатство његова породица добила од Аврахамовог слуге, сада се сигурно разочарао, јер је Јаков дошао празних руку. Па ипак, Лаван је очигледно видео нешто што би могао да искористи — вредног радника (Постање 28:1-5; 29:1-14).

Јаков је испричао своју причу. Не зна се да ли је поменуо смицалицу коју је употребио да добије право првенаштва, али након што је чуо „све ове ствари“, Лаван је рекао: „Заиста си ти кост моја и пут моја“. Један изучавалац каже да се ова фраза може разумети као срдачан позив Јакову да остане или признање да сродство обавезује Лавана да га заштити. Шта год да је у питању, Лаван је ускоро почео да размишља о томе како би могао да искористи свог нећака.

Лаван је поменуо оно што ће следећих двадесет година бити семе раздора. „Зар бадава да ми служиш зато што си ми род?“, питао га је. „Кажи ми која ће ти бити плата.“ Иако се Лаван претварао да је добродушни ујак, своје родбинске везе с Јаковом свео је на пословни уговор. Пошто је Јаков волео Рахелу, одговорио је: „Служићу ти седам година за Рахелу, млађу кћер твоју“ (Постање 29:15-20).

Плаћање цене за невесту невестиној породици сматрало се веридбом. Мојсијев закон је касније прописао 50 сикала сребра као цену за девице које су биле заведене. Изучавалац Гордон Венам сматра да је то била „највећа цена за невесту“, али да су углавном цене за невесту биле „много мање“ (Поновљени закони 22:28, 29). Јаков није могао да плати ту цену. Понудио је Лавану да му служи седам година. „С обзиром на то да су сезонски радници у старим вавилонским временима примали плату између пола и једног сикла“, (од 42 до 84 сикла за седам година), наставља Венам, „Јаков је Лавану понудио веома привлачан дар у замену за Рахелину руку.“ Лаван је то спремно прихватио (Постање 29:19).

Пошто је тако много волео Рахелу, седам година је Јакову изгледало као „неколико дана“. Након тога, он је затражио своју невесту која је била под велом, нимало не сумњајући да га је Лаван преварио. Замисли како је био шокиран када је следећег јутра схватио да није имао односе с Рахелом, него с њеном сестром Лијом! Јаков је питао: „Што си ми то учинио? Не служих ли ти за Рахелу? Зашто си ме преварио?“ Лаван је одговорио: „Није у нашему месту обичај да се уда млађа пре старије. Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш ми још других седам година служити“ (Постање 29:20-27). Беспомоћном и превареном Јакову није преостало ништа друго него да прихвати те услове уколико је желео Рахелу.

За разлику од првих седам година, наредних седам година су биле веома тешке. Како је Јаков могао прећи преко Лаванове подле преваре? А шта ће бити с Лијом, која је сарађивала с Лаваном у томе? Наравно, Лавана ни најмање није било брига за то што ће Лија и Рахела због њега имати буран живот. Његова главна брига био је његов лични интерес. Рахелиној огорчености додата је и љубомора када је Лија за кратко време родила четири сина, док је она остала нероткиња. Тада је Рахела, очајнички желећи децу, одлучила да да̂ своју слушкињу да роди дете уместо ње, а и Лија је из супарништва исто то учинила. Јаков је сада имао четири жене, дванаесторо деце и породицу која је била све само не срећна. Па ипак, Јехова је од Јакова стварао велику нацију (Постање 29:28–30:24).

Јехова га је обогатио

Иако је доживљавао искушења, Јаков је видео да је Бог с њим, као што је и обећао. И Лаван је видео да је тако, јер су од неколико животиња које је поверио Јакову настала велика стада. Пошто није желео да пусти Јакова да оде, Лаван је понудио Јакову да каже по којој цени би остао да му служи даље, на шта је Јаков тражио необичне шарене животиње које се роде у Лавановим стадима. Каже се да су у том крају овце углавном биле беле, а козе углавном црне или тамносмеђе; само мали број њих биле су шарене. Тако је, мислећи да је добро прошао, Лаван спремно пристао и одмах је склонио све своје животиње с необичним шарама, како би спречио да се мешају са стадима за која се још увек бринуо Јаков. Он је очигледно мислио да ће Јаков имати мало користи од ове нагодбе, да сигурно неће добити ни 20 посто јарића и јагањаца, што је у древна времена пастир обично добијао као плату. Међутим, Лаван није био у праву, јер је Јехова био с Јаковом (Постање 30:25-36).

