Питања читалаца

На кога је Јехова мислио када је према Постању 3:22 рекао „један од нас“?

Изгледа да је Јехова мислио на себе и свог јединорођеног Сина када је рекао: „Човек поста као један од нас с познања добра и зла“ (Постање 3:22). Хајде да видимо зашто то можемо рећи.

Јехова је ове речи изговорио након што је изрекао казну првом људском пару. Неки сматрају да је израз „један од нас“ у облику мајестетичког плурала, као када би неки краљ рекао „нисмо задовољни“ иако мисли само на себе. Међутим, говорећи о Постању 1:26 и 3:22, библијски изучавалац Доналд Е. Гауен каже: „У С[таром] З[авету] нема доказа за већину понуђених објашњења у која спадају мајестетички плурал... и множина која указује на више особа у једном Божанству... Ниједно од ових објашњења нема много смисла када се узме у обзир 3:22, где се помиње израз ’један од нас‘.“

Да ли је Јехова можда мислио на Сатану Ђавола који је почео сам да одлучује шта је ’добро‘ а шта ’зло‘ и који је навео прве људе да исто то чине? То није разумно објашњење. Јехова је овде употребио израз „један од нас“ (курзив наш). Сатана више није био међу мноштвом Јеховиних верних анђела, тако да он није могао бити убројан међу оне који су на Јеховиној страни.

Да ли је Бог мислио на верне анђеле? Не можемо ништа да тврдимо. Међутим, кључ за разумевање налази се у сличности израза из Постања 1:26 и 3:22. У Постању 1:26 читамо да је Јехова рекао: „Да начинимо човека по обличју и по прилици нашој“ (курзив наш). Коме је упутио ове речи? О духовном створењу које је постало савршени човек Исус, апостол Павле је рекао: „Он је слика невидљивог Бога, прворођенац свега стварства; јер је посредством њега све друго било створено на небесима и на земљи“ (Колошанима 1:15, 16). Да, изгледа логично да се Јехова у Постању 1:26 обратио свом јединорођеном Сину, ’вештом градитељу‘ који је био уз њега док је стварао небеса и земљу (Пословице 8:22-31, NW). Сличност овог израза са изразом који се појављује у Постању 3:22 указује на то да се Јехова поново обратио ономе ко му је најблискији, свом јединорођеном Сину.

Божји јединорођени Син је очигледно имао спознање „добра и зла“. С обзиром да је дуго био с Јеховом и да је био близак с њим, он је сигурно добро упознао начин на који размишља његов Отац, као и његова начела и мерила. Уверен у то да његов Син зна како он размишља, као и да је лојалан тим начелима и мерилима, Јехова му је можда дао извесну меру слободе да у неким ситуацијама уради нешто без договора с њим. Тако би Син у извесној мери имао способност и овлашћење да одреди шта је добро, а шта зло. Међутим, за разлику од Сатане, Адама и Еве, он није поставио ниједно мерило које би било супротно Јеховиним мерилима.