Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Врши дело јеванђелизатора“

„Врши дело јеванђелизатора“

„Врши дело јеванђелизатора“

„Буди трезвен у свему... врши дело јеванђелизатора“ (2. ТИМОТЕЈУ 4:5).

1. Које је опуномоћење Исус дао својим следбеницима?

 ЈЕХОВИНО име и његове намере објављују се по читавој земљи. То је зато што је Божји предани народ узео к срцу опуномоћење које је Исус Христ дао својим следбеницима када је рекао: „Идите... и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20).

2. На шта је био подстакнут надгледник Тимотеј, и како између осталог хришћански надгледници врше своју службу?

2 Исусови следбеници из првог века озбиљно су схватили то опуномоћење. На пример, апостол Павле је подстакао Тимотеја, који је такође био хришћански надгледник, следећим речима: „Врши дело јеванђелизатора, потпуно изврши своју службу“ (2. Тимотеју 4:5). Данашњи надгледници између осталог извршавају своју службу тако што ревно објављују Краљевство и редовно учествују у служби на терену. Рецимо, надгледник Скупштинског студија књиге има наградоносну предност да предводи у делу проповедања и да поучава друге. Павле је испунио своју одговорност да објављује добру вест и помогао је у обучавању других за ту службу (Дела апостолска 20:20; 1. Коринћанима 9:16, 17).

Ревни јеванђелизатори из прошлости

3, 4. Која је искуства стекао Филип као јеванђелизатор?

3 Први хришћани су били познати по томе што су били ревни јеванђелизатори. Размотри пример јеванђелизатора Филипа. Он је био међу ’седам људи који су имали добро сведочанство и који су били пуни духа и мудрости‘, изабраних да у Јерусалиму свакодневно непристрано деле храну хришћанским удовицама које су говориле грчки или хебрејски (Дела апостолска 6:1-6). Када та посебна служба више није била неопходна и када су се због прогонства сви хришћани осим апостола расули, Филип је отишао у Самарију. Тамо је објављивао добру вест и помоћу светог духа изгонио демоне и лечио хроме и парализоване. Многи Самарићани су прихватили поруку о Краљевству и крстили се. Када су чули за то, апостоли из Јерусалима су послали у Самарију апостола Петра и Јована да би новокрштени верници примили свети дух (Дела апостолска 8:4-17).

4 Божји дух је затим одвео Филипа да се сретне са етиопским евнухом на путу за Газу. Након што му је Филип добро објаснио Исаијино пророчанство, овај „достојанственик кандаке, етиопске краљице“, поверовао је у Исуса Христа и крстио се (Дела апостолска 8:26-38). Филип је затим отишао у Азот, а онда се запутио у Цезареју и успут је ’објављивао добру вест свим градовима (Дела апостолска 8:39, 40). Нема сумње да је као јеванђелизатор оставио одличан пример!

5. По чему су Филипове четири кћери биле нарочито познате?

5 Филип је двадесетак година касније још увек проповедао у Цезареји. Када су Павле и Лука били у његовом дому, он је „имао четири кћери, девице, које су пророковале“ (Дела апостолска 21:8-10). Оне су очигледно биле добро духовно поучене и ревне за службу и чак су имале предност да пророкују. Ако родитељи имају ревност за службу, то може позитивно утицати на њихову децу и покренути их да читавог живота ревно учествују у делу јеванђелизирања.

Данашњи ревни јеванђелизатори

6. Колико су били успешни јеванђелизатори из првог века?

