Ребека — предузимљива побожна жена

ЗАМИСЛИ да треба да изабереш жену за свог сина. Какву би особу изабрао? Какве би особине требало да има? Да ли би тражио жену која је лепа, паметна, добра и вредна, или би на нешто друго обратио већу пажњу?

Аврахам се нашао у таквој ситуацији. Јехова му је обећао да ће његови потомци бити благословљени преко његовог сина Исака. У време кад почињемо да пратимо извештај, Аврахам је већ стар, а његов син још неожењен (Постање 12:1-3, 7; 17:19; 22:17, 18; 24:1). Пошто ће Исак делити благослове са својом будућом женом и потомством које буду имали, Аврахам се труди да му нађе добру жену. Најважније је да она служи Јехови. Пошто такве жене нема у Ханану, где Аврахам живи, мора да је пронађе на неком другом месту. Он на крају изабира Ребеку. Како ју је пронашао? Да ли је она духовна особа? Шта можемо научити из њеног примера?

Потрага за добром женом

Аврахам шаље свог најстаријег слугу, вероватно Елијезера, у далеку Месопотамију како би пронашао невесту за Исака међу Аврахамовим рођацима који су такође обожавали Јехову. Тај задатак је био толико озбиљан да је Елијезер морао да се закуне да неће изабрати неку Хананку Исаку за жену. Вредно је запазити да је Аврахам инсистирао на томе (Постање 24:2-10).

 Када је стигао у град у ком су живели Аврахамови рођаци, Елијезер одводи својих десет камила до студенца. Представи себи ту ситуацију! Вече је, и Елијезер се моли: „Ево ја ћу остати код овога студенца, а кћери ће овога града доћи да захватају воде. Којој девојци речем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: Пиј, и камиле ћу ти напојити, — дај да то буде она коју си наменио слузи своме Исаку“ (Постање 24:11-14).

Као што је свакој жени из тог краја било познато, жедна камила може да попије много воде (чак и до 100 литара). Стога би жена која би се понудила да напоји десет камила морала да буде спремна на тежак рад. Ако јој при том друге жене које је посматрају не би понудиле помоћ, њен труд би био упечатљив доказ снаге, стрпљивости, понизности и љубави према човеку и животињама.

Шта се десило? „Он то још не изговори, а то Ребека, кћи Ватуила, сина Мелхе, жене Нахора, брата Аврахамова, дође с крчагом на рамену. Она беше врло лепа девојка; она беше девица... Она сиђе на извор, наточи крчаг и крену. Слуга притрча к њој и рече јој: Дај ми да се напијем мало воде из твог крчага. А она рече: Ево пиј, господару. И спусти крчаг на руку своју и напоји га“ (Постање 24:15-18).

Да ли је Ребека одговарајућа жена?

Ребека је унука Аврахамовог брата, и она не само што је лепа, већ је и честита. Не устручава се да разговара с непознатим човеком, али није ни претерано присна. Није јој било тешко да Елијезеру да̂ воде када је он то затражио од ње. То је био уобичајен учтив гест и зато се и могло очекивати да ће она то урадити. Али, хоће ли она испунити и други услов који је Елијезер поменуо у молитви?

 Ребека му каже: „Ево пиј, господару.“ Међутим, не зауставља се на томе. Она додаје: „И камилама твојим налићу нек се напију.“ Нуди се да уради нешто више него што се од ње очекивало. Хитро „изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим“. Заиста је вредна. Извештај каже да ју је све време ’човек удивљено гледао‘ (Постање 24:16-21).

Сазнавши да је девојка Аврахамова рођака, Елијезер се поклонио да захвали Јехови. Затим је пита да ли у кући њеног оца има места да преноће он и они који су с њим. Ребека му каже да има и трчи кући с вешћу о гостима (Постање 24:22-28).

