Да ли твоје околности управљају твојим животом?

НЕПОВОЉНЕ околности и проблеми уобичајени су у овим ’критичним временима‘ (2. Тимотеју 3:1). Неки проблеми су привремени и с временом се могу решити. Други трају месецима или чак годинама. Због тога се многи осећају попут псалмисте Давида, који је вапио ка Јехови: „Намножише се муке срца мога. Изведи ме из тескобе моје!“ (Псалам 25:17).

Да ли се бориш с великим проблемима? Ако је тако, помоћ и охрабрење можеш пронаћи у Библији. Хајде да размотримо живот двојице верних Јеховиних слугу који су се успешно борили с потешкоћама, а то су Јосиф и Давид. Ако размотримо начин на који су они реаговали када их је задесила невоља, то нам може бити од практичне вредности када се ми суочимо са сличним изазовима.

Суочени са озбиљним изазовима

Са само 17 година, Јосиф је имао озбиљан проблем у породици. Његова старија браћа су видела да га Јаков, њихов отац, „воли више него све њих“. С временом „га замрзише. И не могаху са њим пријатељски да разговарају“ (Постање 37:4). Можемо замислити колико је Јосиф био узнемирен и забринут због тога. Мржња његове браће на крају је постала толико снажна да су га продали у ропство (Постање 37:26-33).

Док је био роб у Египту, Јосиф је морао да се одупире неморалним понудама жене свог господара. Љута што је одбијена, лажно је оптужила Јосифа да је покушао да је силује. Био је ’бачен у тамницу‘ и „оковима ноге стегоше његове, метнуше га у гвоздене вериге“ (Постање 39:7-20; Псалам 105:17, 18). Сигурно му је било веома тешко! Јосиф је око 13 година био роб и затвореник због неправди које су му нанели други, укључујући и чланове његове породице (Постање 37:2; 41:46).

Давид из древног Израела такође се суочио са искушењима, још као младић. Годинама је био  присиљен да живи као бегунац, док га је краљ Саул гонио као животињу. Живот му је био у сталној опасности. Једном приликом је отишао код свештеника Ахимелеха да би затражио храну (1. Самуилова 21:1-7). Када је сазнао да је Ахимелех помогао Давиду, Саул је наредио да се погубе не само Ахимелех већ сви свештеници и њихове породице (1. Самуилова 22:12-19). Да ли можеш да замислиш колики је бол Давид осећао због тога што је индиректно проузроковао ову трагедију?

Помисли само на све те године током којих су Јосиф и Давид подносили невоље и злостављање. Можемо извући вредне поуке ако размотримо како су изашли на крај с тим тешким околностима. Хајде да размотримо три подручја на којима се вреди угледати на ова два човека.

Немој да гајиш озлојеђеност и љутњу

Као прво, ови верни људи нису дозволили да буду ухваћени у замку љутње и озлојеђености. Док је Јосиф био у затвору, лако је могао да се заокупи негативним размишљањем о томе како су га браћа издала и планирањем како да се освети ако их икад поново буде видео. Како знамо да се Јосиф није бавио таквим штетним мислима? Запази како је реаговао када је имао прилику да се освети својој браћи која су дошла у Египат да купе жито. У извештају стоји: „Јосиф се удаљи од њих и заплака се... Јосиф заповеди [својим слугама] да им [његовој браћи] наспу у вреће жита, да новац што је који дао метну свакоме у врећу његову, и да им даду храну за пут.“ Касније, када је послао браћу да доведу оца у Египат, Јосиф их је посаветовао: „Не свађајте се путем.“ Јосиф је и речима и делима доказао да није дозволио да љутња и озлојеђеност затрују његов живот (Постање 42:24, 25; 45:24).

Слично томе, ни Давид није гајио озлојеђеност према краљу Саулу. Давид је два пута имао прилику да убије Саула. Међутим, кад су га његови пријатељи подстакли да то учини, Давид је рекао: „Сачувао ме Јехова од тога да починим на господару моме, на помазанику Јеховином, такво дело да метнем руку своју на њега! Јер је он помазаник Јеховин.“ Давид је све то препустио Јехови и рекао је својим људима: „Жив је Јехова! Јехова сам може да удари на њега, било да му дође дан његов да умре, или да изиђе на бојно поље и погине.“ Касније је Давид чак саставио нарицаљку за Саулом и његовим сином Јонатаном када су погинули. Попут Јосифа, ни Давид није дозволио да га обузме озлојеђеност (1. Самуилова 24:4-7; 26:7-13; 2. Самуилова 1:17-27).

Да ли гајимо озлојеђеност и љутњу када услед неке неправде осећамо бол? То би се лако могло десити. Ако дозволимо да нас осећања  савладају, могли бисмо због тога претрпети већу штету него због саме неправде која нам је учињена (Ефешанима 4:26, 27). Чак и ако не можемо много да утичемо на то шта други раде, можемо да утичемо на то шта ми радимо. Лакше је престати гајити озлојеђеност и љутњу када смо уверени да ће Јехова исправити ствари у време које он одреди (Римљанима 12:17-19).

