Вером је Варак растерао моћну војску

ЗАМИСЛИ да стојиш лицем у лице с непријатељском војском. Опремљени су најсавременијим оружјем и спремни су да га употребе. Наспрам њих, ти и твоји саборци изгледате практично беспомоћно.

Једно такво искуство доживели су Варак, Девора и 10 000 Израелаца у време израелских судија. Непријатељску војску представљали су Хананци које је предводио војни заповедник Сисара. Они су били опремљени бојним колима, чији су точкови имали смртоносна гвоздена сечива. Место овог догађаја била је гора Тавор и долина потока Кисон. У овом догађају Варак се показао као човек чија је вера вредна опонашања. Осмотримо догађаје који су водили до тог сукоба.

Израел вапи ка Јехови

Књига Судија говори о томе да је Израел увек изнова напуштао чисто обожавање и да је због тога сносио трагичне последице. Бог је сваки пут након искрене молбе за милосрђе именовао спасиоца и сваки пут би уследило ослобођење, а затим поновна побуна Израела. У складу са овим следом догађаја, „по смрти Аодовој [судије који их је спасао од моавског тлачења] синови Израелови чинише опет оно што се не допада Јехови“. Штавише, ’пригрлили су нове богове‘. До чега је то довело? „Јехова их даде у руке Јавину, краљу Хананском, који владаше у Асору. Војвода војске његове бејаше Сисара... Синови Израелови завапише ка Јехови, јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и тешко мучаше синове Израелове двадесет година“ (Судије 4:1-3; 5:8).

Описујући живот у Израелу, Писмо каже: „[У то време] опустеше друмови, и који путоваху преким стазама иђаху. Немоћни бејаху вођи Израела“ (Судије 5:6, 7). Људи су били у страху од пљачкаша који су харали друмовима. „Јавним животом у Израелу господарио је страх“, каже један изучавалац, „и цело друштво је изгледало парализовано и беспомоћно.“ Зато су обесхрабрени Израелци, као што су то чинили и раније, завапили ка Јехови за помоћ.

Јехова именује вођу

Време хананског тлачења за Израел је било време националне кризе. Бог је преко пророчице Деворе саопштавао своје одлуке и упутства. Тако јој је Јехова доделио предност да буде симболична мајка Израелу (Судије 4:4; 5:7).

Девора је позвала Варака и рекла му: „Није ли то заповест Јехове, Бога Израеловог? Иди на гору Тавор, скупи народ, и узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових; ја ћу привући к теби на поток Кисон Сисара, војводу Јавиновог,  кола његова и војску његову и предаћу га теби у руке“ (Судије 4:6, 7). Речима „није ли то заповест Јехове?“, Девора је недвосмислено истакла да није тврдила да има власт над Вараком. Она је једноставно поступила као посредник преко кога је пренета Божја заповест. Како је Варак реаговао?

„Ако ћеш ти ићи са мном“, рекао је Варак, „ићи ћу; али ако не пођеш са мном нећу ићи“ (Судије 4:8). Зашто је Варак оклевао да прихвати одговорност коју је добио од Бога? Да ли је поступио кукавички? Да ли му је недостајало поверење у Божја обећања? Не. Варак није одбио тај задатак, нити је био непослушан Јехови. Уместо тога, његова реакција је показала да је сматрао да није способан да испуни ту Божју заповест. Присуство Божјег представника гарантовало би да ће имати Божје вођство, и њему и његовим људима то би улило поверење. Стога је услов који је Варак поставио био одраз снажне вере, а не знак слабости.

Варакова реакција се може упоредити с Мојсијевом, Гедеоновом и Јеремијином реакцијом. Ови људи су такође сумњали у своју способност да испуне од Бога дате задатке. Али, због тога нису сматрани мање верним особама (Излазак 3:11–4:17; 33:12-17; Судије 6:11-22, 36-40; Јеремија 1:4-10). А шта се може рећи за Деворин став? Она није намеравала да преузме вођство. Уместо тога, она је и даље била скроман Јеховин слуга. „Ја ћу ићи с тобом“, рекла је Вараку (Судије 4:9). Она је била спремна да напусти дом — сигурније место — да би се придружила Вараку у предстојећој бици. Дебора је исто тако истакнути пример вере и храбрости.

С вером су следили Варака

Место збора за израелску војску била је добро уочљива гора Тавор. Положај је био идеалан. То место је било природно збориште племена Нефталимовог и Завулоновог, која су живела у близини. И као што је Бог наредио, десет хиљада добровољаца, и Девора, пошли су с Вараком на ту гору.

Свима који су се придружили Вараку била је потребна вера. Јехова је Вараку обећао победу над Хананцима, али с којим су оружјем располагали Израелци? У књизи Судија 5:8 стоји: „Не виђаше се ни штит ни копље међу четрдесет хиљада у Израелу.“ Дакле, Израелци су били слабо наоружани. Чак и да су их имали, копља и штитови свакако не би могли да се пореде с бојним колима која су имала гвоздена сечива. Када је чуо да се Варак попео на гору Тавор, Сисара је одмах скупио сва своја кола и војску у долини потока Кисона (Судије 4:12, 13). Сисара није схватио да ће се борити са Свемоћним Богом.

