„Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“

Пре и после — библијска начела су довела до промена

АДРИЈАН је као младић био пун гнева и мржње. Због своје нагле нарави, често је давао одушка свом гневу. Пио је, пушио и водио неморалан начин живота. Био је познат као панкер, и имао је тетоважу по којој се видело да подржава анархију. Говорећи о тим годинама, он каже: „Носио сам фризуру типичну за панкере, и понекад сам фарбао косу у црвено или у неку другу боју.“ Такође је носио минђушу у носу.

С још неколико бунтовних младих, Адријан се уселио у једну запуштену кућу. Тамо су пили и дрогирали се. „Узимао сам спид и у исто време сам убризгавао валијум или било шта до чега сам могао доћи“, присећа се Адријан. „Када нисам имао никакву дрогу нити лепак, крао сам бензин из туђих аутомобила и дрогирао сам се с тим.“ Пошто се бавио уличним криминалом, људи су се плашили Адријана, јер је био познат као веома насилна особа. Они углавном нису желели да имају ништа с њим. У исто време, његово лоше понашање привлачило је лоше друштво.

Адријан је постепено схватао да су се његови „пријатељи“ дружили с њим само из интереса. Осим тога, схватио је да се ’гневом и насиљем ништа није могло постићи‘. Осећајући се празно и разочарано, Адријан је напустио своје друштво. Када је пронашао Кулу стражару на једном градилишту, привукла га је њена порука. То је водило до библијског студија с Јеховиним сведоцима. Адријан се спремно одазвао на позив: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јаков 4:8). Резултат тога је био да је Адријан убрзо схватио да треба да почне да примењује библијска начела.

Адријаново све веће спознање о Библији позитивно је утицало на његову савест, тако да је променио свој начин живота. Пружена му је помоћ да савлада своју наглу нарав и да развије самоконтролу. Захваљујући моћи Божје Речи, Адријан је извршио велике промене у својој личности (Јеврејима 4:12).

Међутим, како је Библија могла тако снажно да утиче на њега? Спознање из Писма нам помаже да ’обучемо нову личност‘ (Ефешанима 4:24). Заиста, примењивањем тачног спознања из Библије, наша личност се мења. Али како то спознање мења људе?

Пре свега, Библија говори које непожељне карактерне црте треба одбацити (Пословице 6:16-19). Осим тога, Писмо нас подстиче да испољавамо добре особине које настају деловањем Божјег светог духа. Ту спадају „љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самоконтрола“ (Галатима 5:22, 23).

Дубље разумевање Божјих захтева помогло је Адријану да се преиспита и да запази које  карактерне црте треба да развија, а које да одбаци (Јаков 1:22-25). Међутим, то је био тек почетак. Осим спознања, била му је потребна и мотивација — нешто што би у њему пробудило жељу да се промени.

Адријан је сазнао да се пожељна нова личност обликује „по слици Онога који ју је створио“ (Колошанима 3:10). Схватио је да личност једног хришћанина мора да буде попут Божје (Ефешанима 5:1). Он је путем библијског студија сазнао како је Јехова поступао с човечанством и запазио је његове дивне особине, као што су љубав, љубазност, доброта, милосрђе и праведност. То спознање је утицало на њега тако да је заволео Бога и трудио се да развије Њему допадљиву личност (Матеј 22:37).

С временом и помоћу Јеховиног духа, Адријан је све боље контролисао свој насилни темперамент. Он и његова жена су сада заокупљени помагањем другима да путем спознања из Библије промене свој живот. „За разлику од мојих пријатеља који су сада мртви, ја сам жив и водим срећан породични живот!“, каже Адријан. Он је данас живи доказ тога да Библија има моћ да промени живот набоље.

[Истакнути текст на 25. страни]

„Гневом и насиљем се ништа није могло постићи“

[Оквир на 25. страни]

Библијска начела на делу

Следе нека библијска начела која су помогла многим гневним и насилним особама да постану мирољубиве:

„Будите у миру са свим људима. Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу“ (Римљанима 12:18, 19). Нека Бог одлучи када ће се и коме осветити. С обзиром на то да он савршено познаје све чињенице, свака његова казна биће одраз савршене правде.

„Гневите се, али не грешите; сунце да не зађе а да сте ви још испровоцирани, нити дајте места Ђаволу“ (Ефешанима 4:26, 27). Понекад особа може да се наљути из оправданих разлога. Ако се то догоди, она не треба да остане ’испровоцирана‘. Зашто? Зато што би је то могло навести да уради нешто лоше. Тако би могла дати „места Ђаволу“ и изгубити Јеховину наклоност.

„Збаци гнев и остави јарост, не дражи се, јер то ка злу води!“ (Псалам 37:8). Необуздана осећања могу водити до неконтролисаних поступака. Ако особа дозволи да је гнев савлада, вероватно ће рећи или учинити нешто чиме ће повредити друге.