Млади, ходите достојно Јехове

НЕКИ млади хришћани привремено морају да живе одвојено од породице и матичне скупштине. Неки то раде да би више учествовали у служби. Други морају да оду од куће због свог неутралног става (Исаија 2:4; Јован 17:16). ’Цезар‘ у неким земљама осуђује младе који чувају своју беспрекорност на затворске казне или им одређује да обављају неки посао који је користан за друштво a (Марко 12:17; Титу 3:1, 2).

Док због неутралности издржавају затворске казне, ти млади, хтели не хтели, проводе дуже време с делинквентима. И они који су из сасвим других разлога одвојени од куће приморани су да живе и раде у неморалном окружењу. Како се ови млади хришћани и други који су приморани да буду у таквој ситуацији могу успешно изборити с притисцима и захтевима с којима се суочавају док се труде да ’ходе достојно Бога‘? (1. Солуњанима 2:12). Како их родитељи могу припремити да се успешно суоче с неким непријатним околностима? (Пословице 22:3).

Карактеристични изазови

„То што сам био далеко од заштитничке бриге родитеља и од будног ока старешина пуних љубави који су ме добро познавали, било је тешко и страшно“, каже 21-годишњи Такис, који је морао да проведе 37 месеци далеко од куће. b Он додаје: „Понекад сам се осећао потпуно беспомоћно.“ Двадесетогодишњи Петрос је био приморан да ван куће проведе више од две године. Он признаје: „Први пут сам у животу морао потпуно сам да доносим одлуке у вези са избором забаве и друштва, и нисам увек доносио мудре одлуке.“ Он затим каже: „Понекад сам се осећао несигурно због повећане одговорности коју је већа слобода донела са собом.“ Тасос, хришћански старешина који редовно контактира с младим хришћанима који се налазе у оваквим ситуацијама, запазио је: „Нечист говор, бунтовништво и насилно понашање вршњака могу утицати на младе који су неопрезни и рањиви.“

Пошто живе и раде међу особама које не поштују библијска начела, ти млади хришћани морају да се заштите од искушења да опонашају своје вршњаке који живе неморално и у супротности с библијским начелима (Псалам 1:1; 26:4; 119:9). Може бити тешко одржати добру рутину личног студија, посећивања састанака и учешћа у служби (Филипљанима 3:16). Постављање и остваривање духовних циљева исто тако може бити тешко.

Верни млади хришћани несумњиво желе да угоде Јехови својим понашањем и говором. Они се лојално труде да се одазову на следећи позив свог небеског Оца: „Буди, сине, мудар, срце ми обрадуј, па ћу лако одговорити оном који ме ружи“ (Пословице 27:11). Свесни су да њихов  пристојан изглед и понашање утичу на то како други гледају на Јехову и његов народ (1. Петрова 2:12).

Похвално је то што се већина ових младих својски труде да буду попут браће из првог века за коју се апостол Павле молио: ’Ходите достојно Јехове, с циљем да му потпуно угодите док и даље доносите плод у сваком добром делу, како бисте потпуно истрајали и били дуготрпљиви с радошћу‘ (Колошанима 1:9-11). У Библији се налазе примери неколико богобојазних младих особа које су успешно ходиле достојно Бога усред страног, непријатељског и идолопоклоничког окружења (Филипљанима 2:15).

’Јехова беше с Јосифом‘

Јосиф, вољени Јаковљев и Рахелин син, као младић се нашао далеко од заштитничког дома свог богобојазног оца. Био је продат у ропство у Египат. Јосиф је био марљив, поуздан и моралан младић, и тиме је оставио пример вредан дивљења. Упркос томе што је био роб код Петефрија — човека који није обожавао Јехову — Јосиф је био савестан и вредан, због чега му је господар на крају поверио читаво домаћинство (Постање 39:2-6). Јосиф је чувао своју беспрекорност пред Јеховом, и када је због тога бачен у затвор није се питао: „Каква ми корист од те беспрекорности?“ Чак је и у затвору испољавао добре особине и убрзо је био задужен за многе послове у вези с функционисањем затвора (Постање 39:17-22). Бог га је благословио, и како стоји у Постању 39:23 (NW), ’Јехова беше с Јосифом‘.

