Учити од Исусове породице на земљи

ШТА знаш о члановима Исусове уже породице, с којом је живео првих 30 година свог живота на земљи, све док се није крстио? Шта нам јеванђеља откривају о њима? Шта можемо научити ако сазнамо нешто више о његовој породици? Одговори на ова питања могу ти много користити.

Да ли се Исус родио у богатој породици? Његов поочим Јосиф био је тесар. То је значило да је морао напорно да ради, често и да обара стабла која би затим користио као материјал. Када су Исусови родитељи 40 дана након његовог рођења отишли у Јерусалим, принели су жртву коју је прописивао Закон. Да ли су принели овна заједно с грлицом и голубом, као што је Закон предвиђао? Нису. Изгледа да нису могли себи да приуште да купе те животиње. Па ипак, у Закону је постојала једна олакшица за сиромашне. Зато су Јосиф и Марија принели „пар грлица или два голубића“. То што су изабрали да принесу јефтиније животиње показује да су били сиромашни (Лука 2:22-24; Левитска 12:6, 8).

Можеш запазити да је Исус Христ, будући Владар над целим човечанством, био рођен у скромној породици која је морала напорно да ради како би саставила  крај с крајем. Током детињства је учио столарски занат, баш као и његов поочим (Матеј 13:55; Марко 6:3). „Иако је [Исус] био богат“ као моћно духовно створење на небу, Библија каже да је „постао сиромашан“ због нас. Поставши човек, дошао је на нижи положај и одрастао међу обичним људима (2. Коринћанима 8:9; Филипљанима 2:5-9; Јеврејима 2:9). Исус није потицао из имућне породице, и можда су се зато неки осећали опуштено у његовом друштву. Људима није било непријатно због његовог порекла. Зато су могли да га цене због његових учења, привлачних особина и чудесних дела (Матеј 7:28, 29; 9:19-33; 11:28, 29). Можемо видети колико је Јехова мудар што је омогућио да се Исус роди у обичној породици.

Хајде сада да упознамо чланове Исусове породице и да видимо шта можемо научити од њих.

Јосиф — праведан човек

Када је Јосиф сазнао да је његова вереница затруднела „пре него што су се састали“, сигурно је био растрзан између љубави према њој и мржње према ономе што би чак могло и подсећати на неморал. Цела та ситуација изгледала је као задирање у права која је имао као њен будући супруг. У то време, на жену која је била верена гледало се као да је већ удата. Након што је добро размислио, Јосиф је одлучио да се тајно разведе од Марије како она не би била каменована као прељубница (Матеј 1:18; Поновљени закони 22:23, 24).

Тада се Јосифу у сну појавио анђео и рекао: „Не бој се довести кући Марију, своју жену, јер је оно што је у њој зачето од светог духа. Родиће сина а ти му дај име Исус, јер ће он спасти свој народ од њихових греха.“ Након што је примио то упутство од Бога, Јосиф је поступио у складу с тим, и довео је Марију кући (Матеј 1:20-24).

Доневши ту одлуку, овај праведан и веран човек учествовао је у испуњењу онога што је Јехова рекао преко пророка Исаије: „Гле, девица ће затруднети и родиће сина и даће му име Емануил“ (Исаија 7:14). Нема сумње да је Јосиф био духован човек који је ценио предност да постане Месијин поочим, иако је то значило да Маријин прворођени син неће бити његово дете.

Јосиф се уздржавао од тога да има односе с Маријом све док она није родила сина (Матеј 1:25). За нововенчани пар као што су они били, уздржавање од полних односа могло би да представља изазов, али очигледно је да нису желели да дође до икакве забуне у вези с тим ко је отац детету. Какав диван пример самоконтроле! Јосиф је духовне вредности ставио испред природних жеља.

Јосиф је четири пута од анђела примио упутство у вези с тим како да одгаја свог усвојеног сина. Три пута су се та упутства односила на то где Исус треба да одраста. Пошто је био у питању Исусов живот, требало је да Јосиф одмах послуша упутства. У свим тим приликама, он је брзо реаговао, тако да је дете одвео најпре у Египат, а после назад у Израел. То је малог Исуса заштитило од Иродовог масакра над бебама. Осим тога, Јосифова послушност је довела до тога да се испуне нека пророчанства која су се односила на Месију (Матеј 2:13-23).

