„Роб“ који је и веран и разборит
„Роб“ који је и веран и разборит
„Ко је у ствари верни и разборити роб кога је његов господар поставио над својим укућанима?“ (МАТЕЈ 24:45).
1, 2. Зашто је важно да у данашње време редовно добијамо духовну храну?
У УТОРАК после подне, 11. нисана 33. н. е., Исусови ученици су поставили једно питање које је од изузетног значаја за нас данас. Оно је овако гласило: „Шта ће бити знак твоје присутности и свршетка система ствари?“ Исус је у одговору изрекао једно врло значајно пророчанство. Говорио је о бурним временима која ће бити обележена ратовима, глађу, земљотресима и болестима. И то ће бити само „почетак мучних болова“. Након тога требало је да наступи још тежа ситуација. Каква застрашујућа будућност! (Матеј 24:3, 7, 8, 15-22; Лука 21:10, 11).
2 Од 1914. године испуњава се већи део овог Исусовог пророчанства. Човечанство и те како погађају ’мучни болови‘. И поред тога, прави хришћани немају разлога за страх. Исус је обећао да ће им давати снагу путем квалитетне духовне хране. С обзиром да је Исус сада на небу, на који начин се постарао да ми на земљи добијамо ту духовну храну?
3. Како се Исус постарао да добијамо „храну у право време“?
3 Сам Исус је дао одговор на то питање. У оквиру свог великог пророчанства, упитао је: „Ко је у ствари верни и разборити роб кога је његов господар поставио над својим укућанима, да им даје храну у право време?“ Затим је рекао: „Срећан је тај роб ако га његов господар, кад дође, нађе да тако ради! Заиста вам кажем, поставиће га над свим својим имањем“ (Матеј 24:45-47). Дакле, постојаће један „роб“ који ће бити задужен да обезбеђује духовну храну, и који ће бити и веран и разборит. Да ли је тај роб једна особа, да ли су то особе које су током времена наслеђивале једна другу, или је у питању нешто сасвим треће? Будући да тај верни роб обезбеђује преко потребну духовну храну, важно је да добијемо одговор на то питање.
Појединац или група?
4. Како знамо да „верни и разборити роб“ не може бити једна особа?
4 „Верни и разборити роб“ не може бити једна особа. Зашто? Зато што је тај роб почео да дели духовну храну још у првом веку и, према ономе што је Исус рекао, требало је да то чини и када он буде дошао као Господар 1914. године. То би значило да једна особа треба верно да служи 1 900 година. Толико није живео ни Метузалем! (Постање 5:27).
5. Објасни зашто се израз „верни и разборити роб“ не односи на сваког хришћанина понаособ?
5 Да ли би се израз „верни и разборити роб“ могао односити на сваког хришћанина понаособ? Тачно је да сваки хришћанин мора бити веран и разборит, али Исус је очигледно имао нешто друго на уму када је говорио о ’верном и разборитом робу‘. Како то знамо? Он је рекао да ће „господар, кад дође“ поставити тог роба „над свим својим имањем“. Како би сваки хришћанин појединачно могао бити постављен над „свим“ Господовим имањем? То је немогуће!
6. У ком је смислу требало да нација Израел служи као Божји „слуга“, то јест „роб“?
6 Стога, једини разуман закључак јесте да је Исус указивао на то да ће „верни и разборити роб“ бити група хришћана, то јест класа роба. Да ли се може рећи да је то заиста разуман закључак? Може. Седам стотина година пре Христа, Јехова је за целу нацију Израел рекао да је ’његов сведок‘ и ’слуга кога је изабрао‘ (Исаија 43:10, курзив наш). Од 1513. пре н. е., када је био дат Мојсијев закон, па све до Пентекоста 33. н. е., сваки члан израелске нације припадао је класи тог слуге. Већина Израелаца није имала директно учешће у управљању нацијом нити у пружању духовне хране. Јехова је за то користио краљеве, судије, пророке, свештенике и Левите. И поред тога, требало је да Израел као нација заступа Јеховин суверенитет и да га хвали пред другим народима. Требало је да сваки Израелац буде Јеховин сведок (Поновљени закони 26:19; Исаија 43:21; Малахија 2:7; Римљанима 3:1, 2).
Одбачени „слуга“
7. Зашто је древна нација Израел била одбачена да више не буде Божји „слуга“?
7 С обзиром је Израел вековима раније био Божји „слуга“, да ли је требало да та нација буде роб о ком је Исус говорио? Није, зато што се испоставило да древни Израел нажалост није био ни веран ни разборит. Павле целу ту ситуацију сажима цитирајући Јеховине речи упућене тој нацији: „Због вас се на Божје име хули међу нацијама“ (Римљанима 2:24). Дуга историја израелског бунтовништва достигла је врхунац када су одбацили Исуса и тада је Јехова одбацио њих (Матеј 21:42, 43).
8. Када је други „слуга“ заменио Израел, и како се то одиграло?
