Подложи се вођству живог Бога

„Обратите [се] живом Богу, који створи небо и земљу и море и све што је у њима“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 14:15).

1, 2. Зашто је сасвим на месту рећи за Јехову да је ’живи Бог‘?

 НАКОН што су апостол Павле и Варнава у Листри излечили једног човека, Павле се обратио посматрачима: „И ми смо људи с истим слабостима као и ви, и објављујемо вам добру вест да се од тих испразних ствари обратите живом Богу, који створи небо и земљу и море и све што је у њима“ (Дела апостолска 14:15).

² Истина је да Јехова није неки беживотни идол већ ’живи Бог‘! (Јеремија 10:10; 1. Солуњанима 1:9, 10). И не само што је жив већ је и Извор нашег живота. „Он сам даје свима живот и дах и све“ (Дела апостолска 17:25). Он жели да уживамо у животу, како садашњем тако и будућем. Павле је додао да Бог „себе није оставио без сведочанства чинећи добро, дајући вам кишу с неба и плодна раздобља, до ситости пунећи ваша срца јелом и весељем“ (Дела апостолска 14:17).

3. Зашто можемо имати поверење у Божје вођство?

³ То што је Бог заинтересован за наш живот пружа нам основу да имамо поверење у његово вођство (Псалам 147:8; Матеј 5:45). Међутим, када у Библији наиђу на неку заповест коју не разумеју или која им делује ограничавајуће неки реагују другачије. Па ипак, показало се да је мудро имати поверење у Јеховино вођство. Да то прикажемо: Чак и ако неки Израелац није разумео сврху заповести да не дира мртво тело, за њега је ипак било корисно да буде послушан тој заповести. Прво, послушност би га приближила живом Богу; и друго, то би му помогло да не добије неку болест (Левитска 5:2; 11:24).

4, 5. (а) Какво је вођство у погледу крви Јехова дао пре хришћанског доба? (б) Како знамо да се Божје вођство у погледу крви односи и на хришћане?

 ⁴ Слично је и с Божјим вођством у погледу крви. Бог је рекао Ноју да људи не треба нити да једу нити да пију крв. Затим је у Закону открио да се крв смела користити само као принос на олтару и то за опроштење греха. Тим заповестима Бог је положио темељ за најузвишенију сврху којој ће крв служити — за спасавање живота путем Исусове откупнине (Јеврејима 9:14). Дакле, када је Бог пружао вођство имао је на уму наш живот и нашу добробит. Говорећи о Постању 9:4, библијски изучавалац из 19. века Адам Кларк написао је: „Хришћани са Оријента још увек се тесно држе ове заповести [која је била саопштена Ноју]... Према Закону није се смела јести било каква крв, јер је указивала на крв која ће бити проливена за грех света; и према Јеванђељу не треба је јести, јер на њу увек треба гледати као на нешто што представља крв која је била проливена за опроштење греха.“

⁵ Овај изучавалац можда указује на јеванђеље, то јест на добру вест, која се усредсређује на Исуса. Добра вест обухвата чињеницу да је Бог послао свог Сина да умре за нас, да би пролио своју крв како бисмо имали вечни живот (Матеј 20:28; Јован 3:16; Римљанима 5:8, 9). Коментар овог изучаваоца дотиче се и заповести која је касније била дата Христовим следбеницима да се уздржавају од крви.

6. Које су смернице у погледу крви добили хришћани, и зашто?

⁶ Као што ти је познато, Бог је дао Израелцима на стотине прописа. Након Исусове смрти, његови ученици више нису били обавезни да се држе свих тих закона (Римљанима 7:4, 6; Колошанима 2:13, 14, 17; Јеврејима 8:6, 13). Међутим, с временом се појавило питање о једној од основних обавеза за Јевреје — о обрезивању мушкараца. Да ли су нејевреји који су желели да извуку корист из Христове крви морали да се обрезују и на тај начин покажу да су још увек под Законом? Хришћанско водеће тело се 49. н. е. позабавило тим питањем (Дела апостолска, 15. поглавље). Апостоли и старешине су под вођством Божјег духа закључили да је обавезно обрезање престало да важи исто као што је и Закон престао да важи. Међутим, неки од тих Божјих захтева важили су и за хришћане. У писму које је водеће тело упутило скупштинама, стајало је следеће: „Свети дух и ми одлучили смо да не стављамо никакво додатно бреме на вас, осим ових потребних ствари: да се уздржавате од онога што је жртвовано идолима и од крви и од удављенога и од блуда. Ако се пажљиво чувате тога, биће вам добро“ (Дела апостолска 15:28, 29).

