Добра вест доноси плод на Сан Томеу и Пренсипеу

ВЕЋИНА људи вероватно никада није чула за Сан Томе и Пренсипе. Ова острва се углавном не могу наћи у проспектима за годишње одморе. На карти света изгледају као тачкице смештене у Гвинејском заливу близу западне обале Африке. Сан Томе се налази готово на екватору, а Пренсипе мало према североистоку. На овим острвима влада влажна клима с пуно кише, због чега бујају тропске кишне шуме које покривају падине планина високих и преко 2 000 метара.

На овим тропским острвима, која су окружена плаветнилом воде и плажама оивиченим палмама, живе пријатељски настројени, срдачни људи са занимљивом мешавином култура, што је резултат њиховог афричко-европског порекла. Становници којих има 170 000 баве се производњом какаоа, главног извозног артикла, као и пољопривредом и риболовом. Међутим, задњих година је на овим острвима тешко доћи до хране.

Ипак, последња деценија 20. века била је сведок једног догађаја који снажно утиче на живот све већег броја људи на овим острвима. Влада Сан Томеа и Пренсипеа је у јуну 1993. законски признала Јеховине сведоке чиме је окончано једно дуго и тешкоћама обележено поглавље историје Јеховиних сведока на овим острвима.

Семе сејано у невољи

Изгледа да је први Сведок дошао у ову земљу почетком 1950-их, када су затвореници из других португалских колонија у Африци били послати у радне логоре на овим острвима. Тај Сведок, један Африканац  који је био пионир, то јест пуновремени слуга, био је прогнан из Мозамбика зато што је у тој земљи проповедао добру вест о Божјем Краљевству. Овај усамљени Сведок се бацио на посао, и у року од шест месеци 13 особа је учествовало у ширењу добре вести. Касније су под сличним околностима дошли још неки Сведоци из Анголе. Током свог заточеништва користили су сваку прилику да преносе добру вест локалном становништву.

До 1966, сва браћа која су издржавала казне на Сан Томеу вратила су се на афричко копно. Мала група објавитеља Краљевства који су остали на овим острвима храбро је наставила даље. Они су се окупљали да би проучавали Библију, због чега су били прогањани, тучени и затварани, а није било никога да их посети и охрабри. Ова земља је 1975. године стекла независност од Португала и семе истине о Краљевству је полако али сигурно почело да доноси плод.

Пораст и градња

У истом месецу 1993. године у ком је добијено законско признање, достигнут је нови највећи број од 100 објавитеља Краљевства. Исте године су из Португала дошли специјални пионири. Локално становништво их је заволело зато што су се потрудили да науче португалски креолски. Најважнији задатак који је тада требало обавити био је да се пронађе земљиште за Дворану Краљевства. Када је чула да је потребно земљиште, једна сестра по имену Марија дала је половину плаца на којем је живела у својој малој кући. Тај део плаца је био довољно велик да се на њему сагради велика Дворана Краљевства. Марија није знала да су неки амбициозни предузимачи бацили око на тај плац зато што она није имала живих рођака. С Маријом је једног дана разговарао један угледан послован човек.

„Није добро оно што сам чуо!“, рекао јој је. „Чуо сам да сте дали плац. Зар не знате да тај плац вреди много новца зато  што се налази баш овде у граду?“

„Колико бисте ми ви платили да сам га понудила вама?“, упитала је Марија. Пошто тај човек није одговорио, Марија је наставила: „Када бисте ми дали и сав новац овог света, то не би било довољно зато што се новцем не може купити живот.“

„Немате деце, зар не?“, упитао је човек.

Марија је на крају разговора рекла: „Овај плац припада Јехови. Он ми је дао да га користим толико много година и ја му га сада враћам. Ја се надам да ћу живети вечно.“ Затим је упитала тог човека: „Ви не можете да ми понудите вечни живот, зар не?“ Тај човек није прозборио више ни реч, окренуо се и отишао.

На том месту је уз помоћ оспособљене браће из Португала саграђен леп објекат на спрат. Испод читавог објекта се налази подрум, ту је затим пространа Дворана Краљевства и стамбени простор. Ту су и учионице у којима се одржавају школе за старешине, слуге помоћнике и пионире. Сада две скупштине ту одржавају састанке, због чега је ова Дворана у престоници образовни центар за чисто обожавање.

