Господова вечера — како је треба обележавати?

ХРИШЋАНСКИ апостол Павле је пружио неке детаље о томе како треба обележавати Господову вечеру када је написао: „Од Господа [сам] примио оно што сам вам и предао, да је Господ Исус оне ноћи у којој је требало да буде предат узео хлеб и, након што је захвалио, изломио га је и рекао: ’Ово представља моје тело које је за вас. Чините ово мени на спомен.‘ Исто је учинио и с чашом након што је вечерао, говорећи: ’Ова чаша представља нови савез на основу моје крви. Чините ово, кад год је пијете, мени на спомен.‘ Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, објављујете Господову смрт, док он не дође“ (1. Коринћанима 11:23-26).

Као што је Павле и рекао, Исус је успоставио Господову вечеру „оне ноћи у којој је требало да буде предат“, то јест пре него што га је Јуда Искариотски предао јеврејским религиозним вођама које су извршиле притисак на Римљане да га прибију на стуб. Господова вечера је одржана у четвртак увече, 31. марта 33. године н. е., а Исус је на мученичком стубу умро 1. априла, у петак после подне. С обзиром на то да је дан код Јевреја започињао увече и трајао до заласка сунца следећег дана, Исус је умро истог дана када је успоставио Господову вечеру — 14. нисана 33. н. е.

Они који су тада узели хлеб и вино требало је то да ’чине‘ у знак сећања на Исуса Христа. Исус је рекао: „Чините ово мени на спомен“ (1. Коринћанима 11:24). Господова вечера се такође назива Меморијал Христове смрти.

Зашто одржавати помен на Исусову смрт?

Одговор ћемо сазнати ако размотримо с чиме је повезана његова смрт. Исус је умро као најистакнутији бранитељ Јеховиног суверенитета. Он је тако доказао да је Сатана лагао када је оптужио људе да служе Богу из себичних мотива (Јов 2:1-5; Пословице 27:11). Осим тога, тиме што је умро као савршен човек, Исус је ’своју душу дао као откупнину у замену за многе‘ (Матеј 20:28). Када је Адам згрешио против Бога, изгубио је савршени живот и могућност да вечно живи. Међутим,  „Бог је толико волео свет [човечанство] да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Заиста, „плата коју даје грех [је] смрт, а дар који даје Бог је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23).

Смрт Исуса Христа повезана је с два највећа израза љубави — с великом љубављу коју је Јехова показао према човечанству давши свог Сина и самопожртвованом љубављу коју је Исус показао тако што се добровољно одрекао свог живота на земљи. Меморијал Исусове смрти истиче та два израза љубави. Пошто је та љубав показана у нашу корист, зар не треба да будемо захвални? Један начин да покажемо захвалност јесте да будемо присутни приликом обележавања Господове вечере.

Значење хлеба и вина

Када је успоставио Господову вечеру, Исус је користио хлеб и црно вино као симболе. Узео је хлеб и „након што је захвалио, изломио га је и рекао: ’Ово представља моје тело које је за вас‘“ (1. Коринћанима 11:24). Пошто је хлеб био прилично крт, направљен од брашна и воде без квасца, морао је да се изломи да би се разделио и јео. У Писму квасац симболизује грех (Матеј 16:11, 12; 1. Коринћанима 5:6, 7). Пошто Исус није био грешан, његово савршено људско тело било је одговарајућа откупна жртва за човечанство (1. Јованова 2:1, 2). Како је прикладно што се бесквасни хлеб користи као симбол Исусовог безгрешног тела!

Исус је такође упутио захвалу за чашу чистог црног вина и затим је рекао: „Ова чаша представља нови савез на основу моје крви“ (1. Коринћанима 11:25). Црно вино у чаши симболизује Исусову крв. Баш као што је крв жртвованих бикова и јараца учинила пуноважним савез Закона који је био склопљен између Бога и нације Израел 1513. године пре н. е., тако је и Исусова крв, проливена приликом његове смрти, учинила пуноважним нови савез.

Ко треба да узима симболе?

Да бисмо разумели ко треба да узима симболе на Меморијалу, треба да знамо шта је нови савез и између кога је склопљен. У Библији пише: „Ево иду дани, говори Јехова, кад ћу чинити с домом Израеловим и с домом Јудиним нов савез... Закон свој ћу у њих ја метнути, написаћу га у срцу њиховом и бићу њихов Бог и они ће мој народ бити... Јер ћу им опростити недела њихова и греха њиховог нећу више помињати“ (Јеремија 31:31-34).

Они који су у новом савезу имају прилику да буду у једном посебном односу с Јеховом Богом. Захваљујући том савезу, одређена група људи постала је његов народ и он њихов Бог. Јеховин закон је записан у њима, у њиховим срцима, и чак и они који не припадају обрезаним Јеврејима могу бити у новом савезу с Богом (Римљанима 2:29). Библијски писац Лука говори о Божјој намери да ’обрати пажњу на нације да из њих узме народ за своје име‘ (Дела апостолска 15:14). Према 1. Петровој 2:10, они ’некад нису били народ, а сад су Божји народ‘. Писмо на њих указује као на ’Израел Божји‘, то јест духовни Израел (Галатима 6:16; 2. Коринћанима 1:21). Стога је јасно да је нови  савез склопљен између Јехове Бога и духовног Израела.

