Јехова брине о нашим свакодневним потребама

„Не будите напети; јер... ваш Отац зна да вам све то треба“ (ЛУКА 12:29, 30).

1. Како се Јехова брине о животињама?

 ДА ЛИ си икада посматрао како врабац или нека друга птица кљуца по прашини? Вероватно си се питао шта се тим кљуцањем по прашини може наћи за јело. Исус је у Проповеди на гори показао да можемо да научимо нешто из начина на који се Јехова брине о птицама. Он је рекао: „Пажљиво посматрајте птице небеске, јер оне не сеју нити жању нити скупљају у житнице; а ипак их ваш небески Отац храни. Зар ви не вредите више од њих?“ (Матеј 6:26). Јехова се на величанствен начин брине да сва његова створења имају храну (Псалам 104:14, 21; 147:9).

2, 3. Које духовне поуке можемо извући из чињенице да нас је Исус поучио да се сваки дан молимо за хлеб?

² Зашто је онда Исус у узорну молитву укључио следећу молбу: „Дај нам данас хлеб наш за овај дан“? (Матеј 6:11). Из ове једноставне молбе могу се извући важне духовне поуке. Прво, она нас подсећа да је Јехова тај који се брине да имамо оно што нам је потребно (Псалам 145:15, 16). И у духовном и у физичком погледу, људи могу да саде и заливају, али само Бог може дати да расте (1. Коринћанима 3:7). Оно што једемо и пијемо представља дар од Бога (Дела апостолска 14:17). Тиме што га молимо да брине о нашим свакодневним потребама показујемо му да његову бригу не узимамо здраво за готово. Наравно, та молба нас не ослобађа одговорности да радимо ако смо способни (Ефешанима 4:28; 2. Солуњанима 3:10).

³ Друго, то што молимо за „хлеб наш за овај дан“ показује да не треба да будемо претерано забринути око тога шта носи будућност. Исус је надаље рекао: „Никада немојте да се бринете и не говорите: ’Шта ћемо јести?‘ или: ’Шта ћемо пити?‘ или: ’Шта ћемо обући?‘ Јер за свим тим жељно теже нације. Јер ваш небески Отац зна да вам је све то потребно. Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати. Зато никада немојте да се бринете за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје сопствене бриге“ (Матеј 6:31-34). То што треба да се молимо за „хлеб наш за овај дан“ показује да треба да водимо једноставан живот у ’оданости Богу и да будемо задовољни оним што имамо‘ (1. Тимотеју 6:6-8).

Духовна храна за сваки дан

4. Који догађаји из Исусовог живота и из живота Израелаца показују колико је важно узимати духовну храну?

⁴ То што се сваки дан молимо за хлеб подсећа нас и на то да нам је сваког дана потребна духовна храна. Премда је био веома гладан након дугог поста, Исус се одупро Сатанином искушењу да камење претвори у хлеб, и рекао је: „Писано је: ’Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста‘“ (Матеј 4:4). Исус је овде цитирао пророка Мојсија који је  рекао Израелцима: „Понизио те је [Јехова], глађу те морио и маном те хранио, за коју ти ниси знао, и за коју нису пре знали ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи само од хлеба него од свега што излази из уста Јеховиних“ (Поновљени закони 8:3). Захваљујући начину на који је Јехова обезбеђивао ману, Израелци нису добијали само храну већ и духовне поуке. На пример, требало је да ’покупе сваки дан колико им треба на дан‘. Уколико би скупили више него што им је било потребно за један дан, остатак би почео да смрди и уцрвао би се (Излазак 16:4, 20). Међутим, то се није дешавало шестог дана када је требало да скупе двоструко више како би имали током Сабата (Излазак 16:5, 23, 24). Мана им је дакле служила као подсетник да треба да буду послушни и да им живот не зависи само од хлеба већ од „свега што излази из уста Јеховиних“.

5. Како нам Јехова свакодневно обезбеђује духовну храну?

