Благословљени су они који славе Бога

„Поклониће се пред тобом, Јехова, и славиће име твоје“ (ПСАЛАМ 86:9).

1. Зашто можемо да славимо Бога на далеко боље начине него што то може неживо стварство?

 ЈЕХОВА је достојан да га хвали цело његово стварство. За разлику од неживог стварства, које га слави без речи, ми људи можемо да размишљамо, схватамо, ценимо и обожавамо. Према томе, псалмиста је мислио на нас људе када је рекао: „Покликните сви радосно Богу становници земље! Запевајте славу имена његовога, хвалу и славу му дајте!“ (Псалам 66:1, 2).

2. Ко се одазвао на заповест да се слави Божје име, и зашто?

² Већи део човечанства не признаје да постоји Бог и одбија да га слави. Међутим, у 235 земаља више од шест милиона Јеховиних сведока показује да на основу онога што је створио види његова „невидљива својства“ и да ’чује‘ немо сведочанство стварства (Римљанима 1:20; Псалам 19:2, 3, ДК). Сем тога, проучавајући Библију упознали су и заволели Јехову. У Псалму 86:9, 10 налази се следеће пророчанство: „Сви народи које си створио доћи ће и поклониће се пред тобом, Јехова, и славиће име твоје. Јер си ти велики и чудеса чиниш; само си ти Бог!“

3. Како „велико мноштво“ врши „свету службу дан и ноћ“?

³ У Откривењу 7:9, 15 на сличан начин описује се „велико мноштво“ обожавалаца који „врше [Богу] свету службу дан и ноћ у његовом храму“. Овде се не жели рећи да Бог од својих слугу дословно захтева да га непрестано хвале већ да су они део једне светом раширене организације. Зато, када је у неким земљама ноћ, у другим земљама, на другом крају света Божје слуге сведоче. Због тога се може рећи да сунце увек сија над онима који славе Јехову. Ускоро ће га славити „све што дише“ (Псалам 150:6). До тада, како свако од нас понаособ може славити Бога?  С којим се изазовима можемо суочити? Надаље, који благослови очекују оне који славе Бога? Да бисмо добили одговоре на ова питања, осмотримо библијски извештај који говори о Израелцима из Гадовог племена.

Изазов у древним временима

4. С којим се изазовом суочило Гадово племе?

⁴ Гадово племе је пре уласка у Обећану земљу затражило да се настани у земљи с пуно пашњака источно од Јордана (Бројеви 32:1-5). Живот на том месту подразумевао је озбиљне изазове. Племена која су живела на западу штитила је долина реке Јордан и то је била природна препрека за освајаче (Исус Навин 3:13-17). Међутим, што се тиче подручја источно од Јордана, Џорџ Адам Смит у доле наведеном делу каже: „Цело то подручје, које се налази на великој арапској висоравни, подсећа на брисан простор, скоро без икакве заштите. Због тога је током читаве историје било изложено инвазијама гладних номада, од којих су неки сваке године упадали на то подручје због испаше“ (The Historical Geography of the Holy Land).

5. Како је Јаков охрабрио Гадове потомке да узврате када буду нападнути?

⁵ Како ће Гадово племе изаћи на крај с тим притиском који не попушта? Вековима раније, њихов праотац Јаков је на самртној постељи прорекао: „На Гада ће војске оружане нападати, ал ће и он да нападне и да их потисне [„он ће их напасти с леђа“, NW]“ (Постање 49:19). Ове речи на први поглед могу деловати суморно. Међутим, у њима се у ствари крије заповест да Гадово племе узврати напад. Јаков их је уверавао да ће, ако то ураде, нападачи бити понижени и приморани да се повуку, док ће их Гадови потомци напасти с леђа.

Проблеми с којима се суочавају данашњи хришћани

6, 7. У ком смислу је ситуација у којој се налазе данашњи хришћани слична оној у којој се налазило Гадово племе?

⁶ Попут Гадовог племена, и ми хришћани смо изложени притисцима и проблемима које нам намеће Сатанин систем, и немамо неку чудесну заштиту која би нас сачувала од њих (Јов 1:10-12). Многи од нас морају да се боре с притисцима који иду уз школовање, зарађивање за живот и подизање деце. Не треба превидети ни притиске који долазе услед наших личних слабости. Неки морају да истрајавају иако имају „трн у телу“ у виду неке озбиљне немоћи или болести (2. Коринћанима 12:7-10). Други се боре с ниским самопоштовањем. „Зли дани“ старости могу спречити старије хришћане  да служе Јехови са оним полетом с којим су служили некад (Проповедник 12:3).