Последње вечери коју је провео са својим ученицима, сам Исус је такође склопио један савез с њима. „Ја с вама склапам савез“, рекао им је, „као што је мој Отац склопио савез са мном, за краљевство“ (Лука 22:29). То је савез за Краљевство, и у њему учествује 144 000 несавршених људи. Када ускрсну на небо, владаће с Христом као краљеви и свештеници (Откривење 5:9, 10; 14:1-4). Дакле, они који су у новом савезу с Јеховом Богом такође су у савезу за Краљевство са Исусом Христом. Једино они с правом узимају симболе приликом Господове вечере.

Како они који имају право да узимају симболе Меморијала знају да су у јединственом односу с Богом и да су Христови сунаследници? Павле објашњава: „Сам [свети] дух сведочи с нашим духом [нашим мисаоним ставом] да смо Божја деца. Дакле, ако смо деца, и наследници смо: да, наследници Божји, а сунаследници Христови, под условом да страдамо с њим да бисмо заједно с њим били и прослављени“ (Римљанима 8:16, 17).

Бог је помазао Христове сунаследнике посредством светог духа, то јест активне силе. Због тога су они сигурни да су наследници Краљевства. Деловањем светог духа у помазаним хришћанима се рађа небеска нада. На све што Библија говори о небеском животу они гледају као да је упућено лично њима. Штавише, спремни су да жртвују све оно што живот на земљи може да пружи, укључујући и близак однос с другим људима. Иако духом помазани хришћани схватају да ће живот у Рају на земљи бити предиван, они не гаје ту наду (Лука 23:43). Не због погрешних религиозних гледишта, већ због деловања Божјег духа, они имају постојану небеску наду и зато с правом узимају симболе на Меморијалу.

Претпоставимо да особа није потпуно сигурна да је учесник новог савеза и савеза за Краљевство. Шта ако јој такође недостаје сведочанство Божјег духа да је сунаследник с Христом? Тада би било погрешно да узима симболе. Штавише, Богу се не би свидело ако би неко ко нема такав позив тврдио да је позван да буде небески краљ и свештеник (Римљанима 9:16; Откривење 22:5).

Колико често треба обележавати овај догађај?

Да ли Исусова смрт треба да се обележава сваке седмице или можда чак сваког дана? Исус Христ је успоставио Господову вечеру и био неправедно убијен на дан Пасхе, коју су Израелци обележавали у знак сећања на њихово избављење из египатског ропства. Пасха се одржавала само једном годишње, 14. нисана (Излазак 12:6, 14; Левитска 23:5). Зато би и смрт ’Христа, наше пасхе‘ требало обележавати само једном годишње, не седмично нити свакодневно (1. Коринћанима 5:7). Начин на који хришћани обележавају Господову вечеру исти је као и онда када ју је Исус успоставио.

Дакле, шта је Павле имао на уму када је рекао: „Кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, објављујете Господову смрт, док он не дође“? (1. Коринћанима 11:26). Он је указао на то да помазани хришћани објављују своју веру у Исусову откупну жртву кад год узимају симболе.

 Требало је да помазани хришћани обележавају Христову смрт „док он не дође“. Та свечаност би се одржавала све док Исус не дође да своје помазане следбенике прими на небо, путем ускрсења у духовни живот, током своје „присутности“ (1. Солуњанима 4:14-17). То је у складу с речима које је Христ упутио једанаесторици верних апостола: „Ако одем и припремим вам место, поново ћу доћи и примићу вас к себи, да и ви будете тамо где сам ја“ (Јован 14:3).

Од каквог је значаја за тебе?

Да ли је неопходно да узимамо симболе на Меморијалу да бисмо имали корист од Исусове жртве и да бисмо добили вечни живот? Не, није. Ништа у Библији не указује на то да ће богобојазни људи попут Ноја, Аврахама, Саре, Исака, Ребеке, Јосифа, Мојсија и Давида, када ускрсну на земљи, икада узимати ове симболе. Па ипак, и они и сви други који желе вечно да живе на земљи мораће да покажу веру у Бога и у Христа и његову откупну жртву коју је Јехова обезбедио (Јован 3:36; 14:1). Да би добио вечни живот, и ти мораш да покажеш такву веру. Ако ове године будеш присуствовао обележавању Христове смрти, подсетићеш се на ту велику жртву и бићеш још захвалнији за њу.

Апостол Јован је нагласио колико је Исусова жртва важна када је рекао: „Ово вам пишем [помазаницима] да не почините грех. Али ако неко и почини грех, имамо помоћника код Оца: Исуса Христа, праведника. Он је жртва помирења за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света“ (1. Јованова 2:1, 2). Помазаници могу да кажу да је Исусова жртва помирења положена за њихове грехе. Али његова жртва такође покрива грехе целог света и тако свим послушним људима омогућава да имају вечни живот!

Хоћеш ли бити присутан 4. априла 2004. године како би обележио Исусову смрт? Јеховини сведоци ће то учинити широм света на местима где се окупљају. Ако будеш присуствовао, моћи ћеш да извучеш корист из једног веома важног говора темељеног на Библији. Подсетићеш се на то колико су Јехова Бог и Исус Христ учинили за нас. Имаћеш духовне користи од дружења са особама које дубоко поштују Бога и Христа и цене његову откупну жртву. Тај догађај може и те како оснажити твоју жељу да искусиш Божју незаслужену доброту, у шта је укључена могућност вечног живота. Не дозволи да те било шта спречи да дођеш. Буди присутан на овој свечаности која испуњава срце захвалношћу и слави нашег небеског Оца, Јехову Бога и угађа му.

[Слика на 5. страни]

Исусова смрт повезана је с два највећа израза љубави

[Слика на 6. страни]

Бесквасни хлеб и вино одговарајући су симболи Исусовог безгрешног тела и његове проливене крви