8 То што је овај „слуга“, Израел, био неверан, није значило да ће верним обожаваоцима заувек бити ускраћена духовна храна. Педесет дана након Исусовог ускрсења, тачније на Пентекост 33. н. е., свети дух је био изливен на око 120 Исусових ученика који су се окупили у једној горњој соби у Јерусалиму. Тада је била рођена једна нова нација. То је постало очигледно када су њени чланови храбро почели да говоре становницима Јерусалима о „величанственим Божјим стварима“ (Дела апостолска 2:11). Тако је та нова, духовна нација, постала „слуга“ који ће објављивати нацијама Јеховину славу и делити храну у право време (1. Петрова 2:9). Сасвим је на месту што је названа ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16).
9. (а) Ко сачињава ’верног и разборитог роба‘? (б) Ко су ’укућани‘?
9 Сваки члан ’Израела Божјег‘ предани је, крштени хришћанин помазан светим духом и има небеску наду. Стога, баш као што су претхришћанску класу слуге представљали сви Израелци који су живели између 1513. пре н. е. и Пентекоста 33. н. е., тако верног и разборитог роба представљају сви чланови те духом помазане нације заједно, почев од 33. н. е. па све до сада. Међутим, ко су ’укућани‘ који добијају духовну храну од тог роба? У првом веку н. е. сваки хришћанин је имао небеску наду. Стога су и укућани били помазани хришћани, али не као група већ као појединци. Свима, укључујући и оне који су заузимали одговорне положаје у скупштини, била је потребна духовна храна од тог роба (1. Коринћанима 12:12, 19-27; Јеврејима 5:11-13; 2. Петрова 3:15, 16).
„Свакоме његов посао“
10, 11. Како знамо да немају сви чланови класе роба иста задужења?
10 Премда ’Израел Божји‘ представља класу верног и разборитог роба којој је додељен одређени задатак, такође и сваки члан те класе има своја задужења. Исусове речи забележене у Марку 13:34 то овако појашњавају: „То је као када човек отпутује у туђину и остави своју кућу и даде власт својим робовима, свакоме његов посао, и заповеди вратару да бди.“ На основу овога се да закључити да је сваки члан класе роба добио задатак — да увећа Христово имање на земљи. Сваки члан те класе испуњава тај задатак у складу са својим способностима и околностима (Матеј 25:14, 15).
11 Надаље, апостол Петар је рекао помазаним хришћанима свог времена: „Користите дар, свако у мери у којој га је добио, служећи један другоме као врсни настојници Божје незаслужене доброте која се изражава на разне начине“ (1. Петрова 4:10). Дакле, ти помазаници имали су одговорност да служе једни другима користећи дарове које им је Бог дао. Надаље, Петрове речи су показале да неће сви хришћани имати исте способности, дужности и предности. Међутим, сваки члан класе роба могао је на неки начин да допринесе порасту те духовне нације. Како?
12. Како су сви чланови класе роба, и мушкарци и жене, допринели порасту те класе?
12 Прво, свако је био одговоран да сведочи за Јехову, да проповеда добру вест о Краљевству (Исаија 43:10-12; Матеј 24:14). Непосредно пре него што је узашао на небо, Исус је заповедио свим својим верним ученицима, како мушкарцима тако и женама, да буду учитељи. Рекао је: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И гле, ја сам с вама све дане до свршетка система ствари“ (Матеј 28:19, 20).
13. Коју су предност имали сви помазани хришћани?
13 Када су пронађени нови ученици, требало их је темељно поучити да држе све што је Христ заповедио својим следбеницима. С временом би се они који би се одазвали оспособили да поучавају друге. Потенцијални чланови класе роба из многих земаља могли су да дођу до квалитетне духовне хране. Сви помазани хришћани, и мушкарци и жене, учествовали су у делу стварања ученика (Дела апостолска 2:17, 18). То дело је требало да се настави од настанка класе роба па све до краја овог система ствари.
14. Ко је у скупштини добио предност да поучава, и какав су став према томе имале верне помазане хришћанке?
14 Новокрштени помазаници постајали су део тог роба, и без обзира на то ко их је у почетку поучавао и даље су добијали поуку од чланова скупштине који су испуњавали библијске захтеве да служе као старешине (1. Тимотеју 3:1-7; Титу 1:6-9). Према томе, ти именовани мушкарци су имали предност да на посебан начин доприносе порасту те нације. Верне помазане хришћанке нису сматрале да су биле у подређеном положају због тога што је поучавање у скупштини било додељено искључиво хришћанским мушкарцима (1. Коринћанима 14:34, 35). Баш напротив, осећале су задовољство јер је напоран рад мушкараца у скупштини био и за њихово добро, и биле су захвалне за предности које су и саме имале, укључујући и предност да другима преносе добру вест. Ревне помазане сестре и данас имају исти понизан став, без обзира на то да ли су именоване старешине помазаници или не.
15. Шта је у првом веку био један од главних извора духовне хране, и ко је предводио у пружању те хране?