У Ми-Сошију постоји скупштина са 60 ревних објавитеља. Пошто су се састанци одржавали у једној импровизованој Дворани Краљевства која се налазила на плантажи банана, постало је очигледно да треба саградити прикладну Дворану Краљевства. То је стављено до знања општинским званичницима и с обзиром да су они били повољно наклоњени, понудили су једно добро парче земљишта у главној улици. Уз помоћ браће из Португала која су користила метод брзе градње, за два месеца је изграђена лепа Дворана Краљевства. Људи из тог града су једва веровали својим очима. Један инжењер из Шведске, који је у том граду радио на једном грађевинском пројекту, био је запањен када је видео браћу и сестре како раде. Он је рекао: „Ово је невероватно! Јеховини сведоци овде у Ми-Сошију користе метод брзе градње! И ми тако треба да градимо.“ На посвећењу те Дворане Краљевства, које је одржано 12. јуна 1999, било је 232 присутних. Ова Дворана је постала главна атракција за посетиоце Ми-Сошија.

 Историјски конгрес

Историјски догађај за Јеховине сведоке на Сан Томеу и Пренсипеу био је тродневни Обласни конгрес „Божанска поука“ одржан у јануару 1994 — то је био први конгрес на овим острвима. Тај конгрес је био одржан у најбољој климатизованој дворани у земљи. Можеш ли да замислиш радост 116 објавитеља Краљевства када су видели мноштво од 405 присутних, и када су први пут гледали библијску драму и добили конгресна издања? Двадесет преданих особа крстило се на једној тропској плажи.

Једна новина која је привукла пажњу јавности били су беџеви које су носили делегати. Због 25 посетилаца из Португала и Анголе, овај конгрес је попримио међународни карактер. Брзо се развила срдачна хришћанска љубав и многи су плакали када је дошло време за растанак (Јован 13:35).

Новинари Државног радија су дошли на конгрес и интервјуисали надгледника конгреса. Такође су емитовали исечке из неколико говора. Ово је заиста био историјски догађај и помогао је овим дуго изолованим, верним Сведоцима да осете да су део Јеховине видљиве организације.

Доношење плода на хвалу Јехови

Када порука о Краљевству донесе плод, она подстиче на добро понашање које доноси хвалу и част Јехови (Титу 2:10). Једна тинејџерка је уживала у ономе што је учила на свом седмичном библијском студију. Међутим, отац јој је забранио да посећује скупштинске састанке. Када му је с поштовањем објаснила колико су важни хришћански састанци и колико јој је стало да присуствује на њима, он ју је истог трена избацио из куће. Очигледно је мислио да ће урадити оно што многи млади раде — да ће брзо почети да живи с неким младићем. Када је отац сазнао да као хришћанка живи примерно и часно, то га је подстакло да је поново прими у кућу и дозволи јој да без икаквих сметњи служи Јехови.

Други пример пружа вођа једне музичке групе. Живео је неморално, што је с временом довело до разочарања. Док је трагао за сврхом живота, ступио је у контакт са Сведоцима. Када је почео да живи у складу с библијским моралним мерилима, о томе је причао цео град. Убрзо је увидео да треба да прекине сваки контакт с лошим друштвом (1. Коринћанима 15:33). Затим је предузео важан корак — крштење у знак свог предања Јехови.

Неколико младих је трагало за правом религијом. Потрага их је довела до разговора с пасторима неколико протестантских цркава, али једини исход тих разговора била је још већа конфузија и разочарање. На крају су постали насилне скитнице и исмевали су се свему што је имало везе с религијом.

Док је једног дана један Јеховин сведок, који је био мисионар, ишао на библијски студиј, зауставио се код тих младих људи. Желели су да им одговори на нека питања и зато су га позвали у двориште и понудили му да седне на једну малу столицу. Уследила је бујица питања о темама као што су душа, паклена ватра, живот на небу и крај света. Тај Сведок је на сва питања одговорио из Библије коју му је дао вођа те групе. Око сат времена касније, вођа, који се звао Ло, рекао је мисионару: „Када смо те позвали да дођеш и одговориш нам на питања, намеравали смо да те исмејемо као што смо урадили с припадницима других религија. Мислили смо да нико не може да одговори на та питања. Али ти си успео и то користећи само Библију! Реци ми, како могу да научим више о Библији?“ С Лоом је започет библијски студиј и он је убрзо почео да долази на састанке. Кратко после тога је напустио ту групу и престао да буде насилан. У року од годину дана предао је свој живот Јехови и крстио се. Он сада служи као слуга помоћник.

