’Верни роб‘ полаже испит!

„Ово је одређено време да суд почне од куће Божје“ (1. ПЕТРОВА 4:17).

1. Шта је Исус затекао када је дошао да провери шта је „роб“ урадио?

 НА ПЕНТЕКОСТ 33. н. е., Исус је поставио једног ’роба‘ да у право време даје храну својим „укућанима“. Исус је 1914. био устоличен за Краља и убрзо после тога дошло је време да провери шта је тај „роб“ урадио. Установио је да је већина чланова тог ’роба‘ била ’верна и разборита‘. Зато је ’роба‘ поставио „над свим својим имањем“ (Матеј 24:45-47). Међутим, постојао је и зли роб који није био ни веран ни разборит.

„Зли роб“

2, 3. Одакле је потекао „зли роб“, и како је настао?

² Исус је поменуо злог роба одмах након што је говорио о ’верном и разборитом робу‘. Рекао је: „Ако би тај зли роб рекао у свом срцу: ’Мој господар касни‘, и почео да туче своје другове робове те да једе и пије с окорелим пијаницама, господар тог роба доћи ће у дан кад не очекује и у час који не зна, и најстроже ће га казнити и доделиће му место с лицемерима. Онде ће бити његов плач и шкргут зуба“ (Матеј 24:48-51). Израз „тај зли роб“ скреће нашу пажњу на оно што је Исус претходно рекао о верном и разборитом робу. Да, „зли роб“ је дошао из редова верног роба. a Како то?

³ Како се ближила 1914, многи чланови класе верног роба с нестрпљењем су ишчекивали да се те године на небу сједине с Младожењом, али њихова се очекивања нису остварила. Због тога и због још неких догађаја, многи су се разочарали, а неки су постали огорчени. Неки од њих су речима почели да ’туку‘ своју бившу браћу и придружили су се „окорелим пијаницама“, то јест религиозним групама у хришћанству (Исаија 28:1-3; 32:6).

4. Како је Исус поступио са ’злим робом‘, и са свима који су показали исти дух?

⁴ Ови бивши хришћани постали су „зли роб“ и Исус их је „најстроже“ казнио. Како? Одбацио их је и они су изгубили небеску наду. Међутим, нису били одмах уништени. Прво су морали да прођу кроз период плача и шкргутања зубима ’напољу у тами‘ ван хришћанске скупштине (Матеј 8:12). Од тада су још неки помазаници показали сличан лош став и тако се поистоветили са ’злим робом‘. Неки од ’других оваца‘ опонашали су њихову неверност (Јован 10:16). Сви ти Христови непријатељи у духовном смислу завршавају ’напољу у тами‘.

5. Како је за разлику од ’злог роба‘ реаговао верни и разборити роб?

⁵ Као што је био испитан „зли роб“, тако је био испитан и разборити роб. Међутим, уместо да они који сачињавају верног роба постану огорчени, они су били спремни да се мењају (2. Коринћанима 13:11). Још више су заволели Јехову и своју браћу. Захваљујући томе, постали су „стуб и упориште истине“ у овим бурним ’последњим данима‘ (1. Тимотеју 3:15; 2. Тимотеју 3:1).

 Разборите и луде девице

6. (а) Како је Исус приказао разборитост класе свог верног роба? (б) Коју су поруку пре 1914. објављивали помазани хришћани?

⁶ Након што је говорио о ’злом робу‘, Исус је испричао две параболе да би показао зашто ће неки помазани хришћани бити верни и разборити док други неће. b Разборитост је илустровао на следећи начин: „Тада ће небеско краљевство бити као десет девица које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. Пет их је било лудих, а пет разборитих. Луде су, наиме, узеле своје светиљке, али нису са собом узеле уље, док су разборите узеле и уље у посудама заједно са својим светиљкама“ (Матеј 25:1-4). Ових десет девица подсећају нас на помазане хришћане из периода уочи 1914 године. Они су израчунали када младожења, Исус Христ, треба да дође. Зато су му ’изашли‘ у сусрет, храбро објављујући свима да ће се „одређена времена нација“ завршити 1914. године (Лука 21:24).

7. Када су и зашто помазани хришћани, симболично говорећи, ’заспали‘?

