Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из књиге Постања — 2. део

ПОСТАЊЕ говори о првих 2 369 година историје човечанства, од стварања првог човека Адама до смрти Јаковљевог сина Јосифа. У претходном издању овог часописа размотрено је првих 10 поглавља те књиге, као и првих девет стихова 11. поглавља, то јест извештај који обухвата период од стварања света до изградње вавилонске куле. a Овај чланак се усредсређује на изабране мисли из осталог дела књиге Постања, где се говори о томе како је Бог поступао са Аврахамом, Исаком, Јаковом и Јосифом.

АВРАХАМ ПОСТАЈЕ БОЖЈИ ПРИЈАТЕЉ

(Постање 11:10–23:20)

Око 350 година после Потопа, у линији потомака Нојевог сина Сима рођен је један човек који ће имати посебну улогу у Божјој намери. Његово име је било Аврам, а касније је назван Аврахам. На Божју заповест, Аврам је напустио халдејски град Ур и почео да живи у шатору, у земљи коју је Јехова обећао да ће дати њему и његовим потомцима. Због своје вере и послушности, Аврахам је назван „Јеховин пријатељ“ (Јаков 2:23).

Јехова је предузео акцију против злих становника Содома и оближњих градова, а преживели су само Лот и његове ћерке. Рођење Аврахамовог сина Исака представљало је испуњење Божјег обећања. Годинама касније Аврахамова вера је била испитана када му је Јехова рекао да свог сина принесе на жртву. Аврахам је био спреман да послуша, али га је анђео зауставио. Нема сумње да је Аврахам био човек вере, и обећано му је да ће посредством његовог семена све нације бити благословљене. Смрт његове вољене жене Саре нанела му је много бола.

Одговори на библијска питања:

12:1-3 — Када је аврахамски савез ступио на снагу и до када важи? Изгледа да је Јеховин савез са Аврамом, који је  успостављен да би се ’у [њему] благословила сва племена на земљи‘, ступио на снагу када је Аврам на свом путу за Ханан прешао преко Еуфрата. То се по свему судећи догодило 14. нисана 1943. године пре н. е.— 430 година пре него што је Израел ослобођен из Египта (Излазак 12:2, 6, 7, 40, 41). Аврахамски савез је „савез вечан“. Он ће остати на снази док све породице на земљи не буду благословљене и док сви Божји непријатељи не буду уништени (Постање 17:7; 1. Коринћанима 15:23-26).

15:13 — Када се испунио проречени 400-годишњи период мучења Аврамовог потомства? Тај период мучења започео је 1913. пре н. е. када је Сара престала да доји Исака, који је тада имао око пет година, и када му се његов 19-годишњи полубрат Исмаел ’подсмевао‘ (Постање 21:8-14; Галатима 4:29). Завршио се када су Израелци били ослобођени из египатског ропства 1513. пре н. е.

16:2 — Да ли је било исправно то што је Сара своју робињу Агару дала Авраму за жену? Сарин поступак је био у складу са обичајем тог времена — жена нероткиња је морала да свом мужу да̂ иночу како би имао потомство. Полигамија се први пут појавила међу Каиновим потомцима. Касније је то постао обичај, и неки обожаваоци Јехове су га прихватили (Постање 4:17-19; 16:1-3; 29:21-28). Међутим, Јехова никада није одступио од свог првобитног мерила да брак буде заједница једног мушкарца и једне жене (Постање 2:21, 22). Ноје и његови синови, којима је била поновљена заповест да се ’рађају и напуне земљу‘, очигледно су били моногамисти (Постање 7:7; 9:1; 2. Петрова 2:5). Исус Христ је поново увео моногамију (Матеј 19:4-8; 1. Тимотеју 3:2, 12).

19:8 — Зар није било погрешно то што је Лот своје ћерке понудио становницима Содома? У складу са обичајем који је тада владао на Оријенту, домаћинова дужност је била да заштити госте чак и по цену свог живота. Лот је био спреман то да уради. Храбро је изашао пред светину, затворио врата за собом и сам се суочио с тим људима. Пре него што је понудио своје ћерке, Лот је вероватно схватио да су његови гости били гласници од Бога и можда је сматрао да ће Бог заштитити његове ћерке баш као што је заштитио и његову стрину Сару у Египту (Постање 12:17-20). И заиста, ситуација се развијала тако да су Лот и његове ћерке остали безбедни.

