Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је религија одговорна за проблеме човечанства?

Да ли је религија одговорна за проблеме човечанства?

Да ли је религија одговорна за проблеме човечанства?

„КАДА не распирује сукобе, религија делује као дрога која отупљује савест и пуни човеку главу ружичастим сновима... чини да људи имају и сувише узак поглед на живот, да буду сујеверни, пуни мржње и страха.“ Бивши методистички мисионар који је то написао такође је рекао: „Те оптужбе су оправдане. Постоји лоша и добра религија“ (Start Your Own Religion).

Неко би могао рећи: ’То сигурно нису оправдане критике.‘ Па ипак, ко може оповргнути историјске чињенице? Уопштено гледано, религија — која се дефинише као „служба Богу, то јест обожавање Бога или неке више силе“ — има срамну прошлост. Требало би да нас религија просветли и надахне. Међутим, оно што она много чешће ради јесте подстрекавање на сукобе, нетрпељивост и мржњу. Зашто је тако?

’Анђео светла‘ заводи људе

Библија пружа један врло једноставан одговор. Претварајући се да је ’анђео светла‘, Сатана Ђаво је милионе људи завео како би следили његова учења а не Божја (2. Коринћанима 11:14). Апостол Јован је показао да је Сатанин утицај толико снажан да „цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Јован је знао да Сатана „заводи целу настањену земљу“ (Откривење 12:9).

Које су последице тога? Сатана стоји иза религија које се приказују као побожне. Оне само ’изгледају побожно‘, али њихови лоши плодови показују какве су у ствари (2. Тимотеју 3:5, Ба; Матеј 7:15-20). Уместо да помаже човечанству да реши проблеме, религија им и сама доприноси.

Немој одмах да одбациш ту мисао као невероватну или неразумну. Присети се да је сама суштина преваре у томе да особа која је преварена не буде свесна тога. Апостол Павле је дао један пример тога: „Оно што нације жртвују, жртвују демонима, а не Богу“ (1. Коринћанима 10:20). Вероватно би ти људи били запрепашћени да су схватили да обожавају демоне. Они су сматрали да обожавају неког доброг бога или богове. Међутим, њих су у ствари превариле ’зле духовне силе на небеским местима‘, силе које подржавају Сатану у његовом настојању да заведе човечанство (Ефешанима 6:12).

Размотримо, на пример, како је Сатана успео да превари и заведе многе људе који се изјашњавају као хришћани, а који намерно не обраћају пажњу на упозорење апостола Јована у вези с тим злим утицајем (1. Коринћанима 10:12).

Оно што је Исус научавао потицало је од Бога

„Оно што научавам није моје, него је од онога који ме је послао“, рекао је Исус (Јован 7:16). Заиста, оно чему је Исус поучавао потицало је од Свемоћног Бога. Зато су Исусова учења имала снажан, просветљујућ утицај на оне који су га слушали. Она нису ’отупљивала савест и пунила човеку главу ружичастим сновима‘. Уместо тога, Исусова учења су ослобађала људе од религиозних заблуда и људских филозофија света који је „мисаоно у тами“ јер га је Сатана завео (Ефешанима 4:18; Матеј 15:14; Јован 8:31, 32).

Прави хришћани нису били препознатљиви само по томе што су говорили да су побожни, већ и по вери која се огледала у лепим особинама које је Божји дух у њима стварао (Галатима 5:22, 23; Јаков 1:22; 2:26). Међу тим особинама истакнута је једна узвишена особина — која је и знак распознавања правог хришћанства — а то је љубав (Јован 13:34, 35).

Међутим, запази једну кључну чињеницу: Ни Исус ни његови апостоли нису очекивали да хришћанска скупштина остане таква каква је била приликом оснивања. Знали су да ће се развити отпад и да ће права религија неко време бити у сенци.

Права религија неко време скривена

У поређењу о пшеници и кукољу, Исус је прорекао да права религија једно време практично неће моћи да се препозна. Прочитај Матеја 13:24-30, 36-43. Исус је на њиву посејао пшеницу, „добро семе“, што је представљало његове верне ученике од којих је требало да настане права хришћанска скупштина. Упозорио је да ће „непријатељ“, Сатана Ђаво, с временом по пшеници посејати „кукољ“ — људе који ће тврдити да следе Исуса Христа, али ће у ствари одбацити његова учења.

Убрзо након смрти Исусових апостола, појавиле су се неке особе за које се испоставило да представљају „кукољ“, јер су изопачена учења људи цениле више него „реч Јеховину“ (Јеремија 8:8, 9; Дела апостолска 20:29, 30). Тако се на светској сцени појавило једно лажно, искривљено хришћанство. Њиме је управљао „безаконик“, како га Библија назива — искварена свештеничка класа која је огрезла у ’свакој неправедној превари‘ (2. Солуњанима 2:6-10). Исус је прорекао да ће се та ситуација променити „на свршетку система ствари“. Хришћани који су налик пшеници биће сакупљени, а „кукољ“ ће коначно бити уништен.