⁷ Апостол Павле нас подсећа и на то да „водимо борбу... против злих духовних сила на небеским местима“ (Ефешанима 6:12). Непрестано смо изложени ’духу света‘, духу побуне и моралне искварености коју унапређују Сатана и његови демони (1. Коринћанима 2:12; Ефешанима 2:2, 3). Као и богобојазног Лота, и нас муче неморални разговори и неморално понашање људи око нас (2. Петрова 2:7). Надаље, изложени смо и директним Сатаниним нападима. Он води рат са остатком помазаника „који држе Божје заповести и имају дело сведочења за Исуса“ (Откривење 12:17). И Исусове „друге овце“ изложене су Сатаниним нападима у виду забрана и прогонстава (Јован 10:16).

Устукнути или узвратити?

8. Како треба да реагујемо на Сатанине нападе, и зашто?

⁸ Како треба да реагујемо на Сатанине нападе? Попут древног Гадовог племена, морамо бити духовно јаки и у складу с Божјим вођством узвратити. Нажалост, неки су почели да посустају услед животних притисака и да запостављају своје духовне одговорности (Матеј 13:20-22). Један Сведок је говорећи о томе зашто у његовој скупштини мало браће долази на састанке, рекао следеће: „Браћа су заиста уморна. Налазе се под великим стресом.“ Искрено говорећи, људи данас имају много разлога да буду уморни. Зато је лако на обожавање Бога гледати као на додатни притисак, као на још једну обавезу која оптерећује. Међутим, да ли је такво гледиште здраво и исправно?

9. Како можемо бити окрепљени ако узмемо Христов јарам?

⁹ Запази шта је Исус рекао људима свог времена који су исто тако били изнурени услед животних притисака: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити.“ Да ли је Исус хтео да каже да ће неко бити окрепљен ако мање служи Богу? Баш супротно од тога, Исус је рекао: „Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе.“ Јарам је дрвена или метална полуга која омогућава човеку или животињи да носи тежак терет. Зашто би онда ико желео да узме тај јарам? Зар већ нисмо довољно „оптерећени“? Јесмо, али према грчком тексту, ово би могло гласити и: „Дођите са мном под мој јарам.“ Замисли то: Исус се нуди да нам помогне да носимо свој терет! То не морамо сами (Матеј 9:36; 11:28, 29, фуснота у NW; 2. Коринћанима 4:7).

10. Шта постижемо када се трудимо да славимо Бога?

¹⁰ Када постанемо Христови ученици и узмемо његов јарам, ми се тада боримо против Сатане. У Јакову 4:7 записано је следеће обећање: „Супротставите се Ђаволу, и побећи ће од вас.“ Овим се не жели рећи да је то лако. Служење Богу изискује много труда (Лука 13:24). Али у Псалму 126:5 Библија нам каже: „Који су у сузама сејали, нека певајући жању.“ Заиста, ми не обожавамо неког незахвалног Бога. Он „награђује оне који га усрдно траже“ и излива благослове на оне који га славе (Јеврејима 11:6).

Славимо Бога као објавитељи Краљевства

11. Како нам служба помаже да се бранимо од Сатаниних напада?

¹¹ Исус је заповедио: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација.“ Дело проповедања је основни начин на који можемо да приносимо Богу „жртву хвале“ (Матеј 28:19; Јеврејима 13:15). Надаље, преко је потребно да су наше ’ноге обувене у опрему добре вести мира‘, јер је то важан део наше ’потпуне ратне опреме‘ која нас штити од Сатаниних напада (Ефешанима 6:11-15). Хваљење Бога у служби представља изврстан начин да јачамо своју веру (2. Коринћанима 4:13). То нам помаже да не размишљамо о негативним стварима (Филипљанима 4:8). Служба нам пружа прилику да уживамо у  изграђујућем друштву суобожавалаца.

12, 13. Како редовно учешће у служби може користити породици? Објасни.