7. Колико је важно за хришћане да се ’уздржавају од крви‘?

⁷ Водеће тело је очигледно сматрало да је ’уздржавање од крви‘ исто толико важно колико и уздржавање од сексуалног неморала и од обожавања идола. То показује да забрану у вези с крвљу треба схватити озбиљно. Хришћани који непокајнички врше идолопоклонство или сексуални неморал не могу „наследити Божје краљевство“. Њима ће ’део бити друга смрт‘ (1. Коринћанима 6:9, 10; Откривење 21:8; 22:15). Запази супротност: Необазирање на Божје вођство у погледу светости крви може довести до вечне смрти. Показивање поштовања  према Исусовој жртви може довести до вечног живота.

8. Шта показује да су први хришћани озбиљно гледали на Божје вођство у погледу крви?

⁸ Како су први хришћани разумели Божје вођство у погледу крви и како су поступали у складу с њим? Присети се Кларковог коментара: „Према Јеванђељу не треба је јести, јер на њу увек треба гледати као на нешто што представља крв која је била проливена за опроштење греха.“ Историја показује да су први хришћани на ово гледали врло озбиљно. Тертулијан је написао: „Погледајте људе који кад се даје нека представа у арени, с похлепном жеђи хватају свежу крв злочинаца... као лек за своју падавицу.“ Док су пагани јели или пили крв, Тертулијан је рекао да хришћани ’у исхрани немају чак ни животињску крв... На суђењима хришћанима, нудите им кобасице испуњене крвљу. Уверени сте, наравно, да им то није дозвољено‘. Хришћани нису конзумирали крв чак ни када им је прећено смрћу. Божје вођство им је било толико важно.

9. Шта је осим једења саме крви било укључено у уздржавање од ње?

⁹ Неки можда мисле да је водеће тело једноставно желело да каже да хришћани не треба ни да једу ни да пију саму крв. Надаље, не треба да једу ни неискрварено месо као ни храну којој је била додата крв. Наравно, када је Бог дао ту заповест Ноју у првом реду мислио је на то. И у одлуци апостола заиста је стајало да хришћани треба да се ’уздржавају од удављенога‘, то јест од неискрвареног меса (Постање 9:3, 4; Дела апостолска 21:25). Међутим, први хришћани су знали да не треба све да остане само на томе. Понекад се крв користила и у медицинске сврхе. Тертулијан је забележио да су пагани пили свежу крв покушавајући да излече падавицу, то јест епилепсију. Крв се можда користила и за лечење других болести или да би се наводно побољшало здравље. Стога, хришћани су избегавали да користе крв и у „медицинске“ сврхе. Они су се држали тог става чак и ако би тиме угрозили свој живот.

Крв као лек

10. Који су неки од начина на који се крв користи у медицини, и до којих питања то доводи?

¹⁰ Данас је сасвим уобичајено да се крв користи у медицинске сврхе. У почетку су се давале трансфузије пуне крви — крви која је била узета од даваоца, затим ускладиштена и онда дата пацијенту, можда неком рањенику. С временом су истраживачи научили да разложе крв на главне састојке. Давањем тих састојака путем трансфузије, лекари су могли да поделе крв на више пацијената — можда је једном повређеном човеку била дата плазма, а другом еритроцити. Даљња истраживања су показала да се од једног састојка, као што је крвна плазма, могу добити бројне фракције, које се могу дати још већем броју пацијената. Истраживања у том правцу и даље трају и сада фракције имају све ширу примену. Какав став хришћанин треба да заузме када се ради о тим фракцијама? Он је чврсто решио да никада не прими трансфузију крви, али лекар га наговара да прихвати трансфузију једног од главних састојака крви, можда трансфузију еритроцита. С друге стране, можда се терапија састоји од примене једне мале фракције добијене из једног од главних састојака. Какав став о овим питањима треба да заузме један Божји слуга, имајући на уму да је крв света и да живот заиста може спасти једино Христова крв?

11. Који медицински исправан став што се тиче крви Сведоци имају већ годинама?

