Питања читалаца

• Како можемо жалостити Божји свети дух кад то није особа?

Апостол Павле је написао: „Не жалостите Божји свети дух“ (Ефешанима 4:30). Неки су на основу ових речи дошли до закључка да је свети дух особа. Међутим, у публикацијама ’верног настојника‘ често су били истицани библијски и историјски докази да први хришћани нису сматрали да је свети дух особа нити да је то бог који је део такозваног Тројства и стога једнак Свевишњем a (Лука 12:42). Дакле, Павле није указивао да је Божји свети дух особа.

Свети дух је Божја невидљива активна сила (Постање 1:2). Јован је крштавао водом, али за Исуса је било речено да ће крштавати „светим духом“ (Лука 3:16). На Пентекост 33. н. е., око 120 ученика било је ’испуњено светим духом‘ — на основу чега се види да се не ради о особи (Дела апостолска 1:5, 8; 2:4, 33). Ти помазаници су примили небески позив и Божји дух им је помагао да остану верни (Римљанима 8:14-17; 2. Коринћанима 1:22). Дух је у њима стварао плод који се допада Богу и помагао им да избегавају грешна „дела тела“ због којих би изгубили Божју наклоност (Галатима 5:19-25).

Уколико смо Божје слуге са земаљском надом, нисмо помазани светим духом. Ипак, и ми можемо имати исто толико Божјег духа колико га имају они с небеском надом. Зато се може десити да и ми жалостимо дух. Како?

Ако се не обазиремо на библијске савете који су записани под вођством светог духа, код нас би могле да се развију особине које би нас могле навести да намерно згрешимо против духа, изгубимо Јеховину наклоност и тако на крају будемо уништени (Матеј 12:31, 32). Можда још увек не чинимо неки озбиљан грех, али смо можда кренули погрешним путем који би нас на крају могао одвести супротно од смера у ком би нас иначе водио дух. Тада би се за нас могло рећи да жалостимо свети дух.

Како онда можемо избећи да жалостимо Божји дух? Сасвим је сигурно да треба да контролишемо своје мисли и поступке. У 4. поглављу посланице Ефешанима, апостол Павле је говорио о томе да треба да избегавамо лагање, дуготрајан гнев, лењост и неуместан говор. Шта у суштини радимо ако смо обукли „нову личност“, али  допуштамо себи да поново чинимо овакве ствари? Тада поступамо супротно савету из Божје Речи Библије, који је записан под вођством духа. Жалостимо свети дух.

У 5. поглављу посланице Ефешанима налазимо Павлов савет да не будемо радознали када је у питању блуд. Апостол је сем тога подстакао сувернике да избегавају срамотно понашање и простачке шале. Ако не желимо да жалостимо Божји свети дух, овај савет треба да задржимо на уму при избору забаве. Зашто бисмо се занимали за све то? Зашто бисмо причали и читали о таквим стварима и зашто бисмо то гледали на телевизији или другде?

Наравно, дух бисмо могли жалостити и на друге начине. Јеховин дух унапређује јединство у скупштини, али шта ако оговарамо некога или подстичемо на формирање некаквих група унутар скупштине. Зар у том случају не бисмо ишли насупрот вођству духа који унапређује јединство? Тиме бисмо у суштини жалостили свети дух, попут оних који су стварали поделе у скупштини у Коринту (1. Коринћанима 1:10; 3:1-4, 16, 17). Дух бисмо жалостили и ако бисмо намерно поткопавали углед духом именоване браће у скупштини (Дела апостолска 20:28; Јуда 8).

Пошто знамо да нас свети дух води помоћу Библије и хришћанске скупштине, мудро је да размислимо о својим ставовима и поступцима. Сем тога, ’молимо се светим духом‘, подлажимо се његовом утицају и увек поступајмо у складу са оним што је речено у Божјој надахнутој Речи (Јуда 20). Будимо одлучни да никада не жалостимо дух, већ да допуштамо да нас он води, и то све на славу Јеховиног светог имена.

• Исус Христ је тешкоће с којима ће се суочити неки богаташ да би ушао у Краљевство упоредио с камилом која покушава да прође кроз иглене уши. Да ли је Исус мислио на дословну камилу и праву шиваћу иглу?

У Писму се о овоме налазе три извештаја од којих су два истоветна. Према Матеју, Исус је рекао: „Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство“ (Матеј 19:24). И у Марку 10:25 стоји исто то: „Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство.“

Неки приручници указују да се израз „иглене уши“ односио на малу капију која се налазила на једној од јерусалимских великих капија. Ако би током ноћи велика капија била затворена, могла се отворити мала. Верује се да је камила могла да прође кроз ту капију. Да ли је Исус то имао на уму?

Очигледно да није. Он је по свему судећи указивао на шиваћу иглу. Пошто су у том подручју пронађене старе игле од костију и од метала по свему судећи оне су биле уобичајени кућни предмети. Лука 18:25 отклања сваку сумњу око тога на шта је Исус мислио јер је он ту цитиран како каже: „Заиста, лакше је камили да прође кроз уши шиваће игле него богаташу да уђе у Божје краљевство“ (Лука 18:25).

Многи лексикографи се слажу са изразом ’шиваћа игла‘ који се налази у Преводу Нови свет. Грчка реч за ’иглу‘ у Матеју 19:24 и Марку 10:25 (рафис) изведена је из  глагола који значи „шити“. С друге стране, реч која се налази у Луки 18:25 (велони) користи се да би се указало на дословну хируршку иглу. У делу Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words стоји: „Изгледа да се тек у савремено доба појавила идеја да се ’иглене уши‘ односе на мале капије; не постоји доказ да се тај израз и у древна времена користио у том смислу. Господ је овом изјавом желео да укаже на нешто што људи не могу да ураде и нема потребе разводњавати његову изјаву тако што би се том дословном предмету придавало неко друго значење“ (1981, том 3, страна 106).

Неки сматрају да би у овим стиховима реч „камила“ требало заменити речју „уже“. Грчке речи за уже и камилу веома су сличне. Међутим, у Матеју 19:24 у најстаријим постојећим грчким манускриптима Матејевог јеванђеља (Синајском, Ватиканском бр. 1209 и Александријском) не појављује се грчка реч за „уже“ већ за „камилу“. Матеј је вероватно своје Јеванђеље првобитно написао на хебрејском, а онда га превео на грчки. Он је тачно знао шта је Исус рекао и употребио је праву реч.

Дакле, Исус је мислио на дословну шиваћу иглу и на дословну камилу. Употребио је те појмове да би предочио нешто немогуће. Међутим, да ли је Исус хтео да каже да ниједан богат човек никада неће моћи да уђе у Краљевство? Није, зато што његову изјаву није требало схватити дословно. Он се послужио хиперболом да би показао да, као што дословна камила не може да прође кроз уши шиваће игле, тако ни богат човек не може да уђе у Краљевство ако му на првом месту у животу буде богатство, а не Јехова (Лука 13:24; 1. Тимотеју 6:17-19).

Исус је ово испричао одмах након што је један богати млади поглавар пропустио изванредну прилику да постане његов следбеник (Лука 18:18-24). Особа која је богата и која има већу љубав према својим поседима него према духовним стварима не може да очекује да добије вечни живот у Краљевству. Па ипак, неки богати људи су постали Исусови ученици (Матеј 27:57; Лука 19:2, 9). То значи да богата особа која је свесна својих духовних потреба и која тражи Божју помоћ може бити спасена (Матеј 5:3; 19:16-26).

[Фуснота]