19:30-38 — Да ли је Јехова прешао преко тога што се Лот напио и добио синове са својим двема ћеркама? Јехова не одобрава ни инцест нити пијанство (Левитска 18:6, 7, 29; 1. Коринћанима 6:9, 10). Лот је у ствари осудио ’безакона дела‘ становника Содома (2. Петрова 2:6-8). Баш то што су га његове ћерке напиле указује да су знале да он неће пристати да има полне односе с њима док је трезан. Пошто су били странци у земљи, оне су сматрале да је то једини начин да се спречи гашење Лотове породичне лозе. Тај догађај је забележен у Библији да би показао да су Моавци (преко Моава) и Амонци (преко Вен-Амија) били у сродству са Аврахамовим потомцима, Израелцима.

Поука за нас:

13:8, 9. Како нам само Аврахам пружа добар пример у решавању несугласица! Никада не би требало да добре односе с другима жртвујемо зарад новчаног добитка, личних склоности или поноса.

15:5, 6. Пошто је Аврахам старио, а још није добио сина, обратио се Богу у вези с тим. Јехова га је охрабрио. Како је то деловало на Аврахама? Он „верова Јехови“. Ако у молитви излијемо срце Јехови, ако прихватамо охрабрење које нам он пружа преко Библије и ако смо му послушни, наша вера ће бити ојачана.

15:16. Јехова се уздржавао од тога да казни Аморејце (то јест Хананце) све док се нису смениле четири генерације. Зашто? Зато што је он стрпљив Бог. Он је  чекао све док није нестао и последњи трачак наде да ће се ти људи поправити. И ми треба да будемо стрпљиви попут Јехове.

18:23-33. Јехова не уништава све људе без разлике. Он штити праведне.

19:16. Лот је ’оклевао‘, па су анђели морали скоро да извуку њега и његову породицу из Содома. Не смемо да изгубимо осећај хитности док чекамо крај овог злог света.

19:26. Како је само сулудо дозволити да нам пажњу одврати оно што смо оставили у свету, и како је само бесмислено са чежњом размишљати о томе!

ЈАКОВ ИМА ДВАНАЕСТ СИНОВА

(Постање 24:1–36:43)

Аврахам се постарао да се Исак ожени Ребеком, женом која је имала веру у Јехову. Она је родила близанце, Исава и Јакова. Исав је презрео своје право првенаштва и продао га Јакову, који је касније примио очев благослов. Јаков је побегао у Падан-Арам, где се оженио Лијом и Рахелом, и где је скоро 20 година чувао стада њиховог оца пре него што је отишао са својом породицом. Јаков је с Лијом, Рахелом и њихове две слушкиње добио 12 синова и неколико кћери. Борио се са анђелом и добио је благослов, и његово име је било промењено у Израел.

Одговори на библијска питања:

28:12, 13 — Које је значење Јаковљевог сна о ’лествама‘? Те „лестве“, које су можда изгледале као камене степенице, указивале су на то да постоји комуникација између земље и неба. То што су се Божји анђели пењали и силазили низ те лестве показује њихову важну улогу, наиме да служе као веза између Јехове и људи који имају његово одобравање (Јован 1:51).

30:14, 15 — Зашто се Рахела због неколико мандрагора одрекла прилике да има полни однос са својим мужем? У древна времена, плод мандрагоре се користио у медицини као наркотик и да би се спречила појава грчева или да би се они ублажили. За тај плод се такође сматрало да има моћ да пробуди сексуалну жељу, да повећа плодност и да олакша зачеће (Песма над песмама 7:13). Иако Библија не открива шта је био Рахелин мотив, она је можда мислила да ће јој мандрагоре помоћи да затрудни и да ће тако доћи крај њеној срамоти због тога што је нероткиња. Па ипак, прошло је још неколико година док је Јехова није ’начинио плодном‘ (Постање 30:22-24).

Поука за нас:

25:23. Јехова чак и код нерођеног детета може да запази наследне факторе који ће утицати на његову личност и може да користи своју моћ предвиђања како би унапред изабрао кога ће употребити да би извршио своју намеру. Па ипак, он не одређује унапред коначну судбину појединаца (Осија 12:3; Римљанима 9:10-12).