С обзиром да је био далеко од своје богобојазне породице, Јосифу би било врло лако да се понаша попут пагана с којима је живео и да буде неморалан попут Египћана! Уместо тога, он се држао Божјих начела и остао је чист упркос крајње тешким искушењима. Када га је Петефријева жена упорно наговарала да има односе с њом, он је на крају одлучно одговорио: „Како бих ја тако грдно зло починио и Богу згрешио?“ (Постање 39:7-9).

Данашњи млади Сведоци треба да слушају на Библији темељена упозорења у вези с неприкладним друштвом, неморалном забавом, порнографијом и исквареном музиком. Они су свесни да су ’свугде очи Јеховине и да оне виде и рђаве и добре‘ (Пословице 15:3).

Мојсије је одбио да има „ужитак греха“

Мојсије је одрастао на фараоновом двору на ком су владали идолопоклонство и тежња за задовољствима. Библија о њему  каже: „Вером је Мојсије... одбио да се зове сином фараонове кћери, изабравши да буде злостављан заједно с Божјим народом уместо да има привремени ужитак греха“ (Јеврејима 11:24, 25).

Пријатељство са светом може донети одређене користи, али то пријатељство је кратког века. У крајњем случају, оно може трајати само дотле док овај свет буде постојао (1. Јованова 2:15-17). Зар не би било боље следити Мојсијев пример? Библија каже да је „остао постојан као да види Онога који је невидљив“ (Јеврејима 11:27). Своје мисли је усредсредио на духовно наслеђе својих богобојазних предака. Јеховину намеру је учинио сврхом свог живота и поставио је себи циљ да врши Јеховину вољу (Излазак 2:11; Дела апостолска 7:23, 25).

Богобојазни млади који се нађу у безбожном и непријатељском окружењу могу ојачати свој однос с Јеховом путем личног студија и тако боље упознати „Онога који је невидљив“. Оно што може да помогне овим младима да своје мисли усредсреде на духовне ствари јесу све хришћанске активности, укључујући и редовно посећивање састанака и службу проповедања (Псалам 63:7; 77:12, ДК). Треба да се труде да имају јаку веру и чврсту наду попут Мојсија. Такође треба да настоје да све њихове мисли и сви њихови поступци буду усредсређени на Јехову и да буду срећни што им је пријатељ.

Говором је прославила Бога

Још једна млада особа која је остала примерна док је била далеко од куће јесте израелска девојчица коју су у данима пророка Јелисеја заробили Сиријци. Та девојчица је постала слушкиња жене једног сиријског војводе по имену Наман, који је боловао од губе. Она је рекла својој господарици: „Ох, кад би господар мој отишао к пророку у Самарију, он би га излечио од губе!“ Наман је захваљујући њеном сведочанству отишао код Јелисеја у Израел и био је излечен. И не само то — Наман је постао обожавалац Јехове (2. Краљевима 5:1-3, 13-19).

Пример ове девојчице показује колико је важно да млади својим говором славе  Бога, чак и онда када нису с родитељима. Да је та девојчица имала навику да користи „луде речи“ и „простачке шале“, да ли би била тако слободна да говори када јој се за то указала прилика? (Ефешанима 5:4; Пословице 15:2). Никос, који има нешто више од 20 година и који је због неутралности био у затвору, присећа се: „С неком младом браћом сам био на фарми која је била у склопу једног затвора. Били смо далеко од родитеља и скупштине, и запазио сам да се наш говор погоршао. Дефинитивно није доносио хвалу Јехови.“ На срећу, Никос и други су добили савет да на том пољу следе оно што је Павле рекао: „Блуд и нечистоћа сваке врсте или похлепа да се и не спомињу међу вама, као што доликује светима“ (Ефешанима 5:3).

