Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ти можеш обрадовати Бога

Ти можеш обрадовати Бога

Ти можеш обрадовати Бога

ДА ЛИ ми уопште можемо да утичемо на то како се Бог осећа? Да ли Бог може да се радује? Један речник дефинише реч „Бог“ као „највиши духовни принцип“. Шта ако је тај страхопоштовања вредан принцип само сила? Да ли бисмо могли очекивати да се једна безлична сила радује? Сигурно да не. Међутим, размотри шта Библија каже о Богу.

„Бог је Дух“, рекао је Исус Христ (Јован 4:24). Дух је облик живота који се разликује од људског. Дух има тело — „духовно тело“ које је невидљиво за наше очи (1. Коринћанима 15:44; Јован 1:18). Користећи стилске фигуре, Библија чак наводи да Бог има очи, уши, руке и тако даље. a Бог такође има име — зове се Јехова (Псалам 83:18). Дакле, Бог о ком се говори у Библији јесте духовна особа (Јеврејима 9:24). ’Он је живи Бог и вечни краљ‘ (Јеремија 10:10).

Јехова је стварна особа, што значи да он размишља и поступа. Он испољава своје особине и изражава своја осећања, показује шта воли а шта не воли. У ствари, Библија на многим местима открива шта му се допада а шта не. Док богови и идоли само одражавају карактерне црте или особине људи који су их измислили, свемоћни Бог Јехова је онај од кога потичу осећања која је усадио и у људе (Постање 1:27; Исаија 44:7-11).

Нема сумње да је Јехова ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11). Он не само да се радује ономе што је створио, већ налази задовољство и у остваривању своје намере. Јехова је преко пророка Исаије објавио: „Сву вољу своју ја ћу извршити!... Рекао сам и учинићу. Наумио сам и извршићу“ (Исаија 46:9-11). Псалмиста је певао: „Нек се весели Јехова у делима својим!“ (Псалам 104:31). Међутим, постоји још нешто што доноси радост Богу. Он каже: „Буди, сине, мудар, срце ми обрадуј“ (Пословице 27:11). Замисли шта то значи: ми можемо обрадовати Бога!

Како можемо обрадовати Божје срце

Размотри како је Ноје, поглавар једне породице, обрадовао Јеховино срце. Ноје „нађе милост пред очима Јеховиним“ јер је био „без мане међу својим савременицима“ (NW). У оштрој супротности са злим људима тог времена, Ноје је био веран и послушан, што је Богу било толико угодно да се могло рећи да је ’ходио по вољи Божјој‘ (Постање 6:6, 8, 9, 22). „Вером је Ноје... показао страх пред Богом и саградио арку за спасење свог дома“ (Јеврејима 11:7). Јехова је био задовољан Нојем те је благословио њега и његову породицу тако што су преживели тај буран период људске историје.

Патријарх Аврахам је такође био веома свестан Јеховиних осећања. Он је добро познавао Божји начин размишљања што је постало очигледно када му је Јехова рекао да ће Содом и Гомора бити уништени због своје изопачености. Познавао је Јехову толико добро да је закључио да се не може ни замислити да би Бог погубио праведног човека заједно са злима (Постање 18:17-33NW). Годинама касније, послушан Божјој заповести, Аврахам је „готово принео Исака“ јер је ’сматрао да га Бог може и из мртвих подигнути‘ (Јеврејима 11:17-19; Постање 22:1-18). Аврахамова осећања била су у потпуном складу с Божјим. Показао је јаку веру и послушност „те је био назван ’Јеховин пријатељ‘“ (Јаков 2:23).

Још један човек који је настојао да обрадује Божје срце био је Давид, краљ древног Израела. Јехова је о њему рекао: „Нађох Давида, Јесејевог сина, човека по мом срцу, који ће урадити све што желим“ (Дела апостолска 13:22). Пре него што се суочио с Голијатом, Давид је показао потпуно поуздање у Бога рекавши краљу Саулу: „Јехова, који ме је сачувао од лава и од медведа, сачуваће ме и од овога Филистејина.“ Због свог поуздања у Јехову Давид је био благословљен тако што је могао да убије Голијата (1. Самуилова 17:37, 45-54). Давид је желео да осим његових дела и ’речи уста његових и размишљања срца његова буду угодна пред Јеховом‘ (Псалам 19:14).

