Да ли неутралан став спречава хришћане да показују љубав?

БИТИ хришћанин не значи само читати Библију, молити се и недељом певати црквене песме. Бити хришћанин значи чинити нешто, како за Бога тако и за људе. Библија каже: „Да не волимо речју и језиком, него делом и истином“ (1. Јованова 3:18). Исус се искрено занимао за друге, а хришћани желе да се угледају на њега. Апостол Павле је подстакао хришћане да увек буду „богато запослени у Господовом делу“ (1. Коринћанима 15:58). Међутим, шта је Господово дело? Да ли је у то дело укључен труд да се промени владина политика ради добробити сиромашних и потлачених? Да ли је Исус то чинио?

 Иако су неки од Исуса очекивали да учествује у политичким збивањима и да заступа нечију страну, он је одбио да то уради. Одбио је Сатанину понуду да влада над свим краљевствима света, није желео да учествује у расправи о томе да ли је у реду плаћати порез и склонио се када је један народни покрет хтео да га постави за краља (Матеј 4:8-10; 22:17-21; Јован 6:15). Међутим, неутралан став који је заузео није га спречио да чини добро другима.

Исус се усредсредио на нешто што ће свима донети вечну добробит. Када је нахранио пет хиљада људи и када је лечио болесне, то је донело привремено олакшање малом броју људи, а његова учења су целом човечанству омогућила вечне благослове. Исус је постао познат не као организатор добротворних акција, већ једноставно као „Учитељ“ (Матеј 26:18; Марко 5:35; Јован 11:28). Он је рекао: „Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину“ (Јован 18:37).

Проповедати нешто боље од политике

Истина коју је Исус научавао није била нека политичка идеологија. Она је била усредсређена на Краљевство чији ће Краљ бити он сам (Лука 4:43). То је небеска владавина која ће заменити све људске владе и донети трајни мир човечанству (Исаија 9:6, 7; 11:9; Данило 2:44). Та владавина је, дакле, једина нада за човечанство. Зар не показујемо већу љубав према другима тиме што проповедамо једну тако сигурну наду за будућност него када бисмо их подстицали да од људи очекују сигурну будућност? Библија каже: „Не уздајте се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема. Излази ли дух из њих, враћају се у прах свој, и тад пропадају све помисли њихове. Благо оном коме је Бог Јаковљев у помоћи, коме је надање у Јехови, Богу његовому“ (Псалам 146:3-5). Зато Исус није послао своје ученике да говоре о бољем начину организовања владе, већ их је поучио да проповедају ’добру вест о краљевству‘ (Матеј 10:6, 7; 24:14).

Дакле, то је ’Господово дело‘ за које су опуномоћени хришћански проповедници. Пошто се од поданика Божјег Краљевства захтева да воле једни друге, под том владавином ће средства која су човечанству на располагању бити исправно распоређена, и тако ће успешно бити решен проблем сиромаштва (Псалам 72:8, 12, 13). То је добра вест и сигурно вреди говорити о њој.

Данас Јеховини сведоци организовано врше ’Господово дело‘ у 235 земаља. У складу са Исусовом заповешћу, они поштују све владавине (Матеј 22:21). Међутим, они такође узимају у обзир следеће речи које је Исус упутио својим следбеницима: „Нисте део света, него сам вас ја изабрао из света“ (Јован 15:19).

Неки који су заступали политичке идеје престали су то да чине након што су пажљиво проучили Библију. Један италијански политичар који је био члан Католичке акције, организације коју је водила црква, каже: „Почео сам да се бавим политиком јер сам сматрао да човек треба активно да доприноси политичком и социјалном развоју друштва.“ Након што је напустио посао градоначелника да би као Јеховин сведок проповедао Божје  Краљевство, објаснио је зашто су безуспешни покушаји искрених политичара. „Овај свет није овакав какав јесте због тога што племенити људи нису покушали да побољшају услове у друштву, него због тога што су искрени напори те мањине угушени злоћом већине.“

То што се не мешају у политику и што проповедају једину наду за човечанство, не спречава праве хришћане да на практичан начин помажу другима. Особе којима они помажу да постану поданици Божјег Краљевства уче да искорене деструктивне ставове, да поштују власт, да побољшају свој породични живот и да имају уравнотежено гледиште о материјалним стварима. Што је још важније, Јеховини сведоци помажу људима да уживају у блиском односу с Богом.

Проповедници Божјег Краљевства корисни су чланови друштва у ком живе. Међутим, они пре свега подстичу људе да се уздају у једну владавину која је стварна и која ће донети трајни мир свима који воле Бога. Дакле, хришћани су захваљујући својој неутралности у могућности да на најбољи могући начин пруже трајну и практичну помоћ.

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Од политичког активисте до проповедника Божјег Краљевства

У Белему у Бразилу, Атилу су још у детињству свештеници његове жупе поучавали теологији ослобођења. Волео је да слуша о томе како ће човечанство једног дана бити ослобођено од тлачења и зато се придружио једној политичкој групи, с којом је организовао протестне маршеве и демонстрације.

Међутим, Атила је такође уживао у томе да поучава децу чланова групе, и при том је користио књигу Слушати Великог Учитеља a, коју је добио. У њој се говори о добром понашању и послушности ауторитету. То је Атилу навело да се запита зашто они који подржавају теологију ослобођења не следе Исусова висока морална мерила и зашто неки чим се докопају власти, заборављају на потлачене. Иступио је из те заједнице. Нешто касније, Јеховини сведоци су покуцали на његова врата и разговарали с њим о Божјем Краљевству. Ускоро је почео да проучава Библију и да учи о томе шта је право решење за потлачено човечанство.

Отприлике у то време, Атила је присуствовао једном католичком семинару о вери и политици. „Вера и политика су као глава и писмо једног новчића“, објаснили су предавачи. Такође је отишао на један састанак у Дворани Краљевства. Каква разлика! На пример, тамо нико није пушио, пио нити се непристојно шалио. Одлучио је да се придружи Јеховиним сведоцима у делу проповедања и убрзо се крстио. Сада он увиђа зашто теологија ослобођења није решење за проблеме сиромашних.

[Фуснота]

[Слике на 6. страни]

Неутралан став не спречава хришћанске проповеднике да помажу другима