Јосиф је Исуса поучавао занату како би могао да се брине о себи. Тако Исус није био познат само као „тесарев син“, већ и као „тесар“ (Матеј 13:55; Марко 6:3). Апостол Павле је написао да је Исус био „у сваком погледу испитан као и ми“. Подразумева се и да је напорно радио како би  допринео издржавању породице (Јеврејима 4:15).

Доказ Јосифове преданости правом обожавању видимо и у последњем извештају у ком се помиње у Хришћанским грчким списима. Јосиф је са својом породицом отишао у Јерусалим на прославу Пасхе. Иако се само од мушкараца захтевало да присуствују, он је имао обичај да „сваке године“ води целу породицу у Јерусалим. За то су биле потребне велике жртве, јер су морали да ходају око 100 километара од Назарета до Јерусалима. У Писму се помиње једна ситуација када се Исус одвојио од групе. Пронашли су га у храму како слуша учитеље Закона и поставља им питања. Иако је имао само 12 година, Исус је показао велику мудрост и велико спознање Божје Речи. Из тог догађаја видимо да су Исуса његови родитељи добро поучавали, васпитавајући га тако да цени духовне ствари (Лука 2:41-50). Изгледа да је Јосиф умро неко време након тога јер се не помиње у извештајима из Писма који су се односили на каснији период.

Јосиф је заиста био праведан човек који се добро бринуо и о духовним и о физичким потребама своје породице. Уколико разумеш шта је Божја воља за нас данас, да ли и ти попут Јосифа духовне ствари стављаш на прво место? (1. Тимотеју 2:4, 5). Да ли спремно слушаш оно што Бог каже преко своје Речи, показујући тако подложност попут Јосифове? Да ли своју децу поучаваш тако да могу да воде смисаоне разговоре о духовним стварима?

Марија — несебичан Божји слуга

Исусова мајка Марија била је добар Божји слуга. Када јој је анђео Гаврило рекао да ће родити сина, она се изненадила. Пошто је била девица, она није имала „односе с мушкарцем“. Сазнавши да ће се дете родити посредством светог духа, понизно је прихватила ту поруку, говорећи: „Ево! Јеховина сам робиња! Нека ми буде како си рекао“ (Лука 1:30-38). Она је духовне предности ценила толико да је била спремна да поднесе било какве тешкоће које би биле повезане с њеном одлуком да прихвати те предности.

Штавише, то што је прихватила тај задатак променило је читав њен живот. Када је отишла у Јерусалим ради очишћења, један богобојазан старији човек по имену Симеон рекао јој је: „Теби самој дугачак мач пробошће душу“ (Лука 2:25-35). Он је очигледно мислио на то како ће се Марија осећати када буде видела како  многи одбацују Исуса и како га на крају прибијају на мученички стуб.

Док је Исус растао, Марија је памтила догађаје из његовог живота, „доносећи закључке у свом срцу“ (Лука 2:19, 51). Као и Јосиф, и она је била духовно настројена особа и много су јој значили догађаји и изјаве које су указивале на испуњење пророчанства. Сигурно јој се урезало у сећање оно што јој је рекао анђео Гаврило: „Он ће бити велики и зваће се Син Свевишњега; и Јехова Бог даће му престо Давида, његовог оца, и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек, и његовом краљевству неће бити краја“ (Лука 1:32, 33). Заиста, Марија је озбиљно схватила предност да буде Месијина мајка на земљи.

Маријина духовност је поново дошла до изражаја када се срела с Јелисаветом, својом рођаком која је такође затруднела на чудесан начин. Када ју је видела, Марија је почела да хвали Јехову и показала је колико воли Божју Реч. Осврнула се на Анину молитву записану у 2. поглављу 1. Самуилове, и поменула је и мисли из других књига Хебрејских списа. То што је имала такво спознање из Писма показује да је била способна да буде самопожртвована као богобојазна мајка. Било је очигледно да ће сарађивати с Јосифом у пружању духовне поуке свом сину (Постање 30:13; 1. Самуилова 2:1-10; Малахија 3:12; Лука 1:46-55).

