Стварство објављује Божју славу!

„Небеса славу Божју објављују, дела руку његових небески простор гласи“ (ПСАЛАМ 19:2).

1, 2. (а) Зашто људи не могу директно да виде Божју славу? (б) Како 24 старешине славе Бога?

 „ЛИЦЕ моје нећеш видети, јер не може човек мене видети и остати жив“ (Излазак 33:20). Јехова је на овај начин упозорио Мојсија. Људи су веома крхке грађе и зато не би остали живи када би директно видели Божју славу. Међутим, апостолу Јовану је била дата величанствена визија у којој је видео Јехову како седи на свом славном престолу (Откривење 4:1-3).

² За разлику од људи, лојална духовна створења могу да гледају Јеховино лице. Међу њима су и „двадесет и четири старешине“ из Јованове небеске визије, који представљају 144 000 помазаника (Откривење 4:4; 14:1-3). Како они реагују на то што виде Божју славу? Према Откривењу 4:11, они објављују: „Достојан си, Јехова, Боже наш, да примиш славу и част и моћ, јер си ти све створио, и твојом вољом то постаде и створено је.“

Зашто „немају изговора“

3, 4. (а) Зашто веровање у Бога није ненаучно? (б) Шта се у неким случајевима крије иза тога што неки не верују у Бога?

³ Да ли си подстакнут да славиш Бога? Већи део човечанства није а неки чак и поричу да Бог постоји. На пример, један астроном је написао: „Да ли се Бог умешао у ствари и тако промишљено створио свемир за нас?... Било би лепо да јесте. Нажалост, ја верујем да је то само илузија... Бог није објашњење.“

⁴ Научна истраживања су ограничена на оно што људи могу видети или проучавати. Све остало своди се на пуку теорију и нагађање. С обзиром на то да је ’Бог Дух‘, он једноставно не може бити предмет научних испитивања (Јован 4:24). Стога, ако би се одбацило веровање у Бога као нешто ненаучно то би представљало дрскост. Научник Винсент Виглзворт са Универзитета у Кембриџу запазио је да и научне методе представљају неку врсту „религиозног приступа стварима“. У ком смислу? „Те методе почивају на безусловној вери да  су природни феномени у складу са ’природним законима‘.“ Дакле, када неко одбаци веровање у Бога, зар он тада једноставно не замењује једно веровање другим? У неким случајевима, то што неко не верује у Бога изгледа као да намерно одбија да се суочи са истином. Псалмиста је написао: „Зли у надмености својој не тражи Бога; све су замисли његове: ’Нема Бога‘“ (Псалам 10:4, NW).

5. Зашто људи немају изговора за неверовање у Бога?

⁵ Међутим, за веровање у Бога не може се рећи да је слепо веровање, јер има мноштво доказа да он постоји (Јеврејима 11:1). Астроном Алан Сандејџ је рекао: „Сматрам прилично невероватним да је такав ред [у свемиру] настао из хаоса. Неко сигурно стоји иза тог реда. Бог је за мене мистерија, али и објашњење за чудо постојања; како то да уместо ничега постоји нешто.“ Апостол Павле је рекао хришћанима у Риму да се Божја ’невидљива својства јасно виде од стварања света наовамо, будући да се запажају по ономе што је начињено, наиме његова вечна моћ и Божанство, тако да они [који не верују] немају изговора‘ (Римљанима 1:20). Још откако је ’створен свет‘ — посебно од стварања интелигентних људских бића, која могу разумети да Бог постоји — очигледно је да постоји Створитељ који има огромну моћ, Бог који је достојан оданости. Зато они који не славе Бога немају изговора. Међутим, какве доказе пружа стварство?

Свемир објављује Божју славу

6, 7. (а) Како небеса објављују Божју славу? (б) Зашто су небеса поставила „ужад за мерење“?

⁶ Псалам 19:2 на следећи начин одговара на претходно постављено питање: „Небеса славу Божју објављују, дела руку његових небески простор гласи.“ Давид је разумео да звезде и планете чији се сјај пробија кроз „небески простор“, то јест атмосферу, пружају непобитан доказ да постоји величанствени Бог. Он даље каже: „Дан их дану јавља, ноћ ноћи казује“ (Псалам 19:3). Из дана у дан и из ноћи у ноћ, небеса откривају Божју мудрост и стваралачку моћ. То је као да с неба ’казује‘, то јест допире неки глас који слави Бога.