Варак је растерао Сисарину војску

Када је требало да битка отпочне, Дебора је рекла Вараку: „Устани, јер је ово дан у који ти Јехова даје Сисару у руке. Не иде ли Јехова пред тобом?“ Требало је да се Варак и његови људи спусте с горе Тавор у долину, али тамо би Сисарина бојна кола имала стратешку предност. Како би се осећао да си био један од Варакових војника? Да ли би спремно  послушао то упутство, знајући да долази од Јехове? Варак и његових десет хиљада људи су послушали. „Јехова порази Сисару и сва кола његова пред Вараком и сву војску његову оштрицом мача“ (Судије 4:14, 15).

Уз Јеховину подршку, Варак је растерао Сисарину војску. Извештај о тој бици не пружа све детаље. Међутим, Варакова и Деворина победничка песма каже да су се ’небо и облаци растопили и пљуском запљуштали‘. По свој прилици, олуја праћена јаком кишом проузроковала је да се Сисарина бојна кола заглаве у блату, дајући Вараку предност. Тако је главно хананско оружје за напад постало неупотребљиво. За лешеве Сисариних људи песма каже: „Однесе их Кисонова вода“ (Судије 5:4, 21).

Да ли је овај сценарио поуздан? Долина потока Кисона је стрма стеновита долина, то јест корито реке којим обично протиче мало воде. После олуја или дуготрајних киша, постоји могућност да се такви потоци изненада претворе у брзе и опасне бујице. Каже се да је једном приликом током Првог светског рата у том истом подручју киша падала само 15 минута на тврдо глинено тло и угрозила успех свих коњичких похода. Извештаји о бици код горе Тавор између Наполеона и Турака 16. априла 1799, говоре да су се „многи од преживелих удавили када су покушали да побегну преко дела равнице коју је поплавио Кисон“.

Јеврејски историчар Јосиф Флавије тврди да је уочи сусрета Сисарине и Варакове војске „почела снажна олуја с јаком кишом и градом, и ветар је Хананцима наносио кишу у лице што их је заслепљивало, тако да су њихове стреле и праћке биле бескорисне“.

„С неба бој се био“, наводи се у Судијама 5:20, „и звезде са стаза својих на Сисару војеваше.“ Како су се звезде бориле против Сисаре? Неки сматрају да је ова изјава потврда да је Израелцима помогао Бог. Други указују на анђеоску умешаност, кишу метеора или Сисарино ослањање на астролошка предвиђања која су се показала лажним. Пошто Библија не објашњава како су се звезде бориле у овој бици, изгледа да је сасвим довољно да ову изјаву разумемо као указивање на неки облик Божје интервенције у корист израелске војске. Било како било, ситуација се окренула у корист Израелаца. „Варак потера кола... и сва војска Сисарина паде под оштрицом мача, а да не оста ниједан“ (Судије 4:16). Шта се десило с војним заповедником Сисаром?

Тиранин пада ’у руке једне жене‘

„Сисара“, каже Библија, „[напусти битку] сиђе с кола и утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер постојаше мир међу Јавином краљем Асорским и домом Евера Кенејина“. Јаиља је позвала исцрпљеног Сисару у свој шатор, напојила га млеком и покрила, те је он заспао. Онда Јаиља „узе колац од шатора, узе маљ у руку“, оруђа која су редовно користили људи који су живели у шаторима. „Приближи се полако к њему, и сатера му кроз слепе очи колац  који се забоде у земљу. Он спаваше тврдо, уморан, и умре“ (Судије 4:17-21).

Затим је Јаиља изашла у сусрет Вараку и рекла му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.“ У извештају се даље каже: „Он уђе к њој, и гле, Сисара лежаше мртав, а колац му беше у слепим очима.“ Колико је само ово искуство ојачало Варакову веру! Пророчица Девора му је раније рекла: „Нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи, јер ће једној жени Јехова предати Сисару у руке“ (Судије 4:9, 22).

Може ли се Јаиљин поступак сматрати издајом? Јехова није имао такво гледиште. „Благословена међу женама што у шаторима седе“, каже се у Вараковој и Девориној победничкој песми. Ова песма нам помаже да имамо исправно гледиште о Сисариној смрти. У песми се описује његова мајка како га нестрпљиво чека да се врати из битке. Она се пита: „Што се кола не враћају његова?“ Трудећи се да ублаже њен страх, „најмудрије жене“ претпостављају да су се сигурно задржали око поделе ратног плена — лепих шарених хаљина и девојака за ратнике. Ове жене питају: „Не нађоше ли плена? не деле ли га? по једну девојку, а и по две на јунака, плен шарених хаљина за Сисару, шарених хаљина, око врата везених за победиоца!“ (Судије 5:24, 28-30).

Поуке за нас

Извештај о Вараку пружа нам важне поуке. Проблеми и фрустрације сигурно ће снаћи свакога ко одбаци Јехову. Само они који се покајнички обрате Богу и исказују веру у њега могу бити ослобођени притисака разних врста. Надаље, зар не треба и ми да развијамо дух послушности? Чак и када изгледа да се Божји захтеви косе с људским расуђивањем, можемо бити уверени да су његова упутства увек за наше трајно добро (Исаија 48:17, 18). Варак је ’растерао војске туђинаца‘ једино захваљујући вери у Јехову и послушности његовим упутствима (Јеврејима 11:32-34).

Узбудљив свршетак Деворине и Варакове песме гласи: „Изгинули тако сви душмани твоји, Јехова! Који га воле, ти су као сунце кад излази у свој сили својој. И земља би у миру четрдесет година“ (Судије 5:31). Како ће се ове речи показати истинитим када Јехова оконча Сатанин зли свет!

[Слика на 29. страни]

Јехова је посредством Деворе позвао Варака

[Слика на 31. страни]

Река Кисон која се излила

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 31. страни]

Гора Тавор