6 У свом великом пророчанству које указује на наше време и на време краја, Исус Христ је рекао: „У свим нацијама прво мора да се проповеда добра вест“ (Марко 13:10). Крај ће доћи након што добра вест буде проповедана „по целој настањеној земљи“ (Матеј 24:14). Док су Павле и други јеванђелизатори из првог века објављивали добру вест, многи су постајали верници и широм Римског царства скупштине су биле осниване у једном месту за другим. Старешине које су биле наименоване да служе у тим скупштинама учествовале су са својом браћом и сестрама у делу јеванђелизирања захваљујући чему је та проповедничка активност попримила широке размере. Јеховина реч је у тим данима све више расла и преовладавала, баш као што је то и данас случај јер милиони Јеховиних сведока служе као јеванђелизатори (Дела апостолска 19:20). Да ли и ти припадаш том мноштву радосних хвалилаца Јехове?

7. Шта данас раде објавитељи Краљевства?

7 Многи данашњи објавитељи Краљевства користе прилике да повећају своје учешће у јеванђелизирању. Хиљаде њих су постали мисионари, а стотине хиљада учествује у пуновременом јеванђелизирању као општи или помоћни пионири. Какве само похвале за свој труд заслужују мушкарци, жене и деца који служе као ревни објавитељи Краљевства! Заиста, Јехова обилно благосиља све из свог народа док му сложно служе као хришћански јеванђелизатори (Софонија 3:9).

8. Које се дело обележавања данас обавља, и ко то ради?

8 Бог је поверио Исусовим помазаним следбеницима одговорност да широм земље објављују добру вест. У том делу им помаже све више Христових ’других оваца‘ (Јован 10:16). Ово животоспасавајуће дело је у једном пророчанству упоређено са стављањем знака на чело људима који уздишу и кукају због свих гадости које се данас догађају. Зли ће ускоро бити уништени. У међувремену, каква је само предност преносити животоспасавајуће истине људима који живе на овој планети! (Језекиљ 9:4-6, 11).

9. Како се новима може помоћи у служби?

9 Ако већ неко време учествујемо у делу јеванђелизирања, онда вероватно можемо учинити нешто да помогнемо новима у скупштини. Понекад их можемо позвати у службу. Старешине се труде да дају све од себе да духовно изграде сувернике. Горљив труд понизних надгледника може много помоћи другима да буду ревни и успешни јеванђелизатори (2. Петрова 1:5-8).

Сведочити од куће до куће

10. Какав су пример у служби оставили Христ и његови први следбеници?

10 Исус Христ је својим следбеницима оставио изврстан пример у погледу јеванђелизирања. Што се тиче Христове службе и службе његових апостола, Божја Реч каже: „Пође [Христ] од града до града и од села до села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем краљевству. С њим су била и дванаесторица“ (Лука 8:1). Шта се може рећи за саме апостоле? Након што је на Пентекост 33. н. е. на њих био изливен свети дух, „сваки дан у храму и од куће до куће нису престајали да поучавају и објављују добру вест о Христу, Исусу“ (Дела апостолска 5:42).

11. Према Делима апостолским 20:20, 21 шта је апостол Павле радио у служби?

11 Захваљујући ревном јеванђелизирању, апостол Павле је могао да каже хришћанским старешинама у Ефесу: „Нисам [се] устезао да вам кажем све што је корисно и да вас поучавам јавно и од куће до куће.“ Када се каже да је Павле ’поучавао од куће до куће‘, да ли се мисли на то да је посећивао суобожаваоце и вршио пастирске посете? Не, јер он даље објашњава: „Дао [сам] темељно сведочанство и Јеврејима и Грцима о покајању пред Богом и о вери у нашег Господа Исуса“ (Дела апостолска 20:20, 21). Углавном није било потребно да се онима који су већ били предани Јехови дају смернице о „покајању пред Богом и о вери у нашег Господа Исуса“. Павле је обучавао хришћанске старешине из Ефеса у служби од куће до куће док је невернике поучавао покајању и вери. Док је то радио, он је користио Исусов метод.

12, 13. У складу с Филипљанима 1:7, шта је Јеховин народ радио у вези са својим правом да проповеда?