¹² Дело проповедања може бити и врло здрава породична активност. Наравно, младима је неопходна и уравнотежена рекреација. Међутим, време проведено с породицом у служби не мора да буде исцрпљујуће. Родитељи се могу потрудити да деца уживају у служби тако што ће им помоћи да буду делотворна у њој. Зар млади не уживају у ономе што им иде од руке? Када су родитељи уравнотежени и када не захтевају да деца дају више од својих могућности, тада им могу помоћи да се радују служби (Постање 33:13, 14).

¹³ Надаље, чланови породице који заједно хвале Бога постају све блискији. Осмотри пример једне наше сестре. Њен муж, који није Јеховин сведок, напустио је њу и њихово петоро деце. Морала је да се запосли како би бринула о материјалним потребама породице. Да ли је због великог притиска под којим се нашла запоставила духовне потребе своје деце? Она се присећа: „Марљиво сам проучавала Библију и на њој темељене публикације, и покушавала сам да научено спроведем у дело. Редовно сам водила децу на састанке и у службу од врата до врата. Да ли се сав тај труд исплатио? Јесте, јер је свих петоро деце крштено.“ Ако се трудиш да учествујеш у служби колико год можеш то ће ти помоћи да подигнеш децу „у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ (Ефешанима 6:4).

14. (а) Како млади могу славити Бога у школи? (б) Шта може помоћи младима да се не ’стиде добре вести‘?

¹⁴ Млади, ако живите у земљи где је законом дозвољено да говорите о својој вери, да ли славите Бога сведочећи у школи или допуштате да вас спречава страх од људи? (Пословице 29:25). Једна 13-годишња сестра из Порторика написала је: „Знам да је ово истина и зато ми никада није било непријатно да проповедам у школи. На часу се увек јављам да бих рекла шта сам научила из Библије. Ако имам слободног времена, одем у библиотеку и читам књигу Млади питају.“ a Да ли је Јехова благословио њен труд? Она каже: „Понекад ми школски другови постављају питања и чак затраже књигу.“ Ако се устежеш да сведочиш, можда треба да испиташ „шта је добра и прихватљива и савршена Божја воља“, а то ћеш постићи марљивим личним студијем (Римљанима 12:2). Када си уверен да је оно што учиш истина, никад се нећеш ’стидети добре вести‘ (Римљанима 1:16).

’Отворена врата‘ за службу

15, 16. На која су „велика врата која воде у активност“ ушли неки хришћани, и које су благослове имали?

¹⁵ Апостол Павле је написао да су му се отворила „велика врата која воде у активност“ (1. Коринћанима 16:9). Да ли ти околности у којима се налазиш допуштају да уђеш на та врата? На пример, учешће у општој или помоћној пионирској служби значи да делу проповедања месечно треба посветити 70 или 50 сати. Наравно, сухришћани цене пионире због њихове верне службе. Али пионири не треба да се осећају супериорније у односу на браћу и сестре  због тога што у служби проводе више времена. Уместо тога, они гаје став на који је Исус подстакао када је рекао: „Ми смо бескорисни робови. Урадили смо оно што смо били дужни да урадимо“ (Лука 17:10).

¹⁶ Да би неко био пионир, потребна му је самодисциплина, добра лична организација и спремност да се жртвује. Међутим, благослови су вредни тога. „Прави је благослов то што можеш исправно да управљаш речју истине“, каже млада пионирка по имену Тамика. „Кад си пионир много користиш Библију. Док сведочим од врата до врата размишљам који би стих највише одговарао станару с којим разговарам“ (2. Тимотеју 2:15). Пионирка по имену Мика каже: „Још један диван благослов је кад видиш како истина утиче на живот људи.“ Младић по имену Метју каже нешто слично о радости коју осећаш кад „видиш да је неко прихватио истину. Ту радост ништа не може да замени“.

17. Како се једна хришћанка изборила с недостатком одушевљења према пионирској служби?

¹⁷ Да ли размишљаш о могућности да уђеш на врата пионирске службе? Можда би то волео али се осећаш некако неадекватно. „Нисам баш била одушевљена пионирском службом“, признаје млада сестра по имену Кенјата. „Мислила сам да ја то не могу. Нисам знала како да започнем разговор нити како да резонујем на темељу Писма.“ Међутим, старешине су доделиле једној искусној пионирки да сарађује с њом. „Било је много лепо ићи с њом у службу“, присећа се Кенјата. „Због тога сам пожелела да и ја будем пионир.“ Уз мало охрабрења и обуке, можда ћеш и ти пожелети да будеш пионир.