А како је с нама? Како ми можемо угодити Јехови? Што боље разумемо Његова осећања, биће нам јасније шта можемо учинити како бисмо обрадовали Његово срце. Стога, док читамо Библију, веома је важно да препознамо Божја осећања како бисмо се ’испунили тачним спознањем његове воље у свој мудрости и духовној способности схватања, како бисмо ходили достојно Јехове, с циљем да му потпуно угодимо‘ (Колошанима 1:9, 10). Спознање нам, пак, помаже да изградимо веру. То је врло важно јер „без вере није могуће угодити [Богу]“ (Јеврејима 11:6). Заиста, тиме што се трудимо да изградимо јаку веру и да свој живот доведемо у склад с Јеховином вољом, можемо обрадовати његово срце. У исто време, треба да будемо пажљиви да га не повредимо.

Немој да повредиш Бога

Један пример тога како Јеховина осећања могу бити повређена налази се у извештају о Нојевим данима. У то време, „земља беше пуна насиља. Бог погледа на земљу, и, гле, она беше покварена; јер је свака пут покварила била пут свој на земљи“. Како се Јехова осећао док је посматрао ту изопаченост и насиље? „Јехова се покаја што је створио човека на земљи“, каже Библија, „и би му жао у срцу“ (Постање 6:5, 6, 11, 12). Бог се покајао зато што је понашање људи постало веома лоше, те је променио свој став према злом нараштају који је живео пре Потопа. Више се није постављао према њима као Створитељ већ као уништитељ, јер је био незадовољан због њихове злоће.

Јехова је такође био жалостан када је његов народ, древна нација Израел, упорно игнорисао његова осећања и упутства која је пружао из љубави. Псалмиста је јадиковао: „Колико га пута расрдише у пустињи, колико га пута увредише у самоћи! Не престаше да Бога кушају, надражише Свеца Израелова.“ Па ипак, „он беше милостив и покриваше грехе, и не уништи их. Често устављаше гнев свој и не подизаше све јарости своје“ (Псалам 78:38-41). Чак и када су бунтовни Израелци заслужено трпели последице своје грешности, Библија каже да „у свакој тузи њиховој [Бог] бјеше тужан“ (Исаија 63:9ДК).

Упркос томе што су имали снажан доказ да је Бог имао нежна осећања према њима, Израелци се „ругаху гласницима Божјим и не мараху за речи његове и смејаху се пророцима његовим, докле се не распали гнев Јеховин на народ, те не би више лека“ (2. Летописа 36:16). На крају су својим тврдоглавим бунтовним ставом толико ’жалостили свети дух његов‘ да су изгубили Јеховину наклоност (Исаија 63:10). Какве су биле последице? Бог им је с правом ускратио своју заштиту и задесила их је невоља када су Вавилонци освојили Јуду и уништили Јерусалим (2. Летописа 36:17-21). Како је жалосно када људи одлуче да теже за грешним начином живота, који вређа нашег Створитеља и наноси му бол!

Библија нам јасно каже да Бога веома боли неправедно понашање (Псалам 78:41). То што га вређа, што он чак мрзи, јесте понос, лаж, убиство, врачање, гатање, обожавање предака, разузданост, хомосексуалност, неверство у браку, инцест и тлачење сиромашних (Левитска 18:9-29; 19:29; Поновљени закони 18:9-12; Пословице 6:16-19; Јеремија 7:5-7; Малахија 2:14-16).

Како Јехова гледа на идолопоклонство? У Изласку 20:4, 5 стоји: „Нећеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Нећеш им се клањати нити им служити.“ Зашто? Зато што су идоли нешто „гадно пред Јеховом“ (Поновљени закони 7:25, 26). Апостол Јован је упозорио: „Дечице, чувајте се идола̂“ (1. Јованова 5:21). А апостол Павле је написао: „Вољени моји, бежите од идолопоклонства“ (1. Коринћанима 10:14).