Баш то лажно хришћанство сноси одговорност за „векове нечувеног варваризма“ и духовне таме који су у хришћанству уследили након тога. Предвидевши то, као и све зло и насиље које ће бити почињено у име религије, апостол Петар је тачно прорекао да ће се ’због њих [оних који се изјашњавају као хришћани] погрдно говорити о путу истине‘ (2. Петрова 2:1, 2).

’Теологија гнева и мржње‘

Сигурно је да религија није стекла лошу репутацију само због хришћанства. На пример, размисли о фундаменталистичкој „милитантној побожности“ за коју је бивша часна сестра Карен Армстронг рекла да се појавила у „свакој већој религији“. Армстронгова каже да је најважнији испит за сваку религију везан за то да ли њени чланови „само говоре о саосећању или га примењују и у пракси“. Каквима су се фундаменталистичке религије показале у том погледу? „Уколико фундаменталистичка религија“, пише она, „било да је у питању јеврејска, хришћанска или муслиманска, унапређује теологију гнева и мржње, онда та религија пада на овом најважнијем испиту“ (The Battle for God — Fundamentalism in Judaism, Christianity and Islam). Међутим, да ли су само ’фундаменталистичке‘ религије пале на овом испиту и да ли само оне унапређују „теологију гнева и мржње“? Историја показује супротно.

Сатана је у ствари основао светско царство криве религије које карактеришу гнев, мржња и готово бескрајно крвопролиће. Библија то царство назива ’Вавилоном Великим, мајком... одвратних ствари земаљских‘, и оно је приказано као блудница која јаше на звери која представља политички систем. Вредно је запазити да је она одговорна за „крв... свих који су побијени на земљи“ (Откривење 17:4-6; 18:24).

Нису сви преварени

Историја међутим доказује да нису сви били преварени. Мелвин Браг примећује да је чак и у најмрачнијим временима било „много добрих душа које су чиниле добро и када је већина људи око њих била зла“. Прави хришћани су и даље ’обожавали Бога духом и истином‘ (Јован 4:21-24). Били су одвојени од светског религиозног система који се одао блуду и постао „ослонац војној сили“. Одбили су да се на било који начин мешају у однос који је Црква развила са Државом, однос који историја разоткрива као „споразум који би пре склопио Сатана него Исус из Назарета“ (Two Thousand Years — The Second Millennium: From Medieval Christendom to Global Christianity).

У савремено доба, Јеховини сведоци су постали познати по томе што врше позитиван утицај. Они своја веровања и поступке заснивају искључиво на Божјој надахнутој Речи Библији и тако се чувају да за њих не прионе никаква мрља криве религије (2. Тимотеју 3:16, 17). Попут хришћана из првог века, и они следе Исусову заповест да не буду „део света“ (Јован 15:17-19; 17:14-16). На пример, у нацистичкој Немачкој, они су одбили да прекрше хришћанска начела и зато се нису уклапали у нацистичку идеологију. Зато их је Хитлер мрзео. У једном школском уџбенику стоји: „Јеховини сведоци... следили су библијско учење да ни у ком случају не узимају оружје. Зато су одбили да служе војску или да на било који начин сарађују с нацистима. Зато су СС-овци из освете затварали читаве породице Јеховиних сведока“ (Germany — 1918-45). Штавише, на стотине Јеховиних сведока у Немачкој било је убијено услед нацистичког прогонства.

Наравно, и други храбри појединци из различитих религија патили су због својих веровања. Међутим, Јеховини сведоци су то чинили као религија. Велика већина Јеховиних сведока чврсто се држала основног библијског начела: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29; Марко 12:17).

Одговорна за проблеме

Дакле, само је делимично тачно да је религија одговорна за све проблеме човечанства. Крива религија јесте. Зато Бог намерава да ускоро уклони целокупну криву религију (Откривење 17:16, 17; 18:21). Он свима који воле правду и праведност заповеда: „Изађите из ње [то јест, из Вавилона Великог, светског царства криве религије], народе мој, ако не желите да учествујете с њом у њеним гресима, и ако не желите да примите део њених невоља. Јер се њени греси нагомилаше све до неба, и Бог се сети њених неправедних дела“ (Откривење 18:4, 5). Заиста, самог Бога веома вређају религије које ’распирују сукобе, отупљују човекову савест, пуне главу ружичастим сновима, чине да људи имају и сувише узак поглед на живот, да буду сујеверни, пуни мржње и страха‘!

У међувремену, Бог људе који воле истину сакупља у праву религију. То је религија која се држи начела и учења Створитеља пуног љубави, правде и саосећања (Михеј 4:1, 2; Софонија 3:8, 9; Матеј 13:30). И ти можеш бити део те религије. Ако би желео нешто више да сазнаш о томе како можеш препознати праву религију, слободно пиши издавачима овог часописа или затражи помоћ од било ког Јеховиног сведока.

[Слика на 7. страни]

Људи различитог порекла пронашли су радост у правој религији