12 Служба од куће до куће може представљати изазов. Рецимо, неки се узнемире када им дођемо на врата с библијском поруком. Ми не желимо да било кога узнемиравамо. Међутим, служба од куће до куће темељи се на Писму, и љубав према Богу и ближњима покреће нас да сведочимо на такав начин (Марко 12:28-31). Да бисмо ’одбранили и законски утврдили‘ наше право да проповедамо од куће до куће, излазили смо пред судове, укључујући и Врховни суд Сједињених Држава (Филипљанима 1:7). Као по неком обрасцу, тај суд је доносио одлуке у нашу корист. Типичан пример представља следећа пресуда:

13 „Дистрибуција религиозних памфлета представља врло стар облик мисионарског проповедања — стар колико и штампарска преса. Овај начин рада је током многих година био моћно средство којим су се служили разноразни религиозни покрети. Увелико га користе разне религиозне секте чији колпортери преносе јеванђеље до хиљада домова и настоје да придобију следбенике за своју веру тако што их лично посећују... Првим амандманом [Устава Сједињених Држава] овај вид религиозне активности сврстан је у исти ранг са обожавањем у црквама и проповедањем с проповедаоница“ (Мардок против Пенсилваније, 1943).

Зашто и даље треба проповедати?

14. Шта је још потребно да би наша служба донела плод?

14 Постоје многи разлози због којих треба сведочити од куће до куће. Сваки пут када посетимо некога, настојимо да посејемо семе библијске истине. Тиме што вршимо накнадне посете трудимо се да то семе заливамо. Али, да би сав тај труд уродио плодом потребно је још нешто. Као што је Павле написао: „Ја сам посадио, Аполо је залио, али Бог је давао да расте“ (1. Коринћанима 3:6). Зато наставимо да ’садимо и заливамо‘, и будимо уверени да ће Јехова ’дати да расте‘.

15, 16. Зашто људе посећујемо увек изнова?

15 Ми вршимо дело јеванђелизирања јер су људски животи у питању. Проповедањем можемо спасти себе и оне који нас слушају (1. Тимотеју 4:16). Кад бисмо знали да је нечији живот у опасности, да ли бисмо тек овлаш покушали да му помогнемо? Наравно да не бисмо! Пошто је у питању спасење људи, ми их посећујемо увек изнова. Околности се непрестано мењају. Неко ко је једном приликом био презаузет да би нас саслушао, можда ће другом приликом бити расположен да чује библијску поруку. Осим тога, врата може отворити неки други члан породице и то може довести до разговора на темељу Писма.

16 Осим околности људи могу се променити и њихови ставови. На пример, смрт вољене особе представља болан губитак и то може навести особу да саслуша поруку о Краљевству. Ми желимо да утешимо особу, да јој помогнемо да постане свесна својих духовних потреба и да јој покажемо како их може задовољити (Матеј 5:3, 4).

17. Који је најважнији разлог због ког проповедамо?

17 Најважнији разлог због ког сведочимо од куће до куће и учествујемо у другим гранама хришћанске службе јесте жеља да обзнањујемо Јеховино име (Излазак 9:16; Псалам 83:18). Колико је дивно када се путем нашег дела јеванђелизирања помогне особама које воле истину и праведност да постану Јеховини хвалиоци! „Момци и девојке, старци и деца!“, певао је псалмиста, „нек сви хвале име Јеховино, јер је само његово име узвишено, и слава је његова изнад земље и неба“ (Псалам 148:12, 13).

Јеванђелизирање користи и нама

18. Како нама самима користи када вршимо дело јеванђелизирања?

18 Дело јеванђелизирања доноси многе користи и ономе ко га обавља. Када добру вест проповедамо од куће до куће, то нам помаже да развијамо понизност, нарочито када нас не приме најљубазније. Да бисмо били делотворни јеванђелизатори, треба да будемо попут Павла, који је ’људима свих врста постао све, да би неке спасао‘ (1. Коринћанима 9:19-23). Искуство које стичемо у служби помаже нам да будемо тактични. Када се ослањамо на Јехову и пазимо шта ћемо рећи, тада можемо применити следећи Павлов савет: „Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да бисте знали како свакоме треба да одговорите“ (Колошанима 4:6).