Бог је помогао Јакову да узгоји напредне животиње онакве боје какве је желео (Постање 30:37-42). Премда је за узгој таквих животиња постојала мала вероватноћа, изучавалац Наум Сарна објашњава да би се „научно гледано, жељени резултати могли постићи постепеним укрштањем... једнобојних животиња које су носиле рецесивне гене услед којих настаје пегавост и такве животиње се могу препознати... по [својој] хибридној снази“.

Приметивши резултате, Лаван је покушао да промени договор који је одређивао које ће животиње припасти његовом нећаку — пругасте, пегаве или шарене. Лаван је гледао како би могао да извуче корист, али без обзира на то како би он променио договор, Јехова се увек побринуо да Јаков добро прође. Лаван је могао само да шкргуће зубима. Јаков је ускоро стекао велико богатство, стада, слуге, камиле и магарце, али не захваљујући својој надарености, него захваљујући томе што га је Јехова подржавао. Јаков је касније објаснио Лији и Рахели: „Отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ми учини зло... Бог узе стоку оцу вашему и даде је мени.“ Осим тога, Јехова је уверио Јакова да је видео све што му је Лаван радио, али да Јаков не треба да брине. „Врати се у земљу своју и у род свој“, рекао је Бог, „и ја ћу ти добро чинити!“ (Постање 31:1-13; 32:9).

Када се напокон ослободио превртљивог Лавана, Јаков се упутио кући. Иако је прошло већ двадесет година, он се још увек бојао Исава, посебно када је чуо да му иде у сусрет са четири стотине људи. Шта је Јаков могао да учини? Пошто је био духован човек и увек имао поверење у Бога, он је поступио с вером. Молио се, признајући да није достојан Божје великодушности и осврћући се на Његова обећања, молио га је да њега и његову породицу избави из Исавових руку (Постање 32:2-12).

А онда се десило нешто неочекивано. Један странац, за кога се испоставило да је био анђео, рвао се с Јаковом током ноћи и једним додиром му је ишчашио кук. Јаков није хтео да га пусти све док га анђео није благословио. Пророк Осија је касније рекао да је Јаков ’плакао да би измолио милост за себе‘ (Осија 12:2-4NW; Постање 32:24-29). Јаков је знао да када су се раније анђели појављивали, то је било у повезаности са испуњењем аврахамског савеза, који је требало да се испуни преко његовог потомства. Зато се енергично борио и добио је благослов. Тада је Бог променио његово име у Израел, што значи „онај који се борио с Богом“, то јест „Бог се бори“.

Да ли си спреман да се бориш?

Борба са анђелом и поновни сусрет са Исавом нису биле једине потешкоће с којима је Јаков морао да се суочи. Па ипак, догађаји који су овде размотрени показују какав је човек он био. Док Исав није хтео ни мало да трпи глад како би сачувао своје првенаштво, Јаков се целог свог живота борио како би добио благослове, чак се и рвао са анђелом. Као што је Бог обећао, Јаков је имао Његово вођство и заштиту, и постао је праотац једног великог народа и Месијин предак (Матеј 1:2, 16).

Да ли си ти спреман да се напрежеш како би добио Јеховин благослов, да се такорећи бориш за њега? Данас је живот пун потешкоћа и изазова за оне који желе да врше Божју вољу, и понекад је потребна права борба како би се донела исправна одлука. Па ипак, Јаковљев добар пример пружа нам снажан мотив како бисмо се држали наде да ћемо добити награду коју је Јехова ставио пред нас.

[Фуснота]

a Овај сусрет је био налик догађају када је Јаковљева мајка Ребека напојила Елијезерове камиле. Ребека је тада отрчала кући с вешћу о странчевом доласку. Лаван је, видевши предмете од злата које је његова сестра добила на поклон, пожурио да Елијезеру изрази добродошлицу (Постање 24:28-31, 53).

[Слике на 31. страни]

Јаков се целог живота борио како би добио благослове