Хришћани су одговорни да брину о старијима

„До старости ваше ја ћу исти бити, носићу вас до старости ваше“ (ИСАИЈА 46:4).

1, 2. У чему се брига нашег небеског Оца разликује од бриге људских родитеља?

 ПРЕДАНИ родитељи брину о својој деци када се роде, током њиховог детињства и када већ постану тинејџери. Чак и када млади људи дођу у зреле године и сами оснују породицу, њихови родитељи не престају да показују бригу пуну љубави према њима и да им пружају подршку.

² Ипак, постоје границе у погледу тога шта људи могу урадити за своју децу, док Јехова увек показује бригу пуну љубави према својим верним слугама и пружа им подршку. Обраћајући се свом изабраном народу из древних времена, Јехова је рекао: „До старости ваше ја ћу исти бити, носићу вас до старости ваше“ (Исаија 46:4). Како су ово само охрабрујуће речи за старије хришћане! Јехова не напушта оне који су му лојални. Уместо тога, он обећава да ће их крепити, подржавати и водити кроз читав живот, па и у старости (Псалам 48:14).

3. Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

³ Како се можемо угледати на Јехову када се ради о његовој бризи пуној љубави према старијима? (Ефешанима 5:1, 2). Хајде да осмотримо начине на које деца, скупштински надгледници и други хришћани могу бринути о старијим члановима нашег светом раширеног братства.

Одговорност коју имамо као деца

4. Коју одговорност према својим родитељима имају деца која су хришћани?

⁴ „Поштуј свог оца и мајку“ (Ефешанима 6:2; Излазак 20:12). Овим једноставним  али смисаоним цитатом из Хебрејских списа, апостол Павле је подсетио децу на одговорност коју имају према родитељима. Међутим, како се то што је рекао примењује на показивање бриге према старијима? На ово питање добићемо одговор ако осмотримо један дирљив пример из претхришћанских времена.

5. (а) Шта показује да Јосиф није заборавио обавезе које је имао као син? (б) Шта значи поштовати родитеље, и који је добар пример Јосиф пружио у том погледу?

⁵ Више од 20 година Јосиф није био у контакту са својим остарелим оцем, патријархом Јаковом. Међутим, Јосиф очигледно није престао да воли свог оца. Штавише, када је открио својој браћи ко је он у ствари, упитао је: „Је ли ми отац још у животу?“ (Постање 43:7, 27; 45:3). У то време је у Ханану владала глад. Зато је Јосиф поручио свом оцу: „Дођи к мени, не часи! Седећеш у земљи Гесемској и бићеш код мене... Ја ћу те хранити онде“ (Постање 45:9-11; 47:12). Дакле, поштовати остареле родитеље значи штитити их и задовољавати њихове материјалне потребе када више не могу сами да се старају о себи (1. Самуилова 22:1-4; Јован 19:25-27). Јосиф је врло радо прихватио ту одговорност.

6. Како је Јосиф показао искрену љубав према свом оцу, и како га можемо опонашати?

⁶ Јехова је благословио Јосифа и он је постао најбогатији и најмоћнији човек у Египту (Постање 41:40). Али није имао превисоко мишљење о себи, нити је био презаузет да би поштовао свог оца који је тада имао 130 година. Када је чуо да Јаков (или Израел) долази, „Јосиф запреже кола своја да изиђе на сусрет Израелу, оцу своме, у Гесем. И чим га виде паде му око врата и плака дуго о врату његову“ (Постање 46:28, 29). Оваква добродошлица је била далеко од неког формалног показивања поштовања. Јосиф је много волео свог остарелог оца и није се стидео да то покаже. Ако имамо остареле родитеље, да ли на сличан начин без устезања показујемо да их волимо?

7. Зашто је Јаков желео да буде сахрањен у Ханану?

⁷ Јаков је до краја живота остао потпуно одан Јехови (Јеврејима 11:21). Због вере у Божја обећања затражио је да буде сахрањен у Ханану. Јосиф је показао поштовање према свом оцу тако што је испунио његову жељу, упркос томе што је за то било потребно доста средстава и труда (Постање 47:29-31; 50:7-14).