19. Како јеванђелизаторима помаже свети дух?

19 Дело јеванђелизирања такође нас подстиче да се ослањамо на Божји свети дух (Захарија 4:6). Када то радимо, плод тог духа — „љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самоконтрола“ — постаје очигледан у нашој служби (Галатима 5:22, 23). Тај дух утиче на наш начин опхођења према људима, јер када допустимо да нас он води, тада приликом објављивања добре вести можемо показивати љубав, бити радосни и мирољубиви, дуготрпљиви и љубазни, можемо испољавати доброту и веру, као и благост и самоконтролу.

20, 21. Који су неки благослови и користи које ћемо имати ако смо богато запослени као јеванђелизатори?

20 Као јеванђелизатори постајемо и саосећајнији и то је још један благослов који добијамо. Када нам људи помену своје проблеме — болест, незапосленост, породичне тешкоће — не понашамо се као неки саветодавци, већ настојимо да им скренемо пажњу на охрабрујуће и утешне стихове из Писма. Нама је стало до људи који су заслепљени у духовном погледу, али који воле праведност (2. Коринћанима 4:4). И колико нам радости доноси када пружамо духовну помоћ онима који имају „исправан став према вечном животу“! (Дела апостолска 13:48).

21 Редовно учешће у делу јеванђелизирања помаже нам да непрестано будемо усредсређени на духовне ствари (Лука 11:34). То је свакако корисно, јер бисмо у противном могли да подлегнемо материјалистичким тежњама које су тако уобичајене у овом свету. Апостол Јован је на следећи начин подстакао хришћане: „Немојте волети ни свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема љубави према Оцу; јер све што је у свету — жеља тела и жеља очију и упадљиво разметање својим животним средствима — не потиче од Оца, него потиче од света. Сем тога, свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:15-17). Ако смо као јеванђелизатори богато запослени у Господовом делу, то ће нам помоћи да не гајимо љубав према свету (1. Коринћанима 15:58).

Скупљај благо на небу

22, 23. (а) Какво благо скупљају хришћански јеванђелизатори? (б) Како ће нам помоћи следећи чланак?

22 Ревно проповедање о Краљевству доноси трајне користи. Исус је то показао када је рекао: „Не скупљајте себи благо на земљи, где мољац и рђа нагризају, и где лопови проваљују и краду. Него скупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају, и где лопови не проваљују и не краду. Јер где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце“ (Матеј 6:19-21).

23 Наставимо да скупљамо благо на небу и будимо свесни да за нас нема веће предности од тога што као Сведоци представљамо Сувереног Господа Јехову (Исаија 43:10-12). Док као Божје слуге испуњавамо опуномоћење које смо добили, вероватно ћемо се осећати попут једне хришћанке која има више од 90 година, и која је о свом животу који је провела служећи Богу рекла следеће: „Захваљујем Јехови што је био добар према мени током свих ових година и горљиво се молим да он у сву вечност буде мој Отац пун љубави.“ Ако на сличан начин ценимо наш однос с Богом, нема сумње да ћемо желети да темељно вршимо дело јеванђелизирања. Следећи чланак ће нам помоћи да видимо како можемо што потпуније вршити своју службу.

Како би одговорио?

• Зашто треба да вршимо дело јеванђелизирања?

• Шта можеш рећи о делу јеванђелизирања у прошлости и данас?

• Зашто сведочимо од куће до куће?

• Како ти лично користи то што вршиш дело јеванђелизирања?

[Питања за разматрање]

[Слике на 10. страни]

И данас има радосних јеванђелизатора као што су били Филип и његове ћерке

[Слика на 14. страни]

Како ти користи то што разговараш с другима о доброј вести?