Да ли си усредсређен на награду?

ГЛАУКОМ, водећи узрок слепила, напредује сасвим лагано. Особа најпре почне да губи периферни вид. Ако се не лечи, то се може ширити ка центру видног поља. На крају може доћи до потпуног губитка вида.

Баш као што бисмо постепено и неприметно могли изгубити дослован вид, тако бисмо могли изгубити још драгоценији вид — духовни вид. Зато је од суштинске важности да нам у центру видног поља остане јасна слика духовних ствари.

Јасно видети награду пред собом

У „оно што се не види“ телесним очима спада величанствена награда вечног живота, коју Јехова обећава онима који су му лојални (2. Коринћанима 4:18). Наравно, хришћани служе Богу првенствено зато што га воле (Матеј 22:37). Ипак, Јехова жели да жудимо за том наградом. Он жели да ми на њега гледамо као на великодушног Оца који „награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Стога, они који заиста познају Бога и воле га, цене обећане благослове и једва чекају да они буду остварени (Римљанима 8:19, 24, 25).

Многи читаоци овог и пропратног часописа, Пробудите се!, уживају у илустрацијама предстојећег раја на земљи. Наравно, ми не знамо тачно како ће изгледати рај на земљи и објављене слике су само уметнички приказ на темељу библијских стихова као што су они из Исаије 11:6-9. Ипак, једна хришћанка је рекла: „Када у Кули стражари и Пробудите се! видим слике предстојећег раја, пажљиво их разгледам, као неки туристички проспект. Трудим се да себе видим у том окружењу јер се искрено надам да ћу бити тамо у време које је Бог одредио.“

Апостол Павле је осећао нешто слично у вези с ’горњим позивом‘. Он није сматрао да га је дохватио, пошто је морао да остане веран до краја. Уместо тога, наставио је да ’сеже за оним што је напред‘ (Филипљанима 3:13, 14). Слично томе, Исус је претрпео смрт на мученичком стубу „због радости која је стајала пред њим“ (Јеврејима 12:2).

Да ли си икада посумњао да ћеш ући у нови свет? Сигурно је добро не бити превише самоуверен, будући да наша награда вечног живота зависи од тога да ли ћемо остати верни до краја (Матеј 24:13). Међутим, ако чинимо све што можемо да бисмо удовољили Божјим захтевима, немамо разлога да сумњамо да ћемо добити ту награду. Задржи на уму да Јехова „не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9). Ако се  уздамо у Јехову, он ће нам помоћи да достигнемо тај циљ. Он није такав да тражи разлоге због којих би онима који се искрено труде да му угоде ускратио могућност да вечно живе (Псалам 103:8-11; 130:3, 4; Језекиљ 18:32).

То што знамо шта Јехова осећа према свом народу даје нам наду — која је важна колико и вера (1. Коринћанима 13:13). Грчка реч која је у Библији преведена са „нада“ преноси мисао о жељном „ишчекивању нечег доброг“. Имајући такву наду у мислима, апостол Павле је написао: „Желимо да свако од вас показује ту исту марљивост да све до краја будете потпуно сигурни с обзиром на своју наду, да не постанете лењи, већ да се угледате на оне који вером и стрпљењем наслеђују обећања“ (Јеврејима 6:11, 12). Запази да ако наставимо верно да служимо Јехови, можемо бити сигурни у остварење наше наде. За разлику од многих ствари за којима овај свет тежи, ова нада „не води до разочарања“ (Римљанима 5:5). Стога, како можемо и даље имати живу наду и јасно видети пред собом њено испуњење?

Како да изоштримо свој духовни вид

Наше телесне очи не могу се истовремено усредсредити на две ствари. Исто је и с духовним видом. Ако бисмо се усредсредили на ствари садашњег система, у мислима сигурно више не бисмо имали јасну слику Божјег обећаног новог света. С временом, та нејасна, периферна слика можда више не би била интересантна и могла би једноставно нестати из нашег видног поља. То би заиста била велика штета! (Лука 21:34). Зато је веома важно да задржимо ’једноставно око‘ — око које је усредсређено на Божје Краљевство и награду вечног живота! (Матеј 6:22).

Није увек лако задржати једноставно око. Свакодневни проблеми захтевају пажњу, а на нашем путу се још можемо суочити и с препрекама, па чак и кушњама. Како под таквим околностима можемо остати усредсређени на Краљевство и Божји обећани нови свет а да не занемаримо друге обавезе? Размотримо три начина.

Свакодневно проучавај Божју Реч. Редовно читање Библије и проучавање библијских публикација помаже нам да мисли задржимо усредсређеним на духовне ствари. Истина, можда већ годинама проучавамо Божју Реч, али морамо наставити то да радимо, баш као што морамо да једемо да бисмо живели. Наравно да нећемо престати да једемо зато што смо до сада то чинили небројено много пута. Зато, без обзира на то колико добро познајемо Библију, треба да наставимо да се редовно духовно хранимо из ње како бисмо и даље имали живу наду и јаку веру и љубав (Псалам 1:1-3).