8. (а) Шта нас у првом реду подстиче да бринемо о остарелим родитељима? (б) Шта је урадио један пуновремени слуга како би се побринуо за своје остареле родитеље? (Види оквир на 17. страни.)

⁸ Шта је Јосифа подстакло да брине о свом оцу? Премда је то била љубав и осећај дужности према човеку који му је подарио живот и одгајио га, Јосиф је несумњиво имао и жарку жељу да угоди Јехови. И ми треба да имамо исту жељу. Павле је написао: „Ако која удовица има децу или унучад, нека они прво науче да показују оданост Богу у свом дому и да  плаћају дужну накнаду својим родитељима и дедовима и бакама, јер је то у Божјим очима угодно“ (1. Тимотеју 5:4). Заиста, љубав према Јехови и страхопоштовање пред њим покренуће нас да бринемо о остарелим родитељима, без обзира какав изазов то може представљати. a

Како старешине показују бригу

9. Кога је Јехова поставио да брине о стаду које укључује и старије хришћане?

⁹ Пред крај свог дугог живота, Јаков је рекао о Јехови: „[Он је] Бог, који ме је водио од како сам постао до данашњега дана“ (Постање 48:15). Јехова попут пастира брине о својим слугама на земљи служећи се хришћанским надгледницима, то јест старешинама, које води његов Син, Исус Христ, „главни пастир“ (1. Петрова 5:2-4). Како надгледници могу опонашати Јехову док брину о старијим члановима стада?

10. Како се старијим хришћанима пружа материјална помоћ? (Види оквир на 19. страни).

¹⁰ Убрзо по оснивању хришћанске скупштине, апостоли су поставили ’седам људи који су имали добро сведочанство и који су били пуни духа и мудрости‘ да надгледају ’свакодневно дељење‘ хране сиромашним хришћанским удовицама (Дела апостолска 6:1-6). Касније је Павле препоручио надгледнику Тимотеју да примерне остареле удовице стави на списак оних којима је било потребно пружити материјалну помоћ (1. Тимотеју 5:3, 9, 10). Слично томе, данашњи скупштински надгледници спремно предводе у пружању практичне помоћи старијим хришћанима када је то потребно. Међутим, брига о верној старијој браћи и сестрама укључује више од тога.

11. Шта је Исус рекао о сиромашној удовици која је дала мали прилог?

¹¹ Исус је пред крај своје службе на земљи дошао у храм и ’посматрао како народ убацује новац у касице за прилоге‘. Тада му је неко привукао пажњу. Извештај каже: „Дође једна сиромашна удовица и убаци два новчића, која имају врло малу вредност.“ Исус је позвао своје ученике и рекао им: „Заиста вам кажем да ова сиромашна удовица стави више од свих који убацују новац у касице за прилоге; јер сви они убацише од свог вишка, а она од своје сиротиње стави све што имаше, сва своја средства за живот“ (Марко 12:41-44). Што се новца  тиче, удовичин прилог је био мали, али Исус је знао колико његов небески Отац цени када неко на такав начин покаже да му је потпуно одан. Без обзира колико је та удовица била стара, Исус није превидео то што је она урадила.

12. Како старешине могу показати да цене то што раде старији хришћани?

¹² Попут Исуса, хришћански надгледници не превиђају оно што старији чине да би унапређивали право обожавање. Старешине треба да похвале старије за то што учествују у служби, што присуствују састанцима и позитивно утичу на скупштину, као и за њихову истрајност. Искрено охрабрење може помоћи старијима да нађу „разлог за велику радост“ у светој служби и да избегавају да свој рад упоређују са оним што раде други хришћани или са оним што су они сами некада могли да ураде, јер их то може обесхрабрити (Галатима 6:4).

13. Како старешине могу скренути пажњу на способности и искуство старијих?

¹³ Старешине могу показати да цене драгоцен труд који старији улажу и то тако што ће скренути пажњу на њихово искуство и способности. Примерна старија браћа и сестре с времена на време могу бити замољена да учествују у неком приказу или интервјуу. Један старешина запажа: „Када интервјуишем неког старијег брата или сестру који су одгајили децу у истини, присутни стварно помно слушају.“ Старешине из једне скупштине наводе пример једне сестре која има 71 годину, пионир је и успешно помаже објавитељима Краљевства да редовно иду у службу. Сем тога, подстиче их и да раде оно „основно“ — да читају Библију и дневни цитат, и да затим медитирају о ономе што су прочитали.