⁵ И ми треба свакодневно да се хранимо духовном храном коју Јехова обезбеђује преко свог Сина. Исус је ради тога поставио ’верног и разборитог роба‘ да би домаћинству вере давао „храну у право време“ (Матеј 24:45). Та класа верног роба не само што нас снабдева обиљем духовне хране у виду публикација за проучавање Библије већ нас и храбри да свакодневно читамо Библију (Исус Навин 1:8; Псалам 1:1-3). Попут Исуса, и ми се можемо хранити духовном храном тако што ћемо се свакодневно трудити да учимо о Јеховиној вољи и да је вршимо (Јован 4:34).

Опроштење греха

6. За које дугове тражимо опроштење, и под којим условима је Јехова спреман да нам их поништи?

⁶ Следећа молба у узорној молитви гласи: „Опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим“ (Матеј 6:12). Исус овде није говорио о новчаним дуговима. Имао је на уму опроштење греха. У Лукином извештају о узорној молитви ова молба гласи: „Опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свакоме ко нам је дужан“ (Лука 11:4). Дакле, када згрешимо, то је као да постајемо дужни Јехови. Међутим, ако се искрено покајемо, ’обратимо се‘ и на темељу вере у Христову откупну жртву молимо Јехову да нам опрости, он је спреман да ’избрише‘, то јест да нам поништи тај дуг (Дела апостолска 3:19; 10:43; 1. Тимотеју 2:5, 6).

7. Зашто сваки дан треба да се молимо за опроштење греха?

⁷ Међутим, ми чинимо грех сваки пут када не успемо да поступимо у складу с Јеховиним праведним мерилима. Наследили смо грех и због тога сви грешимо у речима, делима и мислима, или пропуштамо да урадимо оно што би требало (Проповедник 7:20; Римљанима 3:23; Јаков 3:2; 4:17). Зато, било да знамо да смо погрешили у току дана или да тога нисмо ни свесни, у своје свакодневне молитве треба да укључимо молбу за опроштење греха (Псалам 19:13; 40:13).

8. На шта треба да нас подстакне молитва за опроштај, и који добар резултат ће произаћи из тога?

⁸ Молитва за опроштај треба да буде пропраћена искреним самоиспитивањем, покајањем и признањем греха, и треба да се темељи на вери у откупну моћ Христове проливене крви (1. Јованова 1:7-9). Да бисмо доказали да је наша молитва за опроштај искрена, морамо чинити и „дела која доликују покајању“ (Дела апостолска 26:20). Онда можемо имати веру у Јеховину спремност да нам опрости грехе (Псалам 86:5; 103:8-14). То ће довести до изузетног душевног мира, до ’Божјег мира који превазилази сваку мисао‘ који ће ’чувати наша срца и наше мисаоне снаге посредством Христа Исуса‘ (Филипљанима 4:7). Међутим, из Исусове узорне молитве можемо научити још нешто о томе шта морамо радити да би нам греси били опроштени.

 Морамо опраштати ако желимо да нам се опрашта

9, 10. (а) Који је коментар Исус додао узорној молитви, и шта је тиме наглашено? (б) Како је Исус надаље показао да треба да опраштамо?

⁹ Занимљиво је да је молба „опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим“, једини део узорне молитве о којем је Исус нешто прокоментарисао. Након што је дао ту узорну молитву, додао је: „Ако опростите људима њихове пропусте, и ваш небески Отац ће опростити вама; али ако не опростите људима њихове пропусте, ни ваш Отац неће опростити ваше пропусте“ (Матеј 6:14, 15). Дакле, Исус је сасвим јасно показао да то да ли ће Јехова опраштати нама зависи од тога да ли ми опраштамо другима (Марко 11:25).

¹⁰ Исус је другом приликом испричао једно поређење које показује да ми треба да опраштамо уколико желимо да Јехова опрашта нама. Испричао је причу о краљу који је великодушно поништио огроман дуг једном робу. Краљ је касније оштро казнио тог човека зато што није хтео да другом робу поништи неупоредиво мањи дуг. Исус је на следећи начин закључио ово поређење: „Исто тако ће и мој небески Отац поступити с вама ако од срца не опростите свако своме брату“ (Матеј 18:23-35). Поука је јасна: Дуг греха који је Јехова опростио свакоме од нас неупоредиво је већи од било ког греха који је неко против нас починио. Штавише, Јехова нама опрашта сваког дана. Онда је сасвим сигурно да и ми можемо опростити када нам понекад неко згреши.

