Извештај објавитеља Краљевства

’Пређите и помозите нам‘

У ЈУЛУ 2000, Сведоци из Аустрије, Немачке и Швајцарске који говоре немачки позвани су да се преселе у Боливију. Због чега? Због великог занимања за Библију које показују припадници изолованих пољопривредних колонија менонита који говоре немачки, а живе у пречнику од 300 километара од Санта Круза у Боливији.

На овај позив одазвало се око 140 Сведока. Неки су отишли на неколико седмица, а неки на годину дана или више. Чинећи то, они су показали дух сличан духу мисионара из првог века који су се одазвали на позив: „Пређи у Македонију и помози нам“ (Дела апостолска 16:9, 10).

Како изгледа рад на том подручју? Један старешина из тамошње скупштине објашњава: „Путовање до једне од 43 колоније менонита може трајати и до осам сати по прашњавим путевима у неком теренском возилу. Да би се посетила удаљенија подручја потребно је путовати четири дана и неколико ноћи спавати под шаторима. Па ипак, то је сигурно вредно труда јер скоро да нико од ових људи никада није чуо добру вест.“

У почетку, многи менонити нису били одушевљени тим посетама. Међутим, захваљујући труду који су Сведоци улагали да би долазили код њих, они су почели да цене оно што су они имали да им понуде. На пример, један фармер је рекао да је годину дана читао часопис Пробудите се!. Затим је додао: „Знам да се многи људи овде не слажу са оним што ви говорите, али ја верујем да је то истина.“ Један човек из друге колоније рекао је: „Неке моје комшије кажу да сте ви лажни пророци, док други кажу да говорите истину. Ја желим сам да видим ко је у праву.“

Сада у Боливији постоји скупштина на немачком језику са 35 објавитеља, укључујући и 14 пуновремених проповедника. До сада су 14 менонита постали објавитељи Краљевства а још деветоро њих редовно посећује састанке. Један старији човек који се недавно крстио каже: „Јасно видимо Јеховино вођство. Он је послао искусну браћу и сестре који говоре немачки да нам помогну. Веома смо захвални.“ Његова седамнаестогодишња ћерка, која је такође крштена, додаје: „Одушевљење младе браће и сестара који су дошли заразно је. Многи од њих су пионири, и дају своје време и новац да би помагали другима. Пробудили су у мени жељу да радим то исто.“

Заиста, они који су се потрудили да ’пређу‘ и помогну жању велику радост и задовољство.