Пређи на садржај

Пређи на садржај

Неопходно је да Божји народ воли љубазност

Неопходно је да Божји народ воли љубазност

Неопходно је да Божји народ воли љубазност

’Јехова од тебе захтева да по правди идеш и да волиш милосрђе [„љубазност“, NW], и да смерно пред Богом својим ходиш‘ (МИХЕЈ 6:8).

1, 2. (а) Зашто не треба да нас изненади то што Јехова очекује од свог народа да показује љубазност? (б) Која питања у погледу љубазности заслужују нашу пажњу?

 ЈЕХОВА је љубазан Бог (Римљанима 2:4; 11:22). Мора да су Адам и Ева били веома захвални за то! У Еденском врту су били окружени стварством које је служило као доказ Божје љубазности према људима, који су могли да уживају у том стварству. Бог је и даље љубазан према свима, чак и према незахвалним и злим људима.

2 Будући да су створени по Божјој прилици, људи могу да одражавају Божје особине (Постање 1:26). Стога не изненађује што Јехова од нас очекује да показујемо љубазност. У Михеју 6:8 (NW) стоји да Божји народ мора да ’воли љубазност‘. Али шта је љубазност? Како је она повезана с другим Божјим особинама? Будући да људи могу да показују љубазност, зашто је свет тако окрутан и суров? Као хришћани, зашто треба да се трудимо да показујемо љубазност према другима?

Шта је љубазност?

3. Како би дефинисао љубазност?

3 Под љубазношћу се подразумева активно занимање за добробит других. Она се огледа у корисним делима и промишљеним речима. Бити љубазан значи искључиво чинити добро другима. Љубазна особа је пријатељски наклоњена, блага, саосећајна и срдачна. Она је изузетно обзирна према другима. Апостол Павле је подстакао хришћане: „Обуците се у самилосну нежну наклоност, љубазност, понизност, благост и дуготрпљивост“ (Колошанима 3:12). Дакле, љубазност је део симболичне одеће сваког хришћанина.

4. Како је Јехова први показао љубазност према човечанству?

4 Јехова Бог је први показао љубазност. Као што је Павле рекао, „Спаситељ, Бог, показао [је] своју љубазност и љубав према човеку“ тиме што нас је ’спасао купањем које нас је довело у живот, и тиме што нас је обновио светим духом‘ (Титу 3:4, 5). Бог ’купа‘, то јест чисти, помазане хришћане помоћу Исусове крви тако што примењује вредност његове откупне жртве у њихову корист. Они су и обновљени путем светог духа и постали су „ново стварство“ као духом рођени Божји синови (2. Коринћанима 5:17). Поврх тога, Божја љубазност и љубав проширене су и на „велико мноштво“ које је ’опрало своје дуге хаљине и убелило их у Јагњетовој крви‘ (Откривење 7:9, 14; 1. Јованова 2:1, 2).

5. Зашто они које води Божји дух треба да показују љубазност?

5 Љубазност је и део плода Божјег светог духа, то јест активне силе. Павле је рекао: „Плод духа је љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самоконтрола. Против таквих ствари нема закона“ (Галатима 5:22, 23). Стога, зар они које води Божји дух не треба да показују љубазност према другима?

Истинска љубазност није слабост

6. Када је љубазност слабост, и зашто?

6 Неки људи сматрају да је љубазност слабост. Они мисле да особа мора бити груба, понекад чак и сурова, да би пред другима показала своју снагу. У ствари, потребна је права снага да би се показала истинска љубазност и да би се избегло показивање љубазности на погрешан начин. Пошто је истинска љубазност део плода Божјег духа, она не представља неки попустљив став према неисправном понашању. С друге стране, показивање љубазности на погрешан начин јесте слабост која наводи особу да затвори очи пред неисправним поступањем.

7. (а) Како је Илије показао немарност? (б) Зашто старешине морају водити рачуна о томе да не би на погрешан начин показивали љубазност?