11. Који ћемо савет апостола Павла примењивати ако желимо да нам Јехова опрашта, и које ће добре резултате то донети?

¹¹ Апостол Павле је написао: „Будите добри једни према другима, нежно самилосни, спремно опраштајући једни другима баш као што је и Бог преко Христа драговољно опростио вама“ (Ефешанима 4:32). Узајамно опраштање доприноси миру међу сухришћанима. Павле је надаље подстакао: „Као Божји изабрани,  свети и вољени, обуците се у самилосну нежну наклоност, љубазност, понизност, благост и дуготрпљивост. Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога. Баш као што је Јехова драговољно опростио вама, тако чините и ви. А поред свега тога, обуците се у љубав, јер је она савршена веза јединства“ (Колошанима 3:12-14). Све је то обухваћено молитвом у којој нас је Исус поучио да се молимо: „Опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим.“

Заштита у искушењу

12, 13. (а) Шта претпоследња молба у узорној молитви не подразумева? (б) Ко је велики Кушач, и шта у суштини тражимо када се молимо да не будемо уведени у искушење?

¹² Претпоследња молба у Исусовој узорној молитви гласи: „Не уведи нас у искушење“ (Матеј 6:13). Да ли је Исус мислио да треба да молимо Јехову да нас не искушава? Сасвим сигурно да није, с обзиром да је ученик Јаков био надахнут да запише: „Кад је у кушњи, нека нико не говори: ’Бог ме искушава.‘ Јер се Бог не може искушавати злим стварима нити он сам икога искушава“ (Јаков 1:13). Надаље, псалмиста је записао: „Ако би ти, Јехова, безакоња памтио, Јехова, ко би могао опстојати?“ (Псалам 130:3). Јехова није такав да само чека да погрешимо и сигурно не покушава да нас искуша. Будући да је тако, какво значење има овај део узорне молитве?

¹³ Онај ко покушава да нас искуша, да нас помоћу лукавства наведе да посрнемо, и чак да нас прождере, јесте Сатана Ђаво (Ефешанима 6:11). Он је велики Кушач (1. Солуњанима 3:5). Када се молимо да не будемо уведени у искушење, ми у ствари молимо Јехову да не дозволи да посрнемо када смо у искушењу. Ми га молимо да нам помогне како нас „Сатана не би преварио“, то јест да не подлегнемо искушењима (2. Коринћанима 2:11). Ми се молимо да останемо у „заклону Свевишњега“, то јест да имамо духовну заштиту коју Јехова пружа онима који у свему што раде признају његов суверенитет (Псалам 91:1-3).

14. Како нас апостол Павле уверава да нас Јехова неће напустити ако му се обратимо када смо у искушењу?

¹⁴ Можемо бити сигурни да нас Јехова никада неће напустити ако то искрено желимо, и ако се то види по нашим молитвама и поступцима. Апостол Павле нас уверава: „Није вас снашло никакво искушење осим онога које је уобичајено за људе. Али Бог је веран, и неће дозволити да будете искушани изнад онога што можете поднети, него ће с кушњом створити и излаз како бисте могли да је поднесете“ (1. Коринћанима 10:13).

’Избави нас од злога‘

15. Зашто је важније него икада раније да се молимо да будемо избављени од злога?

