Божје слуге су попут дрвећа — у ком смислу?

ГОВОРЕЋИ о особи која налази задовољство у библијским начелима и примењује их у животу, псалмиста је рекао: „Он је као дрво сађено крај воде живе, које род свој даје кад му време дође, коме лист не вене, и што год уради све му од руке иде“ (Псалам 1:1-3). Зашто је ово поређење одговарајуће?

Дрвеће може веома дуго да живи. На пример, нека стабла маслиновог дрвета на Медитерану наводно су стара између једне и две хиљаде година. Слично томе, дрвеће баобаба у централној Африци веома дуго живи, а за хикори бор који расте у Калифорнији верује се да је стар око 4 600 година. У шумама високо дрвеће често користи својој околини. На пример, оно прави хладовину младицама, а лишће које опада с њега обогаћује земљиште.

Највише дрвеће на свету често у шуми расте једно уз друго и тако се потпомаже међусобно. Пошто корење може да им буде испреплетено, неколико дрвета заједно много лакше преживе олују него неко усамљено дрво на ливади. Разгранато корење такође омогућава дрвету да добије довољно воде и хранљивих материја из земљишта. У неким случајевима, дубина до које корење једног дрвета продире може да буде већа од његове висине, а понекад је толико разгранато да је много шире од саме крошње.

Апостол Павле је можда указивао на дрвеће када је рекао да хришћани треба да ’и даље ходе у њему [Христу], укорењени и изграђени у њему и стабилни у вери‘ (Колошанима 2:6, 7). У ствари, хришћани могу да остану постојани у вери само ако су чврсто укорењени у Христу (1. Петрова 2:21).

У чему су још Божје слуге попут дрвећа? Па, као што једном дрвету остало дрвеће у његовој близини пружа потпору, тако и свима који остају близу хришћанске скупштине други хришћани пружају подршку (Галатима 6:2). Верни, зрели хришћани који имају разгранато духовно корење помажу новијим верницима да остану чврсти у вери, чак и када доживљавају противљење налик олуји (Римљанима 1:11, 12). Они који су недавно постали хришћани могу да напредују у заштитничкој „хладовини“ искуснијих Божјих слугу (Римљанима 15:1). Сви чланови хришћанске скупштине широм света извлаче корист из окрепљујуће духовне хране коју добијају од ’храстова правде‘, то јест помазаног остатка (Исаија 61:3).

Како је дирљиво што све Божје слуге могу имати наду да ће доживети испуњење обећања из Исаије 65:22 где стоји: „Народу моме, биће дани ко дани дрвету.“

[Извор слике на 28. страни]

Godo-Foto