7 Размисли на пример о Илију, који је био првосвештеник у Израелу. Он је био немаран што се тиче дисциплиновања својих синова, Офнија и Финеса, који су служили као првосвештеници у шатору састанка. Њих двојица нису били задовољни делом жртве који им је припадао по Божјем Закону и зато су задужили једног момка да од особа које су приносиле жртву тражи сирово месо пре него што се сало стави на олтар. Осим тога, Илијеви синови су имали неморалне односе са женама које су служиле на вратима шатора састанка. Међутим, уместо да Офнију и Финесу забрани да и даље врше службу, Илије их је само благо укорио (1. Самуилова 2:12-29). Уопште не чуди што „реч Јеховина бејаше у оно време ретка“! (1. Самуилова 3:1). Хришћанске старешине морају водити рачуна о томе да не би на погрешан начин показивали љубазност према преступницима који могу да угрозе духовност скупштине. Истинска љубазност не затвара очи пред злим речима и поступцима којима се крше Божја мерила.

8. Како је Исус испољио истинску љубазност?

8 Наш Узор, Исус Христ, никада није на погрешан начин показивао љубазност. Он је био само оличење истинске љубазности. На пример, ’имао је нежну наклоност према људима јер су били измучени и малтретирани као овце без пастира‘. Људи искреног срца имали су слободу да приђу Исусу и чак да му доведу своју децу. Размисли о љубазности и самилости коју је показао када је ’узео децу у наручје и благословио их‘ (Матеј 9:36; Марко 10:13-16). Поред тога што је био љубазан, Исус се чврсто држао оног што је било исправно са становишта његовог небеског Оца. Он никада није толерисао зло; Бог му је дао снагу да осуди лицемерне религиозне вође. У извештају из Матеја 23:13-26 налазимо више пута његову изјаву: „Тешко вама, писмозналци и фарисеји“ (Матеј 23:13-26).

Љубазност и друге Божје особине

9. Како је љубазност повезана с дуготрпљивошћу и добротом?

9 Љубазност је повезана с другим особинама које настају под утицајем Божјег духа. Она је сврстана између ’дуготрпљивости‘ и ’доброте‘. Заиста, особа која развија љубазност истовремено је и дуготрпљива. Она је стрпљива чак и према нељубазним људима. Љубазност је повезана с добротом јер се изражава тако што се чине добре ствари у корист других. Понекад се грчка реч која се у Библији користи за „љубазност“ преводи и као „доброта“. Испољавање ове особине међу првим хришћанима оставило је толико снажан утисак на пагане да су они, према Тертулијану, за Исусове следбенике говорили да су људи ’сачињени од љубазности‘.

10. Како су повезане љубазност и љубав?

10 Постоји веза између љубазности и љубави. Исус је о својим следбеницима рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35). Што се тиче љубави, Павле је рекао: „Љубав је дуготрпљива и добра“ (1. Коринћанима 13:4). Љубазност је повезана и с „лојалном љубављу“, изразом који се често користи у Писму. За хебрејску именицу која је преведена с „лојална љубав“ може се рећи да је то љубазност која се с пуно љубави веже за нешто док њена сврха у вези с тим не буде испуњена. Јеховина лојална љубав се испољава на разне начине. На пример, она долази до изражаја када Јехова избавља и штити (Псалам 6:5; 40:12; 143:12NW).

11. Коју нам гаранцију пружа Божја лојална љубав?

11 Јеховина лојална љубав привлачи људе (Јеремија 31:3NW). Када је Божјим верним слугама потребно избављење или помоћ, они знају да ће им он заиста показати лојалну љубав. Она их неће изневерити. Зато с поверењем могу да се моле попут псалмисте: „Ја [се] у милост [„лојалну љубав“, NW] твоју уздам. Радоваће се срце моје за спасење твоје“ (Псалам 13:6). Будући да је Божја љубав лојална, његове слуге могу потпуно да се уздају у њега. Они имају следећу гаранцију: „Не одбацује Јехова народа свога и не оставља наслеђа свога“ (Псалам 94:14).

