Рат је променио своје лице

РАТОВИ су одувек сурови. Они одвајкада уништавају животе војника и доносе патњу цивилима. Међутим, током последњих година, рат је променио своје лице. У ком смислу?

Данашњи ратови су углавном грађански — ратови који се воде између сукобљених страна унутар једне земље. Такви ратови углавном трају дуже, наносе већу патњу народу и разорнији су за државу од ратова који се воде између земаља. Шпански историчар Хулијан Казанова примеђује: „Грађански ратови су окрутни, крвави сукоби који за последицу имају на хиљаде мртвих, многа силовања, присилно изгнанство и, у најекстремнијим случајевима, геноцид.“ Штавише, када комшије једни над другима почине таква зверства, ране се лече вековима.

Откако се завршио Хладни рат, било је само неколико међудржавних ратова. Међународни институт за мировна истраживања из Стокхолма (SIPRI) извештава: „У периоду од 1990. до 2000, сви већи оружани конфликти, изузев три сукоба, вођени су унутар граница једне земље.“

Истини за вољу, грађански ратови можда не изгледају тако страшно и можда се у међународним медијима мање извештава о њима, али бол и опустошење које они проузрокују нису ништа мање ужасни. У таквим сукобима погинули су милиони људи. Штавише, у последње две деценије скоро пет милиона људи је изгубило живот у само три земље погођене ратом — у Авганистану, Демократској Републици Конго и Судану. У окрутним етничким сукобима на Балкану изгинуло је скоро 250 000 људи, а у дуготрајном герилском рату у Колумбији 100 000 људи.

Колико је грађански рат бруталан најбоље се види по томе како утиче на децу. Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице извештава да је током протекле деценије у грађанским сукобима живот изгубило више од два милиона деце. Још шест милиона је било рањено. Све више деце обучава се за војнике. Један дечак који је био војник каже: „Обучили су ме. Дали су ми пушку. Узимао сам дрогу. Убијао сам људе. Многе. То је био само рат... Само сам извршавао наређења. Знао сам да је то лоше. Нисам то желео.“

Многа деца у земљама где је грађански рат постао нешто сасвим уобичајено одрастају не знајући шта је мир. Она живе у свету где су школе уништене и где се комуницира путем оружја. Четрнаестогодишња Дуња каже: „Убијено је тако много људи... Више се не чује пој птица, већ само плач деце која жале за мајком или оцем, за братом или сестром.“

Који су узроци?

Шта распирује пламен окрутних грађанских ратова? Међу значајним факторима су етничка и племенска мржња,  религиозне разлике, неправда и политичка превирања. Још један основни разлог јесте похлепа — похлепа за моћи и похлепа за новцем. Политичке вође, које су често мотивисане похлепом, подстичу мржњу која разбуктава борбе. У једном извештају који је објавио SIPRI стоји да су многи учесници у оружаним сукобима „мотивисани личним добитком“. Тај извештај додаје: „Похлепа се може манифестовати на разне начине. Она мотивише војне и политичке вође да се баве распрострањеном трговином дијамантима али покреће и младе наоружане пушкама да опљачкају неко село.“

Крвопролића има још више због тога што је лако доћи до јефтиног али ипак смртоносног оружја. Сваке године, око 500 000 људи — углавном жена и деце — буде убијено такозваним ручним наоружањем. У једној афричкој земљи, јуришна пушка AK-47 може се купити по цени једног пилета. Нажалост, на неким местима пушака има тако много као и тих домаћих животиња. Процењује се да сада у свету има 500 милиона комада ручног и лаког оружја — по један на сваку дванаесту особу.

Хоће ли жестоки грађански сукоби постати ознака овог 21. века? Могу ли грађански ратови бити доведени под контролу? Хоће ли људи на крају зауставити убијање? Следећи чланак ће одговорити на та питања.

[Оквир на 4. страни]

Трагична цена грађанских ратова

У грађанским ратовима који су брутални иако се у њима углавном не користи савремено наоружање, 90 посто жртава су цивили, а не војници. „Јасно је да су деца све чешће мета оружаних сукоба, а не случајне жртве у њима“, запажа Граса Машел, стручњак из Уједињених нација који се бави утицајем оружаних сукоба на децу.

Силовање је постало војна тактика. У неким подручјима погођеним ратом, побуњеници силују скоро сваку девојку у селима кроз која пролазе. Циљ оних који то чине јесте да створе панику и да униште породичне везе.

Глад и болест иду уз рат. Када се води грађански рат, то значи да ће се мало усева сејати и жети, да ће радити мало медицинских служби ако уопште и буду радиле, и да ће мало међународне помоћи стићи до оних којима је стварно потребна. Анализом једног грађанског рата у Африци откривено је да је 20 посто жртава умрло услед болести, а 78 посто од глади. Само је два посто погинуло у борбама.

У просеку, на свака 22 минута у свету неко изгуби ногу или руку или погине због тога што је нагазио на копнену мину. Процењује се да има око 60 до 70 милиона копнених мина у преко 60 земаља.

Људи су присиљени да напусте своје домове. Широм света, сада има 50 милиона избеглица и расељених лица — а половина од тога су деца.

 [Извор слике на 2. страни]

НАСЛОВНА СТРАНА: Дечак: Photo by Chris Hondros/Getty Images

[Извор слике на 3. страни]

Photo by Chris Hondros/Getty Images