25:32, 33; 32:24-29. Јаковљева жеља да стекне право првенаштва и то што се целе ноћи рвао са анђелом како би добио благослов показује да је стварно ценио свете ствари. Јехова нам је поверио мноштво светих ствари, укључујући и наш однос с њим и његовом организацијом, откупнину, Библију и наду у Краљевство. Будимо попут Јакова и покажимо да то ценимо.

34:1, 30. Невоља због које је Јаков био ’омражен‘, то јест изложен прекору, десила се зато што је Дина почела да се дружи с људима који нису волели Јехову. Морамо мудро да бирамо своје друштво.

ЈЕХОВА БЛАГОСИЉА ЈОСИФА У ЕГИПТУ

(Постање 37:1–50:26)

Јаковљеви синови су из љубоморе продали свог брата Јосифа у ропство. Он је у Египту био затворен зато што се верно и храбро држао Божјих моралних мерила. С временом је био ослобођен из затвора да би тумачио фараонове снове, у којима  је проречено да ће наступити седам врло родних година а затим седам гладних година. Јосиф је тада постао главни настојник за храну у Египту. Због глади која је владала, његова браћа су дошла у Египат да траже храну. Њихова породица је поново била уједињена и настанила се у плодној земљи Гесемској. На самртној постељи, Јаков је благословио своје синове и изрекао пророчанство које је пружило сигурну наду да ће у вековима који ће уследити доћи до великих благослова. Јаковљеви посмртни остаци су пренесени у Ханан. Јосиф је умро када је имао 110 година, и његово тело је балсамовано и касније пренесено у Обећану земљу (Излазак 13:19).

Одговори на библијска питања:

43:32 — Зашто је у очима Египћана било нечисто да једу заједно с Јеврејима? То је увелико могло бити због религиозних предрасуда и поноса који су гајили због расне припадности. Осим тога, Египћани су и пастире сматрали нечистима (Постање 46:34). Зашто? Можда једноставно зато што су пастири били при дну египатске друштвене лествице. Или су можда Египћани били огорчени на оне који су тражили пашњаке за своја стада зато што је било мало обрадиве земље.

44:5 — Да ли је Јосиф стварно користио купу да погађа мисли? Све што је било речено о сребрној купи очигледно је било део једне смицалице којом се Јосиф послужио. Он је био веран обожавалац Јехове. Није користио купу да би погађао мисли, као што је ни Бењамин није украо.

49:10 — Шта представљају „скиптар“ и „палица заповести“? Скиптар је палица коју је носио владар као симбол своје краљевске власти. Палица заповести је дугачак штап који представља његов ауторитет да заповеда. Јаковљево указивање на скиптар и палицу заповести наговестило је да ће Јудино племе имати знатну власт и ауторитет све док не дође Шило. Тај Јудин потомак је Исус Христ, онај коме је Јехова поверио небеску владавину. Христ поседује краљевску власт и ауторитет да заповеда (Псалам 2:8, 9; Исаија 55:4; Данило 7:13, 14).

Поука за нас:

38:26. Јуда је погрешио у опхођењу с Тамаром, својом снахом која је била удовица. Међутим, када је схватио да је он одговоран за то што је она затруднела, понизно је признао своју грешку. Требало би да и ми спремно признајемо своје грешке.

39:9. Јосифов одговор Петефријевој жени показује да је његов став према моралу био у складу с Божјим и да је његова савест била вођена Божјим мерилима. Док растемо у тачном спознању истине, зар не би требало да имамо исти циљ?

41:14-16, 39, 40. Јехова може да преокрене ситуацију у корист оних који га се боје. Када нас задесе невоље, треба да се поуздамо у Јехову и останемо му верни.

Њихова вера је била постојана

Аврахам, Исак, Јаков и Јосиф заиста су били богобојазни људи који су имали веру. Извештај о њиховом животу, који се налази у књизи Постања, стварно јача веру и пружа нам многе вредне поуке.

Можеш извући корист из тог извештаја док читаш поглавља која су предвиђена распоредом за читање Библије у Теократској школи службе. Ако уз то будеш разматрао овај чланак, тај извештај ће ти постати стварнији.

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Јехова благосиља Јосифа

[Слика на 26. страни]

Аврахам је био човек вере

[Слика на 26. страни]

Праведни Лот и његове кћери били су спасени

[Слика на 29. страни]

Јаков је ценио свете ствари. Да ли их ти цениш?