Зашто је свет тако окрутан?

12. Када је и како тиранска владавина ступила на сцену?

12 Одговор на ово питање повезан је са оним што се десило у Еденском врту. Готово на самом почетку људске историје, једно духовно створење које је постало себично и охоло, почело је да остварује своју замисао да постане владар света. Захваљујући тој замисли, то створење је постало „владар овог света“ — и то врло окрутан владар (Јован 12:31). Он је постао познат као Сатана Ђаво, главни противник Бога и људи (Јован 8:44; Откривење 12:9). Његова себична замисао да успостави супарничку владавину Јеховиној љубазној владавини дошла је до изражаја убрзо након стварања Еве. Према томе, зла владавина је ступила на сцену када је Адам изабрао да буде независан од Бога и када је потпуно одбацио његову љубазност (Постање 3:1-6). Уместо да заиста владају сами, Адам и Ева су у ствари потпали под себичан и поносан утицај Ђавола и тако су постали поданици његове владавине.

13-15. (а) Које су неке од последица до којих је дошло због одбацивања Јеховине праведне владавине? (б) Зашто је овај свет тако суров?

13 Осмотри само неке од последица до којих је то довело. Адам и Ева су били прогнани из раја. Живот им се драстично променио и од обиља здраве хране до које су лако могли доћи били су прогнани ван Еденског врта где је владала изузетно тешка ситуација. Бог је рекао Адаму: „Што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета за које сам ти дао ову заповест: Не једи с њега!, земља ће бити проклета с тебе. С муком ћеш се од ње хранити свих дана века свога; трње и коров ће ти рађати.“ То што је земља била проклета значило је да ће се изузетно тешко обрађивати. Услед тог проклетства, земља је рађала трње и коров што се толико одразило на Адамове потомке да је Ламех, Нојев отац, говорио о ’тешком труду њихових руку који им је задавала земља коју је проклео Јехова‘ (Постање 3:17-19; 5:29).

14 Адам и Ева су мир заменили невољама. Бог је рекао Еви: „Теби ћу отежати муке трудноћа твојих; у боловима ћеш децу рађати а жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати.“ Касније је Каин, Адамово и Евино прво дете, свирепо убио свог брата Авеља (Постање 3:16; 4:8).

15 Апостол Јован је рекао: „Цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Попут свог владара, данашњи свет испољава зле особине у које спадају себичност и понос. Уопште не чуди што је овај свет толико суров и окрутан! Међутим, неће увек бити тако. Јехова ће се постарати да у његовом Краљевству преовладавају љубазност и самилост, а не суровост и окрутност.

Љубазност ће преовладавати под Божјим Краљевством

16. Зашто је Божја владавина у рукама Исуса Христа прожета љубазношћу, и на шта нас то обавезује?

16 Јехова и наименовани Краљ његовог Краљевства, Исус Христ, захтевају од својих поданика да буду познати по љубазности (Михеј 6:8). Исус Христ је наговестио да ће љубазност бити значајно обележје те владавине коју му је Отац поверио (Јеврејима 1:3). То се може запазити у Исусовим речима којима је разоткрио лажне религиозне вође, које су оптерећивале народ тешким теретом. Он је рекао: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе. Јер је мој јарам благ и мој терет је лак“ (Матеј 11:28-30). Многе вође на земљи, како религиозне тако и друге, исцрпљују људе бескрајним правилима и дужностима за које не добијају никакву награду. С друге стране, оно што Исус тражи од својих следбеника јесте и за њихово добро и у границама је њихових могућности. Један заиста окрепљујућ и благ јарам! Зар нисмо подстакнути да будемо попут њега када је у питању показивање љубазности? (Јован 13:15).