Учини највише што можеш у околностима у којима се налазиш

Друга поука коју можемо извући јесте да не смемо дозволити да нас околности у којима се налазимо паралишу. Могли бисмо постати толико заокупљени оним што не можемо да урадимо да због тога не видимо оно што можемо да урадимо. Тада би у ствари околности почеле да управљају нама. То се могло десити Јосифу. Међутим, он је одлучио да учини највише што је могао у својим околностима. Док је служио као роб, Јосиф „нађе милост пред очима господара свога, који га узе у своју службу, постави га над целим домом својим“. Када је био у затвору, поступио је слично. Захваљујући Јеховином благослову и Јосифовој марљивости, „тамничар повери Јосифу све сужње у тамници, и он уређиваше све што је требало онде да се ради“ (Постање 39:4, 21-23).

Током година, док је живео као бегунац, и Давид је чинио највише што је могао у околностима у којима се налазио. Док је боравио у Фаранској пустињи, он и његови људи штитили су Навалова стада од пљачкашких банди. „Они су били за нас као зидови и ноћу и дању“, рекли су Навалови пастири (1. Самуилова 25:16). Касније док је био у Сиклагу, Давид је нападао градове на југу које су држали Израелови непријатељи и тако је осигурао Јудине границе (1. Самуилова 27:8; 1. Летописа 12:20-22).

Да ли треба да уложимо више труда како бисмо учинили највише што можемо у оквиру својих околности? Иако то може бити тешко, можемо успети. Апостол Павле је о свом животу написао: „Научио [сам], у каквим год да сам околностима, да будем задовољан оним што имам... У свему и у свим околностима научио сам тајну и како да будем сит и како да гладујем, и како да имам обиље и како да трпим оскудицу.“ Како је Павле развио овакав став према животу? Тако што се увек ослањао на Јехову. Он је признао: „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:11-13).

Чекај на Јехову

Трећа поука јесте та да треба да чекамо на Јехову, а не да прибегавамо томе да променимо околности на неки начин који се коси с библијским начелима. Ученик Јаков је написао: „Истрајност нека употпуни своје дело, да бисте били потпуни и здрави у сваком погледу, и да вам ништа не би недостајало“ (Јаков 1:4). Треба да дозволимо да истрајност „употпуни своје дело“ тако што ћемо допустити да кушња иде до краја, а не да радимо нешто што Библија осуђује како бисмо је што пре окончали. Тако ће наша вера бити испитана и прочишћена, и показаће се колико је снажна. Јосиф и Давид су имали такву истрајност. Они нису покушавали да реше ситуацију на начин који Јехова не одобрава. Уместо тога, трудили су се да учине највише што су могли у околностима у којима су се налазили. Чекали су на Јехову, и какве су само благослове добили што су тако чинили! Јехова је обојицу користио да избаве и воде његов народ (Постање 41:39-41; 45:5; 2. Самуилова 5:4, 5).

Могли бисмо се и ми наћи у искушењу да урадимо нешто што се коси с Библијом. На пример, да ли си обесхрабрен јер још ниси нашао одговарајућег брачног друга? Ако је тако, пази да не паднеш у искушење да будеш непослушан Јеховиној заповести да ступиш у брак „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39). Да ли имаш проблеме у браку? Уместо да дозволиш да на тебе делује дух света који унапређује раздвајање и развод, потрудите се и ти и  твој брачни друг да заједно пребродите тај тежак период (Малахија 2:16; Ефешанима 5:21-33). Да ли ти економска ситуација отежава да бринеш о својој породици? Чекати на Јехову између осталог значи и избегавати незаконите или чак сумњиве послове како би се дошло до новца (Псалам 37:25; Јеврејима 13:18). Заиста, сви морамо дати све од себе да учинимо највише што можемо у својим околностима и да се трудимо како би Јехова имао шта да благослови. Док то чинимо, будимо одлучни да чекамо на најбоље решење које може доћи само од Јехове (Михеј 7:7, ДК).

Јехова ће те подржавати

Размишљање о томе како су се библијске личности попут Јосифа и Давида успешно суочиле с разочарањима и тешким ситуацијама може позитивно утицати на нас. Иако се њихове животне приче налазе на само неколико страница Библије, њихове кушње су трајале годинама. Питај се: ’Како су те Божје слуге научиле да се носе са својим околностима? Како су сачувале радост? Које су особине морали да развијају?‘

Такође је корисно да размотримо истрајност данашњих Јеховиних слугу (1. Петрова 5:9). У часописима Кула стражара и Пробудите се! сваке године се објави много животних прича верних хришћана. Да ли их читаш и медитираш о њима? Осим тога, и у нашим скупштинама има оних који верно подносе неповољне околности. Да ли се редовно дружиш с њима и учиш од њих на хришћанским састанцима? (Јеврејима 10:24, 25).

Када се нађеш у непријатним околностима, буди сигуран да Јехова брине о теби и да ће те подржати (1. Петрова 5:6-10). Труди се свим силама да не дозволиш да околности у којима се налазиш управљају твојим животом. Следи пример Јосифа, Давида и других не дозвољавајући да будеш озлојеђен, трудећи се да учиниш највише што можеш у својим околностима и чекајући на Јехову да донесе најбоље решење. Приближи се Јехови путем молитве и духовних активности. Тако ћеш увидети да и ти можеш бити радостан и срећан чак и у тешким временима (Псалам 34:9).

[Слика на странама 20, 21]

Јосиф се трудио да учини највише што је могао у својим околностима

[Слика на 23. страни]

Давид је чекао на Јехову какао би решио своје проблеме