¹¹ Јеховини сведоци су пре више деценија јасно показали свој став. На пример, они су написали један чланак који је био објављен у часопису The Journal of the American Medical Association (27. новембар 1981; поново објављен у брошури Како ти крв може спасити живот?, стране 27-9). a У том чланку су били наведени цитати из 1. Мојсијеве, 3. Мојсијеве и Дела апостолских. У њему је стајало: „Иако ови цитати нису обликовани медицинским изразима, Сведоци сматрају да они искључују  трансфузију пуне крви, испраних еритроцита и плазме као и давање леукоцита и крвних плочица [тромбоцита].“ У приручнику Emergency Care, издатом 2001, под темом „Састав крви“ било је наведено: „Крв се састоји од неколико састојака: плазме, еритроцита, леукоцита и тромбоцита.“ Стога, у складу с медицинским чињеницама, Сведоци одбијају трансфузију пуне крви као и било ког од њена четири главна састојка.

12. (а) Који је став био изложен што се тиче фракција добијених из основних састојака крви? (б) Где се могу наћи додатне информације о томе?

¹² У том медицинском чланку у наставку је стајало: „Религиозно разумевање Сведока не забрањује апсолутно употребу [фракција] као што су албумин, имуноглобулин и хемофилијски препарати; сваки Сведок мора лично одлучити да ли их може прихватити.“ Од 1981. изоловане су многе фракције (мањи елементи добијени од једног од четири главна састојка) које су данас у употреби. Због тога су у Кули стражари од 15. јуна 2000, у чланку „Питања читалаца“, биле објављене неке корисне информације. Тај чланак је зарад добробити милиона данашњих читалаца поново објављен у овом издању на странама 29-31. У њему се налазе неки детаљи и логични аргументи, али запазићеш да се његова срж слаже са оним што је било речено 1981. године.

Улога твоје савести

13, 14. (а) Шта је савест, и како она ступа на сцену када је крв у питању? (б) Које је вођство што се тиче једења меса Бог дао Израелу, али која су се питања могла јавити?

¹³ Овакве информације нас упућују да доносимо одлуке на темељу своје савести. Зашто? Хришћани се слажу да треба следити Божје вођство, али у неким околностима треба донети личну одлуку и тада савест ступа на сцену. Савест је урођена способност да се процењују околности и доносе одлуке, посебно када се ради о моралним питањима (Римљанима 2:14, 15). Међутим, као што знаш, савест се разликује од човека до човека. b Библија говори да неки имају ’слабу савест‘ из чега логично следи да неки имају изоштрену савест (1. Коринћанима 8:12). Стога, сви хришћани су достигли различит ниво духовног напретка што се тиче спознања Божје воље, стицања увида у његов начин размишљања као и узимања свега тога у обзир приликом доношења одлука. То можемо приказати користећи пример Јевреја, то јест њихових недоумица које су можда имали у погледу једења меса.

 ¹⁴ У Библији јасно стоји да особа која је послушна Богу неће јести неискрварено месо. То је било толико важно да су израелски војници који су у једној ванредној ситуацији јели такво месо били криви за озбиљан грех (Поновљени закони 12:15, 16; 1. Самуилова 14:31-35). Па ипак, и ту су се могла јавити нека питања. Када би неки Израелац заклао овцу, да ли би одмах морао да јој испусти крв? Да ли је морао да пререже гркљан животињи како би искрварила? Да ли је требало да обеси овцу за задње ноге? Ако јесте, колико је дуго требало да овца виси? Како би у том случају поступио с великом кравом? Чак и након што би животиња искрварила, нешто крви би могло да остане у месу. Да ли је могао да једе такво месо? Ко би одлучивао о томе?

15. Какав су став имали неки Јевреји о једењу меса, али какво је вођство Бог пружио?

¹⁵ Замисли једног ревног Јеврејина који се суочава са овим питањима. Можда сматра да је најбоље да избегава месо које се продаје на пијацама, баш као што би неки други Јеврејин избегавао месо за које је постојала могућност да је било жртвовано неком идолу. Неки Јевреји су можда јели месо тек након што би одређеном процедуром из њега извукли крв c (Матеј 23:23, 24). Шта мислиш о тим различитим поступцима? Надаље, с обзиром на то да Бог није захтевао ништа од претходно наведеног, да ли би било најбоље да Јевреји упуте мноштво питања неком рабинском сабору да би добили правило за сваку ситуацију? Иако се у јудаизму развио такав обичај, можемо бити радосни јер Јехова није захтевао од својих обожавалаца да на такав начин доносе одлуке о крви. Бог је пружио основно вођство о убијању чистих животиња и о испуштању крви, али није ишао преко тога (Јован 8:32).