18. Које благослове могу имати браћа која одлуче да буду мисионари?

¹⁸ Пионирење ти може отворити врата и за друге предности. На пример, неки брачни парови могу испунити услове за школу за мисионаре и затим могу бити послати да проповедају у другим земљама. Мисионари се морају навићи на нову земљу, можда нов језик, културу и  храну. Међутим, благослови могу потпуно засенити такве неугодности. Милдред, сестра која већ дуги низ година служи као мисионар у Мексику, каже: „Никад нисам зажалила због тога што сам одлучила да постанем мисионар. То сам желела још од детињства.“ Које благослове има? „Кући је било тешко започети библијски студиј. Овде сам имала чак четири студента који су у исто време кренули у службу!“

19, 20. Како су бетелска служба, међународна служба и Школа за оспособљавање слугу многима донеле благослове?

¹⁹ Браћа која служе у подружницама Јеховиних сведока такође имају много благослова. Свен, млади брат који служи у Немачкој, каже о свом раду у Бетелу: „Осећам да радим нешто што има трајну вредност. Своје вештине бих могао да користим и у свету. Али то би било као да улажем новац у банку која је пред банкротом.“ Истина, служити као волонтер подразумева жртве. Али Свен каже: „Када дођеш кући, знаш да си све што си радио тог дана радио за Јехову. То ти пружа заиста леп осећај.“

²⁰ Нека браћа се радују благословима које доноси служба у другим земљама као што је рад на градњи подружница. Један брачни пар који је служио на осам страних додела написао је: „Овдашња браћа су предивна. Када буде дошло време за растанак, срце ће нам ’пући‘ већ осми пут. Каква смо само фантастична искуства имали!“ Ту је затим и Школа за оспособљавање слугу. Она пружа духовну поуку неожењеној браћи. Један брат који је завршио ту школу написао је: „Просто не могу да нађем праве речи којима бих вам захвалио за тако изузетну школу. Која би друга организација уложила толико труда да пружи поуку?“

21. С којим се изазовом суочавају сви хришћани док служе Богу?

²¹ Заиста, отворена су многа врата која воде у активност. Руку на срце, многи од нас не могу да служе у Бетелу или у некој другој земљи. И сам Исус је рекао да ће хришћани због различитих околности доносити различите количине ’плода‘ (Матеј 13:23). Стога изазов који је постављен пред нас хришћане јесте да најбоље искористимо ситуацију у којој се налазимо — да у Јеховиној служби учествујемо што потпуније, колико нам то дозвољавају околности. Када то радимо славимо Јехову и можемо бити сигурни да је он задовољан. Узми за пример Етел, једну старију сестру која живи у старачком дому. Она редовно сведочи својим комшијама у дому као и путем телефона. Упркос својим ограничењима она целом душом учествује у служби (Матеј 22:37).

22. (а) Како још можемо славити Бога? (б) Које нам величанствено време предстоји?

²² Међутим, упамти да је проповедање само један начин на који славимо Јехову. Његово срце радујемо и својим примерним понашањем и изгледом када смо на радном месту, у школи и код куће (Пословице 27:11). У Пословицама 28:20 стоји следеће: „Веран човек обилује благословом.“ Зато у служби Богу треба ’обилно да сејемо‘, знајући да ћемо тада и жети обилне благослове (2. Коринћанима 9:6). Ако то радимо, имаћемо предност да живимо у величанственом времену када ће „све што дише“ славити Јехову што он и те како заслужује! (Псалам 150:6).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Како Божји народ служи Јехови „дан и ноћ“?

• С којим се изазовом суочило Гадово племе, и какву поуку из тога извлаче данашњи хришћани?

• Како нам служба пружа заштиту од Сатаниних напада?

• На која су ’отворена врата‘ неки ушли, и које су благослове доживели?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Као што се Гадово племе борило против банди пљачкаша, тако се и хришћани морају борити против Сатаниних напада

[Слика на 17. страни]

У служби имамо изграђујуће друштво

[Слике на 18. страни]

Пионирење нам може отворити врата за друге предности службе, као што су:

1. Међународна служба

2. Бетелска служба

3. Мисионарска служба