⁷ Били су у праву. Одређена времена нација завршена су 1914. године и Божје Краљевство са Христом Исусом на челу ступило је на сцену. Међутим, то се десило на невидљивим небесима. На земљи је човечанство почело да доживљава проречене ’тешкоће‘ (Откривење 12:10, 12). Уследило је време кушњи. С обзиром да нису имали потпуно разумевање, помазани хришћани су мислили да ’младожења касни‘. Збуњени и суочени с непријатељством света, успорили су и готово престали са организованим делом проповедања. Попут девица из параболе, у духовном погледу су ’задремали и заспали‘, баш као што су након Исусових апостола учинили неверни појединци који су се изјашњавали као хришћани (Матеј 25:5; Откривење 11:7, 8; 12:17).

8. Шта је довело до повика: „Ево младожење!“, и шта је требало да помазани хришћани тада ураде?

⁸ А онда се 1919. године десило нешто неочекивано. Даље читамо: „Тачно у поноћ чула се вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘ Тада су све оне девице устале и уредиле своје светиљке“ (Матеј 25:6, 7). Када је изгледало да је све црно, стигао је позив на акцију! Године 1918, Исус, „весник савеза“, ушао је у Јеховин духовни храм да би прегледао и очистио Божју скупштину (Малахија 3:1). Требало је да му помазани хришћани изађу у сусрет у земаљским предворјима тог храма. Било је време да ’засветле‘ (Исаија 60:1; Филипљанима 2:14, 15).

9, 10. Зашто су 1919. године неки хришћани били ’разборити‘, а неки ’луди‘?

⁹ Међутим, неке девице из ове параболе имале су проблем. Исус је наставио: „Луде су рекле разборитима: ’Дајте нам од свог уља, јер наше светиљке само што се нису угасиле‘“ (Матеј 25:8). Лампе не могу да светле без уља. То уље подсећа на Божју Реч истине и на његов свети дух, што омогућава правим обожаваоцима да буду носиоци светла (Псалам 119:130; Данило 5:14). Пре 1919, разборити помазани хришћани су, и поред  пролазног обесхрабрења, ревно настојали да сазнају шта је Божја воља за њих. Зато су били спремни да засветле када је дошао позив за то (2. Тимотеју 4:2; Јеврејима 10:24, 25).

¹⁰ Међутим, неки помазаници нису били ради да се жртвују и напрежу иако су имали велику жељу да буду с Младожењом. Зато, када је дошло време да се проповеда добра вест, они нису били спремни за то (Матеј 24:14). Чак су покушали и да своје ревне другове успоре у томе тако што су од њих тражили уље. Како су реаговале разборите девице из Исусове параболе? Рекле су: „Можда неће бити довољно за нас и за вас. Боље идите к онима који га продају и купите себи“ (Матеј 25:9). Слично томе, лојални помазани хришћани су 1919. године одбили да ураде било шта што би их ометало у ширењу светла. Дакле, они су положили испит.

11. Шта се десило с лудим девицама?

¹¹ Исус је закључио ову параболу следећим речима: „Док су оне [луде девице] отишле да купе, стигао је младожења, и девице које су биле спремне ушле су с њим на свадбу; и врата су се затворила. После су дошле и остале девице, говорећи: ’Господине, господине, отвори нам!‘ А он им рече: ’Заиста вам кажем, не познајем вас‘“ (Матеј 25:10-12). И заиста, неки нису били спремни за Младожењин долазак. Због тога нису положили испит и пропустили су прилику да буду на небеској свадби. Каква штета!

Парабола о талантима

12. (а) Чиме је Исус илустровао верност? (б) Ко је био човек који је ’отишао у туђину‘?

¹² Након што је поређењем приказао разборитост, Исус је приказао и верност. Рекао је: „То је као кад је човек, који је намеравао да отпутује у туђину, позвао своје робове и поверио им своју имовину. Једноме је дао пет таланата, другоме два, следећем пак један, свакоме према његовој способности, и отишао је у туђину“ (Матеј 25:14, 15). Човек који се помиње у овој параболи јесте сам Исус који је ’отишао у туђину‘ када је 33. н. е. узашао на небо. Међутим, пре него што их је напустио, Исус је верним ученицима поверио „своју имовину“. Како је то учинио?

13. Како је Исус припремио велико поље за активност, и опуномоћио своје „робове“ да послују?

¹³ Исус је током своје службе на земљи почео да припрема велико поље за активност тако што је по читавом Израелу проповедао добру вест о Краљевству (Матеј 9:35-38). Пре него што је ’отишао у туђину‘, то поље је поверио својим верним ученицима рекавши: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:18-20). Исус је овим речима опуномоћио све своје „робове“ да послују у складу са ’својим способностима‘ док се он не врати.

