Питања читалаца

Зашто је Давид, верни Јеховин слуга, дозволио својој жени Михали да има терафима, то јест идола, као што се указује у 1. Самуиловој 19:12, 13?

Пре свега, хајде да накратко осмотримо контекст. Давидова жена је одмах реаговала када је сазнала да Саул кује заверу да га убије. У Библији стоји: „Она га спусти кроз прозор, и Давид отиде и утече. Тако се он спасе. Михала узе затим терафим [који је очигледно по свом облику и величини личио на човека], стави га у постељу, метну му јастук од кострети под главу и покри га покривачем.“ Када су Саулови људи дошли да ухвате Давида, Михала им је рекла: „Болестан је.“ Давид је захваљујући томе добио на времену и успео је да побегне (1. Самуилова 19:11-16).

Археологија открива да се у древна времена терафими нису користили само у религиозне сврхе, већ и код решавања неких правних питања. Терафими су некада давно служили истој сврси којој данас служе тапије и тестаменти, наиме да се утврди у чијем је власништву нека имовина и ко има право да је наследи. По свему судећи, поседовање терафима могло је у извесним околностима дати зету право да наследи имовину свог преминулог таста. Ово би могло послужити као објашњење зашто је раније у једној прилици Рахела узела терафиме свог оца и зашто је њему било толико важно да их поново добије. Том приликом, Јаков, Рахелин муж, није знао шта је она урадила (Постање 31:14-34).

Када су Израелци постали нација, добили су Десет заповести од којих је друга изричито забрањивала прављење идола (Излазак 20:4, 5). Касније је пророк Самуило циљао на овај закон када је краљу Саулу рекао: „Непослушност [је] једнака кривица као и чарање, и непокорност није мања од идолопоклонства и од терафима“ (1. Самуилова 15:23). Из овога се може закључити да се у Израелу терафими вероватно нису користили да би се њима утврдило право наследства. Па ипак, изгледа да је овај древни облик сујеверја у неким домаћинствима и даље постојао (Судије 17:5, 6; 2. Краљевима 23:24). То што је Михала имала терафима указује да није била потпуно одана Јехови. Давид или није знао да она има терафима или је то толерисао зато што је Михала била ћерка краља Саула.

Из следећих речи се види како је Давид гледао на искључиву оданост Јехови: „Велик [је] Јехова и достојан хвале, силан је он изнад свих богова. Јер су сви богови народа ништавни а Јехова је небеса створио“ (1. Летописа 16:25, 26).

[Слика на 29. страни]

Друга од Десет заповести забрањивала је прављење идола попут овде приказаног терафима

[Извор]

Из књиге The Holy Land, том II, 1859.