¹⁵ Према најверодостојнијим манускриптима Хришћанских грчких списа, крај Исусове узорне молитве гласи овако: ’Избави нас од злога‘ a (Матеј 6:13). Данас, у овом времену краја, заштита од Ђавола потребнија је него икада раније. Сатана и његови демони воде рат с преосталим помазаницима, „који држе Божје заповести и имају дело сведочења за Исуса“, и с њиховим сарадницима, ’великим мноштвом‘ (Откривење 7:9; 12:9, 17). Апостол Петар је подстакао хришћане: „Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, Ђаво, иде унаоколо као ричући лав, тражећи кога да прождере. Заузмите став против њега, чврсти у вери“ (1. Петрова 5:8, 9). Сатана би волео да заустави дело проповедања, и преко  својих заступника на земљи — било да се ради о религиозним вођама, било о људима који се баве трговином или политиком — покушава да нас застраши. Међутим, Јехова ће нас избавити уколико будемо чврсти. Ученик Јаков је написао: „Подложите се, дакле, Богу; а супротставите се Ђаволу, и побећи ће од вас“ (Јаков 4:7).

16. Кога Јехова користи да би помагао својим слугама када су у искушењу?

¹⁶ Јехова је дозволио да његов Син буде искушан. Међутим, након што се Исус супротставио Ђаволу, користећи Божју Реч да би се одбранио, Јехова је послао анђеле да га ојачају (Матеј 4:1-11). Јехова исто тако користи анђеле да би помогао и нама, ако му се молимо с вером и код њега тражимо заклон (Псалам 34:8; 91:9-11). Апостол Петар је записао: „Зна Јехова како да људе одане Богу избави из кушње, а неправедне да сачува за дан суда да буду одрезани“ (2. Петрова 2:9).

Близу је потпуно избављење

17. Како је Исус, тиме што нам је дао узорну молитву, поставио ствари на своје место?

¹⁷ Исус је у узорној молитви поставио ствари на своје место. Оно што треба да нам буде најважније јесте посвећење Јеховиног великог и светог имена. Пошто ће то бити остварено помоћу Месијанског Краљевства, треба да се молимо да то Краљевство дође и уништи сва несавршена људска краљевства, то јест владавине, и да се постара да и на небу и на земљи у потпуности буде Божја воља. Наша нада у вечни живот у рају на земљи повезана је с посвећењем Јеховиног имена и с тим да се у читавом свемиру призна његов праведан суверенитет. Након што у молитви поменемо ове ствари које су од највећег значаја, можемо се молити за своје свакодневне потребе, опроштење греха и да будемо избављени од искушења и сплетки злога, Сатане Ђавола.

18, 19. Како нам Исусова узорна молитва помаже да останемо будни с обзиром на молитве и да наша нада буде ’постојана до краја‘?

¹⁸ Приближава се време када ћемо бити потпуно избављени од злога и његовог исквареног система ствари. Сатана врло добро зна да му је преостало још „мало времена“ и зато искаљује свој ’велики гнев‘ на земљи, нарочито на Јеховиним верним слугама (Откривење 12:12, 17). Исус је у сложеном знаку „свршетка система ствари“ прорекао узбудљиве догађаје, од којих нам неки тек предстоје (Матеј 24:3, 29-31). Док будемо гледали како се они одигравају, наша нада у избављење биће све јаснија. Исус је рекао: „Кад ово почне да се збива, усправите се и подигните своје главе, јер се приближава ваше избављење“ (Лука 21:25-28).

¹⁹ Садржајна узорна молитва коју је Исус дао својим ученицима пружа нам поуздано вођство у погледу тога шта да укључимо у своје молитве док се приближава крај. Будимо уверени да ће се Јехова све до самог краја бринути о нашим свакодневним потребама, како духовним тако и материјалним. Ако будемо будни с обзиром на молитве, то ће нам помоћи да се „чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку, постојано до краја“ (Јеврејима 3:14; 1. Петрова 4:7).

[Фуснота]

За понављање

• Шта је обухваћено молбом за ’хлеб за овај дан‘?

• Објасни молбу „опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим“.

• Шта у суштини тражимо од Јехове када га молимо да нас не уведе у искушење?

• Зашто треба да се молимо да будемо ’избављени од злога‘?

[Питања за разматрање]

[Слике на 15. страни]

Ако желимо да Бог нама опрашта, и ми морамо опраштати другима

[Извор слике на 13. страни]

Lydekker