17, 18. Зашто смо сигурни да ће они који ће владати с Христом на небу, као и они који ће бити његови представници на земљи, бити љубазни?

17 Исус је недвосмислено указао својим апостолима по чему се Божја владавина изразито разликује од људске. У Библији стоји: „Међу њима [ученицима] настаде... жучна препирка о томе кога од њих треба сматрати највећим. Тада им он рече: ’Краљеви нација господаре над њима, и они који имају власт над њима зову се добротвори. Али ви не треба да будете такви. Него онај који је највећи међу вама нека буде као најмлађи, а онај који предводи нека буде као онај који служи. Јер ко је већи, онај који се опружио за столом или онај који служи? Зар није онај који се опружио за столом? А ја сам међу вама као онај који служи‘“ (Лука 22:24-27).

18 Људски владари настоје да буду велики у очима других тако што „господаре“ над њима и тако што траже узвишене титуле, као да ће због тих титула бити бољи од људи над којима владају. Међутим, Исус је рекао да неко ко хоће да буде заиста велики треба да служи другима — да то ради свесрдно и непрестано. Сви они који ће владати с Христом на небу или служити као његови представници на земљи морају се трудити да следе његов пример понизности и љубазности.

19, 20. (а) Како је Исус показао колико је Јехова у ствари љубазан? (б) Како можемо опонашати Јехову када је у питању испољавање љубазности?

19 Хајде да осмотримо још неке Исусове брижне савете. Да би показао колико је Јехова у ствари љубазан, Исус је рекао: „Ако волите оне који вас воле, какву заслугу имате? Јер чак и грешници воле оне који њих воле. И ако чините добро онима који вама чине добро, какву заслугу у ствари имате? Чак и грешници чине то исто. Ако позајмљујете без камате онима од којих се надате да ћете нешто добити, какву заслугу имате? Чак и грешници позајмљују без камате грешницима да би им се исто толико вратило. Баш напротив, волите своје непријатеље и чините добро и позајмљујте без камате, не надајући се ничему за узврат; и ваша ће награда бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он добар према незахвалнима и злима. Будите милосрдни, као што је ваш Отац милосрдан“ (Лука 6:32-36).

20 Божја љубазност је несебична. Она не тражи ништа за узврат. Јехова љубазно „даје да његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и на праведне и на неправедне“ (Матеј 5:43-45; Дела апостолска 14:16, 17). Када опонашамо свог небеског Оца, не само што се уздржавамо од тога да незахвалним људима учинимо нешто нажао већ им чинимо добро, чак и онима који су нам непријатељи. Када смо љубазни, показујемо Јехови и Исусу да желимо да живимо у Краљевству, када ће љубазност и друге божанске особине прожимати све међуљудске односе.

Зашто треба бити љубазан?

21, 22. Зашто треба да показујемо љубазност?

21 Изузетно је важно да прави хришћани показују љубазност. То је доказ да имамо Божји дух. Надаље, када смо истински љубазни, тада опонашамо Јехову Бога и Христа Исуса. Љубазност је истовремено и захтев који морају испунити сви поданици Божјег Краљевства. Зато морамо волети љубазност и научити да је испољавамо.

22 Који су неки практични начини на које можемо показивати љубазност у нашем свакодневном животу? Следећи чланак ће пружити одговор на ово питање.

Како би одговорио?

• Шта је љубазност?

• Зашто је свет тако окрутан и суров?

• Како знамо да ће током Божје владавине љубазност бити нешто уобичајено?

• Зашто је показивање љубазности важно за оне који желе да живе под Божјим Краљевством?

[Питања за разматрање]

[Слика на 13. страни]

Хришћанске старешине се труде да буду љубазни према стаду

[Слика на 15. страни]

Јеховина лојална љубав неће изневерити његове слуге у тешким тренуцима

[Слике на 16. страни]

Јехова љубазно омогућава свим људима да уживају у сунцу и киши