⁷ Међутим, да би се то сведочанство чуло потребна је разборитост. „Нити је то језик, нити су то речи чији глас се свуда не разбира.“ Иако су нема, небеса пружају моћно сведочанство. „Њихов звук кроз целу земљу иде [„по целој се земљи растегла њихова ужад за мерење“, NW], њихов шум до на крај васељене“ (Псалам 19:4, 5). То је као да су небеса поставила „ужад за мерење“ да би била сигурна да ће њихово немо  сведочанство допрети до сваког кутка на земљи.

8, 9. Које су неке од изванредних чињеница које знамо о сунцу?

⁸ Давид затим описује још једно чудо Јеховиног стварства: „Шатор сунцу Бог [на видљивим небесима] подиже. И сунце излази као женик из ложнице своје, весело као јунак тече путем. Полазак му је с краја небеса а трка му до краја њихова; ништа се топлоти његовој не крије“ (Псалам 19:5-7).

⁹ Када се наше сунце упореди с другим звездама може се запазити да је оно тек средње величине. И поред тога, оно је изванредна звезда. Планете које круже око њега изгледају као неки патуљци. Један извор каже да је сунце око 330 000 пута теже од земље. Његова маса износи 99,9 посто укупне масе нашег сунчевог система! Захваљујући сунчевој сили гравитације, земља кружи око њега на раздаљини од 150 милиона километара, и нити се приближава сунцу нити се удаљује од њега. На земљу доспева свега пола милијардитог дела сунчеве енергије, али и то је довољно да би на њој опстао живот.

10. (а) Како сунце улази у свој „шатор“ и излази из њега? (б) Како оно иде као „силан човек“?

¹⁰ Псалмиста говори о сунцу служећи се симболичним језиком и каже да је оно „јунак“ који током дана иде с једне стране хоризонта на другу и ноћу се одмара у свом ’шатору‘. Када та моћна звезда зарања за хоризонт, како се то чини посматрачу са земље, изгледа као да иде у „шатор“ на починак. Ујутру изгледа као да искаче блистајући попут ’женика који излази из своје ложнице‘. Давид је био пастир и знао је колико ноћ може бити хладна (Постање 31:40). Знао је колико брзо сунчеви зраци могу да угреју и њега и крајолик. Јасно је да се сунце не умара од свога „путовања“ са истока на запад већ је попут неког ’силног човека‘ спремно да поново крене на пут.

Задивљујуће звезде и галаксије

11, 12. (а) Зашто је изванредно то што Библија упоређује звезде с песком? (б) Колико би велик свемир могао бити?

¹¹ Давид је без телескопа могао да види свега неколико хиљада звезда. Међутим, према једном недавном истраживању, помоћу савремених телескопа може се видети 70 трилијарди звезда — то је број 7 за којим следе 22 нуле! Јехова је указао на те огромне бројке када је број звезда упоредио с ’песком на обали морској‘ (Постање 22:17).

¹² Астрономи су годинама посматрали нешто што је било описано као „мала светлуцава подручја с нејасним маглинама“. Научници су претпостављали да су ове „спиралне маглине“ неки објекти у нашој галаксији Млечни пут. Године 1924, откривено је да је нама најближа маглина, Андромеда, у ствари галаксија — и то удаљена око 2 милиона светлосних година! Научници сада процењују да постоје милијарде галаксија од којих свака садржи на хиљаде — па чак и милијарде — звезда. Па ипак, Јехова „избраја звезде многе и све их по имену зове“ (Псалам 147:4).

13. (а) Шта је запањујуће у вези са сазвежђима? (б) Шта доказује да научници не знају „законе небеске“?