14. Како је старешинство једне скупштине показало цењење према једном старијем надгледнику?

¹⁴ Старешине цене и допринос старијих надгледника који сарађују с њима. Хосе, који има преко 70 година и већ деценијама служи као старешина, недавно је морао да се подвргне тешкој операцији. Пошто је знао да ће му требати доста  времена да би се опоравио, размишљао је да престане да служи као председавајући надгледник. „Изненадила ме је реакција других старешина“, каже Хосе. „Уместо да прихвате мој предлог, упитали су ме како могу да ми помогну да бих наставио да се старам о својим одговорностима.“ Уз помоћ једног млађег старешине, Хосе је наставио да радосно служи као председавајући надгледник што се показало као благослов за скупштину. Један други старешина каже: „Браћа много цене оно што Хосе ради као старешина. Воле га и поштују због његовог искуства и зато што има веру коју вреди опонашати. Он обогаћује нашу скупштину.“

Узајамна брига

15. Зашто сви хришћани треба да буду заинтересовани за добробит старијих међу њима?

¹⁵ О старијима не треба да брину само њихова деца и именоване слуге. Упоређујући хришћанску скупштину с људским телом, Павле је написао: „Бог је саставио тело, дајући много већу част оном делу који је у недостатку, тако да не буде поделе у телу, него да се његови удови једнако брину један за другога“ (1. Коринћанима 12:24, 25). Да би хришћанска скупштина функционисала складно, свако мора бити заинтересован за добробит суверника, укључујући и добробит старијих (Галатима 6:2).

16. Како на хришћанским састанцима можемо показати занимање за старије?

¹⁶ Хришћански састанци нам пружају добру прилику да покажемо занимање за старије (Филипљанима 2:4; Јеврејима 10:24, 25). Да ли одвајамо време да разговарамо с њима? Иако је сасвим на месту да их питамо за здравље, да ли бисмо могли да им ’дамо какав духовни дар‘, можда тако што ћемо разговарати о неком изграђујућем искуству или о некој библијској мисли? С обзиром на то да се неке старије особе теже крећу, било би лепо да ми приђемо њима уместо да очекујемо да оне приђу нама. Ако слабије чују, можда ћемо морати да говоримо полако и јасно. И ако желимо да заиста дође до „размене охрабрења“, морамо их пажљиво слушати (Римљанима 1:11, 12).

17. Како можемо показати да бринемо о старијим хришћанима који не могу да излазе из куће?

¹⁷ Шта се може урадити ако нека старија браћа и сестре не могу да присуствују хришћанским састанцима? У Јакову 1:27 стоји да смо дужни да ’бринемо за  сирочад и удовице у њиховој невољи‘. Једно од значења грчког глагола који је овде преведен са „бринути“ јесте и „посетити“ (Дела апостолска 15:36). Како је старијима само драго када их посетимо! Када је око 65. н. е. био у затвору у Риму, Павле је већ био „у годинама“ и у суштини био је сам. Чезнуо је да види свог сарадника Тимотеја и написао му је: „Дај све од себе да што пре дођеш к мени“ (Филимону 9; 2. Тимотеју 1:3, 4; 4:9). Иако нису дословни затвореници, неки старији због здравствених проблема не могу да излазе из куће. Можда и кажу нешто попут овог: ’Молим те, дај све од себе да ме ускоро посетиш.‘ Да ли се одазивамо на то?

18. Који добри резултати могу проистећи из тога што посећујемо старије?

¹⁸ Никада не треба да превидимо многе добре резултате који проистичу из посећивања старије духовне браће и сестара. Када је хришћанин по имену Онисифор био у Риму, потрудио се да пронађе Павла, нашао га и „често крепио“ (2. Тимотеју 1:16, 17). „Волим да проводим време с младима“, каже једна старија сестра. „Највише ми се допада кад се према мени опходе као према члану своје породице. То ме веома храбри.“ Друга старија хришћанка каже: „Стварно ценим када ми неко пошаље писамце, позове ме телефоном на минут или два, или ме накратко посети. То делује тако окрепљујуће.“

Јехова награђује оне који брину

19. Који благослови проистичу из бриге о старијима?