Марија је имала јаку веру у свог сина као Месију и то чак и после његове смрти. Убрзо након што је Исус ускрснуо, она је била међу верним ученицима који су се састали са апостолима да би се заједно молили (Дела апостолска 1:13, 14). Остала је верна иако јој је било веома тешко док је гледала свог драгог сина како умире на мученичком стубу.

Како ти може користити то што си сазнао нешто више о Маријином животу? Да ли прихваташ предност да служиш Богу без обзира на жртве које су укључене у то? Да ли схваташ колико је то данас важно? Да ли размишљаш о Исусовим пророчанствима и да ли их упоређујеш са оним што се данас дешава, „доносећи закључке у свом срцу“? (Матеј 24. и 25. поглавље; Марко 13. поглавље; Лука 21. поглавље). Да ли опонашаш Марију у томе да добро познајеш Божју Реч и да је често користиш у својим разговорима? Да ли би сачувао своју веру у Исуса чак и ако би морао да претрпиш душевну бол због тога што си његов следбеник?

 Исусова браћа — промена је могућа

Изгледа да су Исусова браћа почела да показују веру у њега тек након његове смрти. Вероватно није било случајно то што нису били присутни када је Исус умро на мученичком стубу и то што је Исус бригу о својој мајци морао да повери апостолу Јовану. Чланови Исусове породице су показали да га нису баш много ценили и чак су једном приликом рекли да је ’сишао с ума‘ (Марко 3:21). С обзиром да је Исус у породици имао особе које нису биле верници, они који су данас у таквој ситуацији могу бити сигурни да он разуме како се осећају када им се рођаци ругају због њихове вере.

Исусова браћа су очигледно почела да верују у њега након што је ускрснуо. Били су у групи која се састала у Јерусалиму уочи Пентекоста 33. н. е. и усрдно су се молили заједно са апостолима (Дела апостолска 1:14). Очигледно је ускрсење њиховог полубрата утицало на то да се стање њиховог срца промени, чак до те мере да су постали његови ученици. Зато, никада не треба да изгубимо наду за рођаке који нису с нама у вери.

Јаков, Исусов полубрат коме се он лично појавио, представљен је у Писму као особа која је имала значајну улогу у хришћанској скупштини. Написао је од Бога надахнуту посланицу сухришћанима, у којој их је упозорио да чувају своју веру (Дела апостолска 15:6-29; 1. Коринћанима 15:7; Галатима 1:18, 19; 2:9; Јаков 1:1). И Исусов други полубрат, Јуда, био је надахнут да напише посланицу у којој је подстакао сувернике да воде тешку борбу за веру (Јуда 1). Вредно је запазити да ни Јаков ни Јуда у својим посланицама нису помињали своје крвно сродство са Исусом како би оставили утисак на сухришћане. Како нам дивну поуку о скромности они пружају!

Дакле, шта можемо научити од Исусове породице? Сасвим сигурно, учимо да се преданост показује на следеће начине: (1) Верним подлагањем Божјој вољи и суочавањем са свим искушењима која можемо доживети због тога. (2) Стављањем духовних ствари на прво место, чак и ако то подразумева да нешто жртвујемо. (3) Васпитавањем своје деце у складу с Писмом. (4) Ако не губимо наду када су у питању чланови породице који нису с нама у вери. (5) Ако се не хвалимо уколико смо у сродству или смо блиски са особама које су угледне у хришћанској скупштини. Заиста, учење о Исусовој породици на земљи приближава нас њему и повећава наше цењење за то што је Јехова изабрао једну обичну породицу да се брине о Исусу током његовог детињства.

[Слике на странама 4, 5]

Јосиф је узео Марију за жену и тиме је учествовао у испуњењу пророчанстава о Месији

[Слике на 6. страни]

Јосиф и Марија су поучавали своју децу духовним вредностима и томе колико је важно радити

[Слике на 7. страни]

Иако су одрасла у духовно настројеној породици, Исусова браћа су тек после Исусове смрти почела да верују у њега

[Слике на 8. страни]

Исусова полубраћа Јаков и Јуда охрабрили су сухришћане