¹³ Јехова је упитао Јова: „Завезујеш ли ти везе Плејадама ил’ дрешиш ли ти Ориону ужа?“ (Јов 38:31). Под сазвежђима, као што су Плејаде или Орион, подразумева се неколико звезда које на изглед формирају неки карактеристичан облик. Ове звезде би могле бити доста удаљене једна од друге и посматрачу са земље оне делују непомично. Због тога што се њихов положај може тако прецизно одредити, звезде су „од велике користи за навигацију, затим астронаутима у свемирским летелицама јер им помажу да се оријентишу као и за идентификацију звезда“ (The Encyclopedia Americana). Па ипак, нико не може у потпуности разумети какве су то „везе“ које повезују сазвежђа. Научници још увек не могу да одговоре на питање које је  постављено у Јову 38:33: „Знаш ли законе небеске?“

14. Зашто је ширење светлости тајна?

¹⁴ Научници не могу да одговоре ни на следеће питање које је било постављено Јову: ’Којим се путем дели светлост?‘ (Јов 38:24, ДК). Један писац је за ово питање о светлости рекао да је оно „крајње савремено и научно“. Неки грчки филозофи су мислили да светлост зрачи из људских очију. У новије време, научници су сматрали да се светлост састоји од ситних честица. Други су мислили да се она креће у таласима. Данас научници верују да се светлост понаша и попут таласа а и да се састоји од честица. Међутим, људима ће требати још много времена да продру у природу светлости и да разумеју како се она ’дели‘, то јест шири.

15. Попут Давида, како треба да се осећамо када размишљамо о небесима?

¹⁵ Када човек размишља о свему овоме, не може а да се не осећа попут Давида који је рекао: „Кад небеса твоја гледам, дело прста твојих, и месец и звезде што си поставио, шта је човек да га се опоменеш, син човечји да се о њему бринеш?“ (Псалам 8:4, 5).

Земља и створења на њој славе Јехову

16, 17. Како створења из ’великих мора‘ славе Јехову?

¹⁶ У 148. Псалму говори се о још неким начинима на које стварство објављује Божју славу. У 7. стиху читамо следеће: „Хвалите Јехову са земље ви морске аждаје и сва мора велика.“ „Мора велика“ заиста обилују чудима која истичу Божју мудрост и моћ. Плави кит у просеку је тежак 120 тона — колико и крдо од 30 слонова! Само срце му је тешко преко 450 килограма и способно је да кроз његово тело пумпа око 6,5 тона крви! Да ли су ове дивовске морске аждаје споре и троме? Па, не би се баш могло рећи. У извештају Европске кампање за борбу против нехотичног ловљења китова стоји да они „јуре океанима“ великим брзинама. Сателитским праћењем утврђено је да је „један кит за 10 месеци превалио више од 16 000 километара“.

¹⁷ Кљунасти делфин углавном рони на дубини од 45 метара, међутим један делфин је заронио до дубине од рекордних 547 метара! Како овај сисар успева да зарони до тако велике дубине и да остане жив? Док рони успорава му се рад срца, а крв се усмерава ка срцу, плућима и мозгу. Сем тога, у његовим мишићима налази се хемикалија која везује кисеоник. Северни морски слонови и уљешуре могу да се спусте до још већих дубина. „Уместо да се боре против притиска“, стоји у часопису Discover, „оне допусте да им притисак потпуно обустави рад плућа.“ Највећи део кисеоника који им је потребан чувају у мишићима. Колико ли је само јасно да су ова створења живи доказ мудрости свемоћног Бога!

18. Како морска вода показује да је Јехова мудар?

¹⁸ Чак и сама морска вода показује колико је Јехова мудар. У часопису Scientific American стоји: „Свака кап воде у горњем слоју океана дубоком 100 метара садржи на хиљаде микроскопских биљака које слободно плутају и које су познате као фитопланктон.“ Ове „невидљиве шуме“ пречишћавају наш ваздух тако што из њега извлаче на милијарде тона угљен-диоксида. Фитопланктон производи више од половине кисеоника који удишемо.

19. Како ватра и снег врше Јеховину вољу?