Након што су саслушали шта је Елијезер имао да каже, Ребекин брат Лаван и њен отац Ватуило схватају да Бог управља том ситуацијом. Очигледно је Јехова одредио да Ребека буде Исакова жена. „Узми је и иди“, кажу они, „и нека она буде жена сину господара твога, као што је казао Јехова.“ Шта Ребека мисли о свему томе? Када су је упитали да ли жели одмах да оде, одговорила је кратко и јасно: „Хоћу.“ Она није морала да прихвати ту понуду. Аврахам је указао на то рекавши да ослобађа Елијезера заклетве „ако девојка не хтедне“ поћи. Али и Ребека препознаје Божје вођство у тој ситуацији. Зато без оклевања напушта своју породицу да би се удала за човека кога никад није видела. Та храбра одлука открива њену снажну веру. Она је сигурно била права жена за Исака! (Постање 24:29-59).

 Када се сусреће са Исаком, Ребека покрива лице у знак своје подложности. Исак је узима за жену, и без сумње се због њених дивних особина заљубљује у њу (Постање 24:62-67).

Синови близанци

Ребека око 19 година није имала деце. На крају остаје трудна, али трудноћа је тешка јер се близанци боре у њеној материци, због чега она вапи ка Богу. И ми можемо то да чинимо када нам је веома тешко. Јехова је чуо Ребеку и утешио је. Рекао јој је да ће постати мајка два народа, и „већи ће мањему служити“ (Постање 25:20-26).

Те речи можда нису једини разлог због чега је Ребека више наклоњена свом млађем сину, Јакову. Дечаци се разликују. Јаков је „беспрекоран“ (NW), али Исав је толико равнодушан према духовним стварима да је Јакову за један оброк продао своје право првенаштва, то јест право да буде наследник Божјих обећања. Оженивши се двема Хетејкама, Исав показује непоштовање — ако не и презир — према духовним вредностима, и тиме својим родитељима наноси много бола (Постање 25:27-34; 26:34, 35).

Постарала се да Јаков добије благослов

Библија не говори о томе да ли је Исак знао да ће Исав служити Јакову. Међутим, Ребека и Јаков су знали да благослов припада Јакову. Ребека сазнаје да Исак намерава да благослови Исава када му он донесе јело спремљено од онога што улови, и зато предузима акцију. Она сада није ништа мање одлучна и ревна него што је била у својој младости. Каже Јакову да јој донесе два јарета. Припремиће свом мужу јело које он воли. Онда ће се Јаков претварати да је Исав како би добио благослов. Јаков приговара томе. Отац ће сигурно видети да је посреди превара и проклеће га! Међутим, Ребека је упорна. „Нека проклетство твоје, сине, на мене падне“, каже она. Тада припрема јело, прерушава Јакова и шаље га свом мужу (Постање 27:1-17).

Није забележено зашто је Ребека поступила на тај начин. Многи је осуђују због овог поступка, али Библија је не осуђује, нити ју је Исак осудио када је сазнао да је Јаков добио благослов. Напротив, Исак је благослову који је првобитно изрекао додао још тога (Постање 27:29; 28:3, 4). Ребека је знала шта је Јехова прорекао у вези с њеним синовима. Зато је предузела кораке да Јаков добије благослов који му припада. То је сигурно било у складу с Јеховином вољом (Римљанима 9:6-13).

Јаков је послат у Харан

Ребека сада осујећује Исавове намере говорећи Јакову да оде од куће док његов брат не престане да се гневи. Она тражи Исаково одобрење за свој план, али пажљиво избегава да помене да је Исав гневан. Уместо тога, она се тактично обраћа свом мужу говорећи да се брине да би се и Јаков могао оженити Хананком. Већ и сама та помисао довољна је Исаку, те наређује Јакову да то не учини, већ да иде код Ребекине породице да би тамо пронашао богобојазну жену. Није познато да ли је Ребека икада више видела Јакова, али оно што је учинила донело је велики благослов будућој нацији Израел (Постање 27:43–28:2).

Оно што знамо о Ребеки покреће нас да јој се дивимо. Била је веома лепа, али њена права лепота огледала се у њеној оданости Богу. То је баш оно што је Аврахам желео да поседује његова снаха. Њене остале добре особине сигурно су премашиле сва Аврахамова очекивања. Њена вера и храброст у слеђењу Божјег вођства, као и њена ревност, скромност, великодушност и гостољубивост, јесу особине које све хришћанке треба да опонашају. Јехова жели да све примерне жене имају те особине.