15 Основна духовна храна која се делила у првом веку потицала је директно из пера апостола и других ученика који су пружали вођство. Те посланице које су написали — нарочито 27 надахнутих књига које сачињавају Хришћанске грчке списе — кружиле су од скупштине до скупштине и нема сумње да су их локалне старешине користиле као основу за поучавање. На тај начин су представници роба верно пружали квалитетну духовну храну искреним хришћанима. Класа роба из првог века верно је испунила задатак који јој је био додељен.
„Роб“ деветнаест векова касније
16, 17. Како је класа роба верно извршавала свој задатак у годинама пре 1914?
16 Како данас стоје ствари? Да ли је Исус, када је 1914. године отпочела његова присутност, нашао групу помазаних хришћана како верно дели храну у право време? Јесте. Та група се јасно могла препознати по добром плоду који је доносила (Матеј 7:20). Време које је отада прошло доказује да се та група и даље може препознати по томе.
17 Када је Исус дошао, библијску истину је преносило око 5 000 укућана. Радника је било мало, али роб се служио разним методама да би се преносила добра вест (Матеј 9:38). На пример, било је организовано да се проповеди о библијским темама објављују у скоро 2 000 дневних листова. Овим путем је истина из Божје Речи истовремено допирала до хиљада читалаца. Надаље, припремљен је осмочасовни програм који се састојао од слајдова у боји и покретних слика. Захваљујући овом новом начину ширења добре вести, којим је приказан период од почетка стварања до краја Хиљадугодишње владавине, за библијску поруку је сазнало преко девет милиона људи на три континента. Још једно средство које је коришћено била је штампана литература. На пример, године 1914, било је објављено око 50 000 примерака овог часописа.
18. Када је Исус поставио роба над свим својим имањем, и зашто?
18 Заиста, када је Господар дошао, нашао је своју верну класу роба како савесно даје храну укућанима и како проповеда добру вест. Сада су тог роба очекивале веће одговорности. Исус је рекао: „Заиста вам кажем, поставиће га над свим својим имањем“ (Матеј 24:47). Исус је то учинио 1919. године, након што је роб прошао кроз један период кушњи. Међутим, зашто је „верни и разборити роб“ добио веће одговорности? Зато што је Господар добио веће имање. Исус је 1914. постао краљ.
19. Објасни како су збринуте духовне потребе ’великог мноштва‘.
19 Шта је имање над којим је новоустоличени Господар поставио свог верног роба? То је све духовно богатство које му припада овде на земљи. На пример, две деценије након што је Христ 1914. године био устоличен, разумело се кога представља „велико мноштво“ ’других оваца‘ (Откривење 7:9; Јован 10:16). То нису били помазани чланови ’Израела Божјег‘, већ искрени мушкарци и жене са земаљском надом, који су волели Јехову и желели да му служе управо онако како су то радили помазаници. Због тога су ’верном и разборитом робу‘ рекли следеће: „Идемо с вама, јер сазнасмо да је с вама Бог“ (Захарија 8:23). Ови новокрштени хришћани хранили су се истом квалитетном духовном храном као и помазани укућани, и отада се ове две класе хране за истим духовним столом. Какав је то благослов за чланове ’великог мноштва‘!
20. Коју улогу у увећавању Господовог имања има „велико мноштво“?
20 Чланови ’великог мноштва‘ радосно су се придружили помазаној класи роба и сада заједно проповедају добру вест. Захваљујући томе, увећало се имање њиховог Господара на земљи и због тога „верни и разборити роб“ има још веће одговорности. Како се повећавао број људи који су трагали за истином, тако је расла потреба за проширењем штампарија како би се удовољило све већим захтевима за библијском литературом. Подружнице Јеховиних сведока осниване су у једној земљи за другом. Мисионари су стигли све до „најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Године 1914, помазаника је било око пет хиљада, а данас се број хвалилаца Бога повећао на више од шест милиона, од којих већину сачињавају чланови ’великог мноштва‘. Заиста, Краљево имање се од његовог устоличења 1914. вишеструко увећало!
21. Које ћемо две параболе осмотрити у наредном студијском чланку?
21 Све ово показује да је роб и ’веран и разборит‘. Након што је говорио о ’верном и разборитом робу‘, Исус је испричао две параболе које наглашавају баш те особине, верност и разборитост: То је парабола о разборитим и лудим девицама, и парабола о талантима (Матеј 25:1-30). Оне буде наше занимање! Какво значење те параболе имају за нас данас? Ово питање ћемо размотрити у наредном чланку.
Шта мислиш?
• Ко сачињава ’верног и разборитог роба‘?
• Ко су ’укућани‘?
• Када је верни слуга постављен над свим Господовим имањем, и зашто баш у то време?
• Ко је у недавним деценијама помогао да се увећа Господово имање, и како?
[Питања за разматрање]
[Слике на 10. страни]
Класа роба из првог века верно је испуњавала свој задатак