14. Зашто се није од свих очекивало да послују у истој мери?

 ¹⁴ Израз „свакоме према његовој способности“ показује да нису сви хришћани из првог века имали исте околности. Неки су, попут Павла и Тимотеја, могли потпуно да се заокупе делом проповедања и поучавања. Друге су околности вероватно доста ограничавале у погледу тога шта су могли да ураде. На пример, неки хришћани су дословно били робови, неки су били болесни или стари, а неки су имали породичне одговорности. Наравно, нису сви ученици могли да имају одређене скупштинске предности. Помазане сестре и нека помазана браћа нису служили као учитељи у скупштини (1. Коринћанима 14:34; 1. Тимотеју 3:1; Јаков 3:1). Па ипак, у каквим год да су околностима били, сви Христови помазани ученици — како мушкарци тако и жене — били су опуномоћени да послују, то јест да своје околности добро искористе у хришћанској служби. Данашњи Исусови ученици чине исто то.

Почиње време прегледања!

15, 16. (а) Када је дошло време да се среде рачуни? (б) Које су нове прилике за ’пословање‘ биле дате вернима?

¹⁵ Парабола се овако наставља: „После дужег времена дошао је господар тих робова и почео да сређује рачуне с њима“ (Матеј 25:19). Године 1914. — дуго након 33. н. е. — отпочела је присутност краља Исуса Христа. Три и по године касније, 1918, ушао је у Божји духовни храм и испунио следеће Петрове речи: „Ово је одређено време да суд почне од куће Божје“ (1. Петрова 4:17; Малахија 3:1). Било је време да се среде рачуни.

¹⁶ Шта су Краљеви робови, Исусова помазана браћа, урадили с његовим ’талантима‘? Од 33. н. е. наовамо, укључујући и године које су непосредно претходиле  1914, многи су напорно радили ’послујући‘ за Исуса (Матеј 25:16). Чак су и током Првог светског рата показали да имају велику жељу да служе Господару. Сада је било право време да се вернима пруже нове прилике да ’послују‘. Дошло је време краја за овај систем ствари. Добра вест се морала проповедати широм света. Требало је да се сакупи „земаљска жетва“ (Откривење 14:6, 7, 14-16). Требало је пронаћи преостале чланове класе пшенице и сакупити „велико мноштво“ других оваца (Откривење 7:9; Матеј 13:24-30).

17. Како су верни помазани хришћани ’ушли у радост свог господара‘?

¹⁷ Време жетве је радостан период (Псалам 126:6). Стога је сасвим на месту што је Исус, када је 1919. поверио својој верној помазаној браћи веће одговорности, рекао: „Био си веран над малим. Поставићу те над многим. Уђи у радост свог господара“ (Матеј 25:21, 23). Не можемо ни замислити колика је радост Господара који је недавно постао Краљ Божјег Краљевства (Псалам 45:2, 3, 7, 8). Верна класа роба такође доживљава радост зато што заступа Краља и увећава његове поседе на земљи (2. Коринћанима 5:20). Њихово одушевљење огледа се у следећим пророчанским речима које су записане у Исаији 61:10: „Радоваћу се у Јехови, душа ће се моја веселити у Богу моме, јер ме у хаљине спасења обуче.“

18. Зашто се неки нису одржали приликом прегледања, и до чега је то довело?

¹⁸ Нажалост, неки нису положили испит. Читамо: „Пришао [је] онај који је добио један талант и рекао: ’Господару, знао сам да си захтеван човек, да жањеш где ниси сејао и скупљаш где ниси вејао. Зато сам се уплашио и отишао те сакрио твој талант у земљу. Ево ти што је твоје‘“ (Матеј 25:24, 25). Слично томе, неки помазани хришћани нису ’пословали‘. Пре 1914. године нису са одушевљењем разговарали с другима о својој нади и 1919. нису желели да започну с тим. Како је Исус реаговао на њихову дрскост? Одузео им је све предности. Били су ’избачени напоље у таму, где су плакали и шкргутали зубима‘ (Матеј 25:28, 30).

Прегледање се наставља

19. У ком смислу се наставља прегледање, и на шта су одлучни сви помазани хришћани?