Тражи Божје одобравање

Бог је ’пријатељ праведника‘. „Мили су њему прави на свом путу“ (Пословице 3:32; 11:20). Насупрот томе, они који га упорно вређају тако што му пркосе и не обазиру се на његова осећања која су у складу с правдом, ускоро ће постати предмет његовог незадовољства (2. Солуњанима 1:6-10). Штавише, он ће ускоро окончати све зло, ког данас на земљи има толико много (Псалам 37:9-11; Софонија 2:2, 3).

Међутим, Библија објашњава да Јехова „не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9). Њему је драже да показује своју наклоност према људима који га воле него да изражава своје незадовољство према онима који не желе да се мењају. Оно што Јехова жели „није да бездушник умре, него да промени правац свог живота, и да живи“ (Језекиљ 33:11).

Зато нико не мора да постане предмет Јеховиног гнева. „Јехова [је] врло нежан у наклоности и милосрдан.“ (Јаков 5:11). С потпуним поуздањем да ће Бог саосећати с тобом, можеш ’све своје бриге бацити на њега, јер се он брине за тебе‘ (1. Петрова 5:7). Буди сигуран да све док радујемо Божје срце можемо уживати његово одобравање и пријатељство. Стога, сада је хитније него икада да се ’уверавамо и даље у оно што је прихватљиво Господу‘ (Ефешанима 5:10).

Како је дивно то што је Бог, због своје незаслужене доброте, открио своје величанствене особине и своја осећања! Ти можеш да обрадујеш његово срце. Ако то желиш, подстичемо те да ступиш у контакт с Јеховиним сведоцима из твог краја. Они ће ти радо објаснити шта је њима помогло да угоде Богу.

[Фуснота]

a Види оквир под насловом „Зашто се Библија служи људским карактеристикама када описује Бога?“

[Оквир на 7. страни]

Зашто се Библија служи људским карактеристикама када описује Бога?

„Бог је Дух“ и зато га не можемо видети (Јован 4:24). Библија стога користи стилске фигуре, као што су поређење, метафора и антропоморфизам, како би нам помогла да разумемо Божју моћ, његово величанство и његове поступке. Антропоморфизам (што на грчком значи „човечји облик“) јесте стилска фигура којом се људске карактеристике приписују духовним створењима. Стога, иако не знамо какав облик има Божје духовно тело, Библија каже да Он има очи, уши, руке, мишицу, прсте, ноге и срце (Постање 8:21; Излазак 3:20; 31:18; Јов 40:9NW; Псалам 18:10; 34:16).

Такав сликовит језик не значи да је Божје духовно тело истог облика као људско тело. Антропоморфизам не треба схватити дословно. Он се само користи да помогне човеку да боље разуме какав је Бог. Без стилских фигура, човеку би било тешко, ако не и немогуће, да разуме било какав опис Бога. Међутим, то не значи да су људи измислили личност Јехове Бога. Библија јасно каже да је човек створен по Божјем обличју — а не Бог по човековом обличју (Постање 1:27). Писци Библије су били ’надахнути од Бога‘, те је стога њихов опис Божје личности у ствари начин на који је Бог описао своје особине — исте особине које је, неке мање неке више, усадио у људе (2. Тимотеју 3:16, 17). Дакле, овде нису у питању људске особине приписане Богу, већ Божје особине усађене у људе.

[Слика на 4. страни]

Ноје је нашао милост у Божјим очима

[Слика на 5. страни]

Аврахамова осећања су била у складу с Божјим

[Слика на 6. страни]

Давид је имао потпуно поуздање у Јехову

[Слика на 7. страни]

Док читаш Библију, сазнаћеш како можеш обрадовати Бога

[Извор слике на 4. страни]

Courtesy of Anglo-Australian Observatory, photograph by David Malin