Да ли је ико достојан поверења?

НАКОН што је 1989. године срушен Берлински зид, многе пажљиво чуване тајне биле су откривене. На пример, Лидија a је сазнала да је током социјалистичког режима у Источној Немачкој, у Штазију, Служби државне безбедности, постојао досије о њеном приватном животу. Иако се Лидија изненадила када је чула за овај досије, сигурно се још више запрепастила када је сазнала ко је снабдевао Штази тим информацијама — њен муж. Њу је изневерио неко у кога је требало да има потпуно поверење.

У лондонском дневном листу The Times објављен је чланак о једном старијем господину по имену Роберт, који је на свог доктора гледао „с највећим поштовањем, дивљењем и поверењем“. За тог доктора се каже да је био „љубазан и саосећајан“. Роберт је изненада умро. Да ли је доживео срчани удар или шлог? Није. Истрага је показала да је доктор посетио Роберта код куће и дао му смртоносну инјекцију, а да ни он ни његова породица нису знали за то. По свему судећи, Роберта је убила особа у коју је имао потпуно поверење.

И Лидија и Роберт су доживели да њихово поверење на свиреп начин буде изиграно, што је имало озбиљне последице. У другим случајевима, последице нису тако озбиљне. Било како било, није ништа необично да нас разочара особа у коју имамо поверење. Водећи немачки институт за испитивање јавног мњења објавио је један извештај, Allensbacher Jahrbuchder Demoskopie 1998-2002, у коме су изнесени резултати једног истраживања, према коме је 86 посто испитаника доживело да их изневери особа у коју су имали поверење. Вероватно си и ти нешто слично доживео. Стога не треба да будемо изненађени што су швајцарске новине Neue Zürcher Zeitung 2002. године известиле да „у индустријским земљама Запада већ деценијама међу људима има све мање и мање поверења“.

Тешко се стиче, лако се губи

Шта је поверење? Према једном речнику, имати поверење у друге значи веровати да су искрени и поштени и да неће намерно учинити нешто чиме би нас повредили. Поверење се тешко стиче, али се зачас може изгубити. С обзиром да има толико много њих чије је поверење било изиграно, да ли је икакво чудо што људи нису склони томе да имају поверења у друге? Према једном истраживању које је 2002. године објављено у Немачкој, „једва да и свака трећа млада особа има поверења у друге људе“.

Можда се питамо: ’Постоји ли ико у кога можемо имати поверење? Пошто постоји опасност да будемо изневерени, да ли уопште вреди имати поверење у некога?‘

[Фусноте]

[Слика на 3. страни]

Према једном истраживању, 86 посто испитаника је доживело да их изневери неко у кога су имали поверење.