Јехова им је био стваран

Искуство које су три Данилова друга имала у Вавилону потврђује истинитост начела о којем је Исус говорио, наиме, да верност у малим стварима води до верности у великим стварима (Лука 16:10). Када су се суочили с питањем да ли ће јести храну која је по Мојсијевом закону била забрањена, они су могли да се оправдају тиме да су заробљеници у страној земљи и да зато немају избора. Међутим, били су изузетно благословљени зато што су озбиљно схватили чак и оно што је можда изгледало као мала ствар! Испоставило се да су били и здравији и мудрији од свих других заробљеника који су јели посластице с краљеве трпезе. Нема сумње да им је верност у овим малим стварима помогла да не направе компромис када су се суочили с већим испитом — да се поклоне једном кипу пред којим се вршило идолопоклонство (Данило 1:3-21; 3:1-30).

Јехова је овој тројици младића био врло стваран. Упркос томе што су били далеко од куће и од места где се обожавао прави Бог, били су одлучни да остану без мрље од света (2. Петрова 3:14). Однос који су имали с Јеховом био им је толико драгоцен да су због њега били спремни да жртвују чак и свој живот.

Јехова те неће напустити

Разумљиво је да су млади несигурни и уплашени када су далеко од оних које воле и којима верују. Међутим, они могу да се суоче са испитима и кушњама с потпуним  поуздањем да их ’Јехова неће напустити‘ (Псалам 94:14, NW). Ако ти млади ’страдају због праведности‘, Јехова је ту да им помогне да и даље ходе „путем правде“ (1. Петрова 3:14; Пословице 8:20).

Јехова је непрекидно јачао и обилно благословио Јосифа, Мојсија, израелску девојчицу и три верна јеврејска младића. Он данас користи свој свети дух, своју Реч и организацију да би подржао оне који се ’боре у доброј борби вере‘ и пред њих је као награду ставио ’вечни живот‘ (1. Тимотеју 6:11, 12). Заиста, ходити достојно Јехове јесте могуће и то је мудро (Пословице 23:15, 19).

[Фусноте]

[Оквир на 25. страни]

РОДИТЕЉИ — ПРИПРЕМИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ!

„Као што су стреле у руци јунаку, таква су деца из младости [„то су синови млади“, ДК]“ (Псалам 127:4). Стрела неће случајно погодити мету. Она се мора вешто усмерити. Слично томе, деца неће бити спремна да се суоче са животом ван куће ако их родитељи не припреме (Пословице 22:6).

Млади су склони томе да поступају непромишљено или да подлегну ’жељама које су својствене младости‘ (2. Тимотеју 2:22). Библија упозорава: „Мудрост дају прут и опомене, али дете само себи остављено матер своју осрамоти“ (Пословице 29:15). Ако родитељи пропусте да им поставе границе, млади ће бити неприпремљени за захтеве и притиске који ће се појавити ван куће.

Хришћански родитељи треба јасно и одговорно да представе својој деци тешкоће, притиске и реалност живота у овом свету. Без намере да буду песимистични и обесхрабрујући, они могу описати непријатности с којима ће се млада особа суочити ако буде морала да живи одвојено од породице. Ова поука, заједно с мудрошћу која долази од Бога, даће ’неискусноме оштроумност, помоћи ће младићу да стекне знање и способност просуђивања‘ (Пословице 1:4).

Родитељи који усаде у срце своје деце Божја мерила и морална начела, помоћи ће им да се успешно суоче са животним проблемима. Од редовног породичног библијског студија, отворене комуникације и искреног занимања за добробит деце, зависи да ли ће она доживети успех или неуспех. Родитељи треба да пружају Божју поуку на уравнотежен, позитиван и разуман начин, што ће деци касније помоћи да се осамостале. Личним примером родитељи могу поучити своју децу да је могуће живети у свету, а не бити део њега (Јован 17:15, 16).

[Слика на 23. страни]

Неки хришћани су морали да напусте свој дом

[Слике на 24. страни]

Тиме што се одупиру искушењима, млади могу опонашати Јосифа и остати морално чисти

[Слике на 26. страни]

Опонашај израелску девојчицу која је својим говором прославила Јехову