Дубоко и са цењењем размишљај о Божјој Речи. Зашто је дубоко размишљање важно? Из два разлога. Као прво, медитирање нам омогућава да усвојимо оно што читамо и да у срцу  развијемо цењење за то. Као друго, медитирање нам помаже да не заборавимо Јехову, његова чудесна дела и наду коју нам је дао. Да то прикажемо: Израелци који су с Мојсијем напустили Египат својим очима су видели манифестације Јеховине моћи која улива страхопоштовање. Такође су осетили његову заштиту пуну љубави када их је водио према њиховом наслеђу. Па ипак, чим су на путу за Обећану земљу стигли до пустоши, почели су да се жале, из чега се видело да им је озбиљно недостајала вера (Псалам 78:11-17). У чему је био проблем?

Народ је заборавио на Јехову и изгубио је из вида величанствену наду коју им је он дао, а усредсредио се на тренутна задовољства и телесне жеље. Упркос чудесним знацима које су лично видели, многи Израелци су у недостатку вере увек изнова гунђали. „Заборавише брзо дела [Јеховина]“, стоји у Псалму 106:13 (курзив наш). Због такве неопростиве немарности та генерација је изгубила прилику да уђе у Обећану земљу.

Зато, док читаш Писмо или публикације за проучавање Библије, издвој време да би медитирао о ономе што читаш. То је неопходно да би био духовно здрав и да би напредовао. На пример, када читаш 106. Псалам, који је горе делимично цитиран, медитирај о Јеховиним особинама. Обрати пажњу на то како је био стрпљив и милосрдан према Израелцима. Примети како је учинио све што је могао да би им помогао да стигну до Обећане земље. Запази како су се они увек изнова бунили против њега. Замисли Јеховину тугу и бол када је тај безобзирни народ без имало захвалности до крајњих граница испитивао његово милосрђе и стрпљење. Надаље, медитирање о 30. и 31. стиху — у којима је описан Финесов чврст, храбар став за праведност — пружа нам засигурање да Јехова не заборавља оне који су му лојални и да их богато награђује.

Примењуј библијска начела у свом животу. Када следимо библијска начела, на свом примеру видимо да су Јеховини савети добри. Пословице 3:5, 6 кажу: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити.“ Помисли само на то како је неморалан начин живота код многих проузроковао психичке, емоционалне и телесне проблеме. Препуштајући се тренутним задовољствима, ти људи у болу проводе године, па чак и цео свој живот. Насупрот томе, они који иду ’тесним путем‘ већ сада донекле виде како ће изгледати живот у новом систему и то их подстиче да наставе да иду путем који води у живот (Матеј 7:13, 14; Псалам 34:9).

Примењивање библијских начела може представљати изазов. Понекад неко небиблијско решење можда може донети тренутно олакшање у некој тешкој ситуацији. На пример, у финансијски тешкој ситуацији, може се појавити кушња да се интереси Краљевства потисну у други план. Међутим, они који поступају  по вери и пазе да задрже духовно гледиште сигурни су да ће на крају „бити добро онима који се боје Бога“ (Проповједник 8:12, ДК). Хришћанин можда повремено мора да ради прековремено, али никада неће постати попут Исава, који је презрео духовне ствари, одбацивши их као да немају никакву вредност (Постање 25:34; Јеврејима 12:16).

Исус је јасно показао које одговорности имамо као хришћани. Треба ’најпре да тражимо краљевство и Божју праведност‘ (Матеј 6:33). Ако то чинимо, Јехова ће показати да нас воли као наш небески Отац тако што ће се постарати да у материјалном погледу имамо све што нам је потребно. Он сигурно не жели да се преоптеретимо бригама око ствари за које је рекао да ће се постарати. Таква прекомерна забринутост може бити попут духовног глаукома — ако га не бисмо лечили, постепено би нам се видно поље толико сузило да бисмо видели само материјалне ствари и на крају бисмо духовно ослепели. Уколико бисмо остали у таквом стању, Јеховин дан би дошао на нас као „замка“. То би заиста била велика штета! (Лука 21:34-36).

Остани усредсређен на награду попут Исуса Навина

Останимо усредсређени на величанствену наду у Краљевство и постављајмо друге обавезе на њима одговарајуће место. Ако имамо редован студиј, дубоко размишљамо о библијским начелима и примењујемо их, можемо попут Исуса Навина остати сигурни у наду коју имамо. Када је довео Израел у Обећану земљу, он је рекао: „Признајте свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свега добра што вам је обрекао Јехова, Бог ваш; све вам се испунило, ништа није остало ненавршено“ (Исус Навин 23:14).

Нека те нада у Краљевство ојача и освежи и нека то буде очигледно у твом начину размишљања, у твојим осећањима, одлукама и поступцима (Пословице 15:15; Римљанима 12:12).

[Слика на 21. страни]

Да ли си икада посумњао да ћеш ући у нови свет?

[Слика на 22. страни]

Дубоко размишљање је неопходан део проучавања Библије

[Слике на 23. страни]

Остани усредсређен на интересе Краљевства