 Један чврсто укорењен локални обичај јесте да парови једноставно живе заједно без законске регистрације брака. Многи годинама живе заједно и имају децу. Њима је тешко да прихвате Божје гледиште о овом питању. Охрабрујуће је видети како је Божја Реч помогла једном човеку да савлада ту препреку (2. Коринћанима 10:4-6; Јеврејима 4:12).

Антонио је схватио да треба да озакони свој брак и планирао је да то уради након бербе кукуруза, када би имао нешто новца за свадбу. Ноћ пре бербе, лопови су дошли и покрали његов кукуруз. Одлучио је да сачека идућу годину, међутим, кукуруз му је и тада био украден. Када му је пропао још један покушај да прикупи новац, Антонио је увидео ко је у ствари био његов противник. Рекао је: „Неће Сатана да ме насамари још једном. За месец и по ћемо се венчати, са свадбом или без ње!“ Тако је и било, и на њихово изненађење, пријатељи су донели пилиће, патке и једну козу за свадбени ручак. Након што су озаконили свој брак, Антонио и његова жена — заједно с њихово шесторо деце — крстили су се у знак свог предања Јехови.

На Пренсипеу

Покрајински надгледник и пионири са Сан Томеа задњих година посећују 6 000 људи који живе на Пренсипеу. Ти острвљани су врло гостољубиви и желе да чују оно што Сведоци имају да им кажу. Један човек је прочитао трактат који су му оставили и следећег дана је потражио пионире да би им помогао да поделе још трактата. Пионири су му објаснили да је то дело које они треба да ураде, али овај човек је инсистирао на томе да иде с њима од врата до врата да би их представио људима и рекао им да пажљиво слушају. Човек је на крају отишао, али прво је похвалио пионире за важно дело које обављају.

Два пионира са Сан Томеа су се 1998. преселила на Пренсипе и убрзо су започели 17 кућних библијских студија. Дело је наставило да се шири и убрзо је на Скупштинском студију књиге у просеку било присутно 16 особа, а више од 30 их је присуствовало говору за јавност. Градски званичници су обавештени да је потребно место за састајање и на срећу, добијен је плац за градњу Дворане Краљевства. Браћа са Сан Томеа су се добровољно јавила да изграде малу Дворану Краљевства која има и смештај за два специјална пионира.

Несумњиво је да добра вест доноси све више плода на овим удаљеним острвима (Колошанима 1:5, 6). У јануару 1990, на Сан Томеу и Пренсипеу било је 46 објавитеља. Током службене 2002. године достигнут је нови највећи број од 388 објавитеља Краљевства! У пуновременој служби учествује више од 20 посто објавитеља, и води се око 1 400 кућних библијских студија. На Меморијалу одржаном 2001. било је рекордних 1 907 присутних. Заиста, Јеховина реч се брзо шири и слави на овим тропским острвима (2. Солуњанима 3:1).

[Оквир⁄Слика на 12. страни]

Популарне радио-емисије

Једна публикација која је изузетно цењена на овим острвима јесте књига Млади питају — практични одговори на њихова питања. a На Државном радију се сваке друге седмице емитује једна 15-минутна емисија под тим насловом. Узбудљиво је чути спикера како пита: „Млади, како знате да ли се ради о правој љубави или заљубљености?“, и затим чита неки део књиге! (Види 31. поглавље.) У једној сличној емисији износе се изабрани делови књиге Тајна породичне среће. b

[Фусноте]

[Слика на 9. страни]

Прва Дворана Краљевства на Сан Томеу саграђена 1994.

[Слике на 10. страни]

1. Брзо изграђена Дворана Краљевства у Ми-Сошију

2. Историјски Обласни конгрес одржан је у овој дворани

3. Срећни кандидати за крштење на конгресу

[Извор слике на 8. страни]

Земља: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.