Либерија напредак дела упркос рату

ГРАЂАНСКИ рат у Либерији беснео је више од десет година. Средином 2003, побуњеници су стигли до главног града, Монровије. Многи Јеховини сведоци су и по неколико пута морали да беже од куће. Сваки пут, имовина им је била покрадена.

Нажалост, током борби у главном граду, хиљаде су изгубиле живот. Међу њима је било и двоје Сведока, један брат и једна сестра. Како су браћа изашла на крај с тим невољама, и на који начин им је пружена помоћ?

Помоћ за оне у невољи

Током тог тешког периода, подружница Јеховиних сведока у Либерији организовала је помоћ за оне који су у потреби. Обезбеђени су храна, основне потрепштине за домаћинство и лекови. У периоду током ког је лука била под контролом побуњеника, дошло је до несташице хране. Подружница је предвидела да би се то могло десити и зато је направила залихе неопходних ствари за две хиљаде Сведока који су побегли у Дворане Краљевства у главном граду. Браћа су рационално трошила храну тако да су залихе трајале све док лука поново није била отворена. Подружнице из Белгије и Сијера Леонеа авионом су послале лекове, а подружнице из Британије и Француске одећу.

Упркос крајње тешкој ситуацији, наша браћа су остала радосна и позитивна. Често су се могле чути речи сличне речима једног брата који је три пута морао да бежи од куће и који је рекао: „Ово је оно о чему проповедамо; живимо у последњим данима.“

Одазив на добру вест

Упркос општем метежу у земљи, тамошњи Сведоци и даље имају одличне резултате у служби. У јануару 2003, достигнут је до сада највећи број од 3 879 објавитеља Краљевства, а у фебруару се водило 15 227 кућних библијских студија.

Људи се брзо одазивају на добру вест. То показује пример из једног села на југоистоку Либерије. Једна скупштина је планирала да одржи Меморијал Христове смрти у Бвану, великом селу које се налази на око пет сати хода од места где се састанци иначе одржавају. Пре него што су браћа отишла у то село да позову мештане на Меморијал, позивница је уручена начелнику села. Када ју је добио, он је узео своју Библију, ишао код сељана, читао им стих који је био наведен на позивници и подстицао их да дођу на Меморијал. Када су објавитељи стигли, увидели су да је неко други већ урадио оно због чега су дошли! Начелник је дошао на Меморијал са својом децом и своје две жене. Било је присутно укупно 27 особа. Отада, начелник више не иде у Методистичку  цркву, почео је да проучава са Сведоцима и чак је понудио земљиште на ком би се изградила Дворана Краљевства.

Промена става

Понашање наше браће такође утиче на неке противнике да промене став према истини. Размотри пример једног човека по имену Опоку. Један специјални пионир га је срео у служби на терену и понудио му Кулу стражару. Опокуа је заинтересовао један чланак, али није имао новца. Пионир му је објаснио да је часопис бесплатан, уручио му га је и договорили су се да наставе разговор. На накнадној посети, Опоку је питао пионира: „Да ли знате ко сам ја? Већина ваших људи у Харперу зна. Некада сам избацивао вашу децу из школе!“ Затим је објаснио да је био директор једне средње школе у том граду и да је правио велике проблеме деци Јеховиних сведока зато што нису поздрављала заставу.

Међутим, три примера хришћанске љубави коју су показали Јеховини сведоци, навела су Опокуа да испита свој став. Најпре је видео како су Сведоци бринули о једном верном брату који се озбиљно разболео. Чак су му обезбедили болничко лечење у једној суседној земљи. Опоку је мислио да је тај болестан брат био неки „вођа“ Сведока, али је сазнао да је он био попут осталих Сведока. Затим је током 1990-их Опоку пребегао у Обалу Слоноваче. Једном када је био жедан, хтео је да купи воду од једног младића. Опоку је имао само новчаницу велике вредности, али младић није имао да врати кусур, тако да није ништа наплатио. Када му је дао воду, младић га је упитао: „Шта мислите, да ли ћемо икада доживети да људи, попут вас и мене, не траже новац за оно што дају другима?“ Опоку га је питао да ли је он Јеховин сведок и младић је потврдио. Великодушност и љубазност овог брата задивили су Опокуа. На крају, спремност овог специјалног пионира да му бесплатно да часопис уверила је Опокуа да има погрешно гледиште о Сведоцима и да мора да га промени. Духовно је напредовао и сада је некрштени објавитељ.

Иако се браћа у Либерији и даље суочавају са изузетно тешким ситуацијама, они се уздају у Бога и верно објављују добру вест о бољим околностима под праведном владавином Божјег Краљевства. Јехова никада неће заборавити труд који улажу и љубав коју показују према његовом имену (Јеврејима 6:10).

[Мапе на 30. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МОНРОВИЈА

[Слике на 31. страни]

Током тешког периода, Јеховин народ пружа духовну и материјалну помоћ онима којима је потребна