¹⁹ Брига о старијима доноси многе благослове. Могућност да се дружимо са старијима и извучемо корист из њиховог знања и искуства већ је само по себи један благослов. Старатељи доживљавају још већу срећу коју пружа давање, као и осећај испуњености и унутрашњег мира који имају због тога што испуњавају одговорност коју имају по Библији (Дела апостолска 20:35). Надаље, они који брину о старијима не треба да се плаше да ће бити напуштени када и сами зађу у године. Божја Реч нас уверава: „Наситиће се душа подашна, ко напаја сам ће бити напојен“ (Пословице 11:25).

20, 21. Како Јехова гледа на оне који брину о старијима, и на шта треба да будемо одлучни?

²⁰ Јехова награђује богобојазну децу, надгледнике и друге брижне хришћане када несебично брину о старијим суверницима. Такав дух је у складу са следећом пословицом: „Ко се сироти смилује Јехови позајма, који ће му вратити по делу његову“ (Пословице 19:17). Ако нас љубав покреће да будемо уз сироте, Бог на то гледа као на дуг који ће отплатити благословима. Тај дуг нам отплаћује зато што с пуно љубави бринемо о старијим суобожаваоцима од којих су многи ’сиромашни пред светом али су богати у вери‘ (Јаков 2:5).

²¹ Бог је заиста великодушан! Даће нам вечни живот. За већину Јеховиних слугу то ће бити вечни живот у рају на земљи, где ће бити одстрањене последице наслеђеног греха и где ће верне старије особе бити подмлађене (Откривење 21:3-5). Док очекујемо то време пуно благослова, наставимо да бринемо о старијима и да тако испуњавамо своју хришћанску одговорност.

[Фусноте]

Како би одговорио?

• Како деца могу да поштују остареле родитеље?

• Како старешине показују цењење према старијим члановима стада?

• Како хришћани појединачно могу показати да се искрено занимају за старије?

• Које благослове доноси брига о старијим хришћанима?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 17. страни]

Његовим родитељима је била потребна помоћ

Филип је служио као добровољац за градњу у Либерији када је 1999. сазнао да му је отац озбиљно болестан. Уверен да његова мајка неће моћи сама да изађе на крај с том ситуацијом, одлучио је да се врати кући како би се побринуо око медицинске неге за свог оца.

„Није ми било лако да се вратим кући“, присећа се Филип, „али сматрао сам да првенствено треба да бринем о родитељима.“ Током наредне три године, преселио је родитеље на погодније место и уз помоћ сухришћана адаптирао стан да би га прилагодио посебним потребама свог оца.

Филиповој мајци је сада лакше да изађе на крај са очевим озбиљно нарушеним здрављем. Филип је недавно прихватио позив да служи као добровољац у Бетелу у Македонији.

[Оквир на 19. страни]

Нису се оглушили о њене потребе

Када Ејда, 85-годишња хришћанка из Аустралије, због слабог здравља више није могла да излази из куће, скупштинске старешине су се постарале да јој се помогне. Организовали су једну групу суверника да брине о њој. Та браћа и сестре су врло радо чистили, прали, кували и обављали друге ситне послове.

Са свим овим се почело пре скоро једну деценију. До сада је више од 30 Јеховиних сведока бринуло о Ејди. Они је и даље посећују, читају јој библијске публикације, причају јој о духовном напретку браће и сестара из скупштине и редовно се моле с њом.

Један старешина је рекао: „Они који брину о Ејди на то гледају као на предност. Многи су одушевљени њеном верном службом која траје већ деценијама и једноставно не могу ни да замисле да не брину о њој.“

[Слика на 16. страни]

Да ли великодушно показујемо остарелим родитељима да их волимо?

[Слике на 18. страни]

Сви у скупштини могу показивати љубав према старијим суверницима