¹⁹ Наравно, када је Исус 1918. започео с прегледањем већина оних који су у времену краја постали Христови помазани робови, тада још нису служили Јехови. Да ли ће они избећи то прегледање? Сасвим сигурно да неће. Прегледање је тек почело 1918. и 1919. када је верни и разборити роб положио тај испит као група. Сваки помазани хришћанин ће и даље бити прегледаван све док не буде запечаћен једном засвагда (Откривење 7:1-3). С обзиром да су свесни тога, Христова помазана браћа су одлучна да наставе с верним ’пословањем‘. Одлучни су да буду разборити и да имају обилне залихе уља како би њихово светло јасно светлило. Они знају да ће Исус примити на небо свакога од њих, када верно заврше свој живот на земљи (Матеј 24:13; Јован 14:2-4; 1. Коринћанима 15:50, 51).

20. (а) На шта су одлучне друге овце? (б) Чега су свесни помазани хришћани?

 ²⁰ Велико мноштво других оваца опонаша своју помазану браћу. Они разумеју да то што знају Божје намере повлачи за собом велику одговорност (Језекиљ 3:17-21). Због тога се и они труде да стекну обилне залихе уља тако што проучавају Јеховину Реч, ослањају се на његов свети дух и посећују хришћанске састанке. И они пуштају да њихово светло светли тако што учествују у проповедању и поучавању и на тај начин ’послују‘ заједно са својом помазаном браћом. Међутим, помазани хришћани су свесни да су таланти њима поверени. Они морају поднети рачун за то како се располаже са Господовим имањем на земљи. Иако их је мало, своју одговорност не могу да пребаце на велико мноштво. С тим на уму, верни и разборити роб и даље предводи у пословању за Краља и захвалан је за подршку коју пружају предани чланови великог мноштва. Велико мноштво је свесно одговорности коју имају њихова помазана браћа и сматрају предношћу што раде под њиховим вођством.

21. Који се подстицај односи на све хришћане, почев од оних који су живели уочи 1919. године па све до данас?

²¹ Дакле, иако ове две параболе бацају светло на догађаје који су се збили 1919. или отприлике у то време, оне се у начелу примењују на све праве хришћане који живе у последњим данима. Стога, премда је подстицај који је Исус пружио на крају параболе о десет девица у првом реду важио за помазане хришћане који су живели уочи 1919. године, он се у основи односи и на сваког хришћанина данас. Стога, послушајмо сви Исусове речи: „Бдите, дакле, јер не знате ни дан ни час“ (Матеј 25:13).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Када је Исус прегледао своје следбенике, и шта је затекао?

• Зашто су неки помазани хришћани развили дух ’тог злог роба‘?

• Како можемо показати да смо разборити у духовном погледу?

• Опонашајући Исусову верну помазану браћу, на који начин можемо наставити да ’послујемо‘?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 16. страни]

КАДА ИСУС ДОЛАЗИ?

У 24. и 25. поглављу Матеја за Исуса је више пута било речено да ће „доћи“, али не увек у истом смислу. Да би „дошао“, он не мора дословно да то учини. Његов долазак означава обраћање пажње на људе у целини или на своје слуге, често да би им судио. Тако је 1914. „дошао“ у том смислу што је отада присутан као устоличени Краљ (Матеј 16:28; 17:1; Дела апостолска 1:11). Године 1918. „дошао“ је као весник савеза и почео је да суди онима који су тврдили да служе Јехови (Малахија 3:1-3; 1. Петрова 4:17). У Армагедону ће „доћи“ да би извршио суд над Јеховиним непријатељима (Откривење 19:11-16).

Овај долазак, на који се много пута указује у Матеју 24:29-44 и 25:31-46, биће у ’великој невољи‘ (Откривење 7:14). С друге стране, долазак на који се указује у Матеју 24:45 до 25:30 повезан је са суђењем које он спроводи од 1918. над онима који тврде да су његови ученици. На пример, не би било логично рећи да ће се награђивање верног роба, суђење лудим девицама и суђење немарном робу који је сакрио Господарев талант догодити када Исус „дође“ у великој невољи. Када би било тако, то би значило да ће многи помазаници у то време бити нађени неверни због чега би морали да буду замењени. Међутим, Откривење 7:3 указује да ће сви Христови помазани робови до тог времена бити ’запечаћени‘ једном засвагда.

[Слика на 14. страни]

„Зли роб“ није био благословљен 1919. године

[Слика на 15. страни]

Мудре девице су биле спремне када је младожења дошао

[Слика на 17. страни]

Верни робови су ’пословали‘

Лењи роб није

[Слике на 18. страни]

Помазаници и „велико мноштво“ и даље пуштају да њихово светло светли