¹⁹ У Псалму 148:8 стоји: „Огањ и град, снег и магла, и ти вихоре силни, вршиоче речи његове.“ Јехова користи и ове неживе природне силе да би извршио своју вољу.  Узми за пример огањ, то јест ватру. У протеклим деценијама сматрало се да шумски пожари изазивају искључиво штету. Истраживачи сада верују да ватра игра важну еколошку улогу. Она одстрањује старо и болесно дрвеће, поспешује клијање семења, рециклира хранљиве материје и у суштини смањује опасност од настанка веома великих пожара. И снег је јако важан зато што влажи и ђубри земљиште, обнавља водене токове река, и штити биљке и животиње од изузетно ниских температура.

20. Како планине и дрвеће користе човечанству?

²⁰ У Псалму 148:9 стоји следеће: „Ви горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри.“ Величанствене горе, то јест планине, сведоче о Јеховиној огромној моћи (Псалам 65:7). Међутим, оне имају и практичну улогу. У једном извештају Географског института у Берну, у Швајцарској, стоји: „Све велике светске реке извиру у планинама. Више од половине човечанства зависи од свеже воде која се сакупља на планинама... Ти ’водоторњеви‘ су од непроцењиве вредности за добробит човечанства.“ Чак и једно најобичније дрво слави свог Творца. У извештају Програма Уједињених нација за заштиту животне средине каже се да је дрвеће „важно за добробит људи у свим земљама... Многе врсте дрвећа су економски веома важне јер се од њих добија дрвна грађа, воће, језграсти плодови, смола и каучук. Широм света 2 милијарде људи зависи од дрвећа јер га користе за кување и као гориво“.

21. Објасни како један најобичнији лист пружа доказе да је створен.

²¹ Доказ створитељеве мудрости види се и у самој грађи дрвета. Узми за пример један најобичнији лист. На спољној страни листа налази се воштани слој који спречава да се лист осуши. Одмах испод тог слоја, на горњој страни, налази се ред ћелија у којима се налазе хлоропласти. У њима се налази хлорофил који апсорбује светлост. Захваљујући процесу званом фотосинтеза, лишће постаје „фабрика за производњу хране“. Корење дрвећа упија воду која се затим врло сложеним „системом водоводних цеви“ преноси до лишћа. На доњој страни листа налазе се хиљаде мајушних „вентила“ (званих стоме) који се отварају и затварају, и на тај начин апсорбују угљен-диоксид. Светлост допрема енергију помоћу које се мешају вода и угљен-диоксид услед чега настају угљени хидрати. Биљка сада може да троши храну коју је сама произвела. Најзанимљивије је то што је ова „фабрика“ тиха и лепа. Уместо да загађује она испушта кисеоник као нуспроизвод!

22, 23. (а) Које запањујуће способности имају неке птице и копнене животиње? (б) Која још питања треба да размотримо?

²² У Псалму 148:10 стоји: „Звери и све животиње, црви и птице крилате.“ Многе копнене животиње и птице имају запањујуће способности. Хавајски албатрос може да прелети огромне раздаљине (један је за свега 90 дана прелетео 40 000 километара). Једна врста птице певачице лети из Северне у Јужну Америку и у ваздуху проводи више од 80 сати без престанка. Камила не чува воду у грби, као што се обично мисли, већ у органима за варење, захваљујући чему камила може бити дуг период без воде а да не дехидрира. Није никакво чудо што инжењери пажљиво посматрају животињско царство када праве машине и  нове материјале. „Ако желите да направите нешто што ће добро функционисати... и што ће се беспрекорно уклапати у животну средину“, каже списатељица Гејл Клири, „веома су велике шансе да ћете негде у природи наћи неку добру идеју за то.“

²³ Стварство заиста објављује Божју славу! Од звезданих небеса па до биљака и животиња, све на неки свој начин слави свог Створитеља. Али како стоје ствари с људима? Како се можемо придружити природи у слављењу Бога?

Да ли се сећаш?

• Зашто они који поричу постојање Бога немају изговора за то?

• Како звезде и планете славе Бога?

• Како морске и копнене животиње доказују да постоји Створитељ пун љубави?

• Како неживе природне силе врше Јеховину вољу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Научници процењују да се може видети 70 трилијарди звезда!

[Извор]

Frank Zullo

[Слика на 12. страни]

Кљунасти делфин

[Слика на 13. страни]

Пахуља

[Извор]

snowcrystals.net

[Слика на 13. страни]

Младунче хавајског албатроса