16. Зашто хришћани могу имати различито мишљење о прихватању инјекција малих фракција добијених из неког састојка крви?

¹⁶ Као што је поменуто у 11. и 12. одломку, Јеховини сведоци не прихватају трансфузију пуне крви нити њених основних састојака — плазме, еритроцита, леукоцита и тромбоцита. Како стоје ствари с малим фракцијама које се добијају из основних састојака, као што су серуми који садрже антитела за борбу против болести или змијског отрова? (Види 4. одломак на 30. страни.) Неки су закључили да те мале фракције у суштини више нису крв и да зато не потпадају под заповест да се ’уздржавамо од крви‘ (Дела апостолска 15:29; 21:25; 1. одломак на 31. страни). То је њихова ствар. Другима савест налаже да одбију све што се добија из крви (животињске или људске), па чак и неку малу фракцију добијену од само једног од њених главних састојака. d  Неки опет прихватају инјекције плазма протеина да би се борили против болести или неутралисали дејство змијског отрова, али могу одбити друге мале фракције. Штавише, неки производи добијени из једног од четири главна састојка могу имати толико сличну функцију коју има читав тај састојак и могу имати тако важну улогу у одржавању живота да већина хришћана не би пристала да их прими.

17. (а) Како нам савест може помоћи када се суочимо с питањима у вези с фракцијама крви? (б) Зашто је доношење одлука о овоме тако озбиљна ствар?

¹⁷ Оно што Библија каже о савести може нам користити приликом доношења одлука. Први корак је да видимо шта каже Божја Реч и да покушамо да своју савест обликујемо у складу с тим. То ће ти помоћи да донесеш одлуку која ће бити у складу с Божјим вођством уместо да од некога тражиш да ти каже шта да радиш (Псалам 25:4, 5). Када се ради о примању фракција крви, неки имају следећи став: ’То је питање савести, тако да се не ради о толико важној ствари.‘ Овакво резоновање је погрешно. Чињеница да је нешто питање савести не значи да је небитно. То може бити веома озбиљно. Један разлог је тај што наша одлука може утицати на оне чија се савест разликује од наше. То видимо на основу Павловог савета о месу које је можда било принесено идолу и касније продато на пијаци. Хришћанин треба да пази да не ’повреди савест која је слаба‘. Ако спотакне друге могао би да доведе до ’пропасти брата за кога је Христ умро‘, што би био грех против Христа. Дакле, иако питање о малим фракцијама крви спада у личне одлуке, те одлуке треба схватити веома озбиљно (1. Коринћанима 8:8, 11-13; 10:25-31).

18. Како хришћани могу избећи да им савест отупи када треба доносити одлуке везано за крв?

¹⁸ Још нешто показује колико озбиљно треба прићи одлукама које су везане за крв. Мораш узети у обзир како ће те одлуке утицати на тебе. Ако ће то што ћеш примити малу фракцију крви узнемирити твоју библијски школовану савест, немој је игнорисати. Надаље, немој гушити своју савест само зато што ти неко каже: „Сасвим је у реду ако прихватиш то; многи су већ прихватили.“ Присети се да милиони људи игноришу своју савест која због тога отупљује и допушта им да без осећања кривице лажу и раде друге лоше ствари. Хришћани сасвим сигурно не желе да буду такви (2. Самуилова 24:10; 1. Тимотеју 4:1, 2).

19. Шта пре свега треба да задржимо на уму када доносимо одлуке у вези с крвљу?

¹⁹ При крају поново објављеног чланка на странама 29-31 стоји: „Да ли чињеница да се мишљења и одлуке на темељу савести могу разликовати значи да то питање није толико важно? Не. То је озбиљна ствар.“ То је нарочито важно зато што се тиче твог односа са ’живим Богом‘. То је једини однос који на темељу Исусове проливене крви може водити до вечног живота. Развијај дубоко цењење према крви због тога што Бог помоћу ње спасава животе. Павле је био у праву када је написао: „Нисте имали наду и били сте без Бога у свету. Али сада у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко дошли сте близу Христовом крвљу“ (Ефешанима 2:12, 13).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Које је вођство што се тиче крви Бог пружио Ноју, Израелцима, и хришћанима?

• Шта Јеховини сведоци потпуно одбијају када се ради о крви?

• У ком смислу је примање малих фракција добијених из главног састојка крви препуштено савести појединца, али шта то не значи?

• Зашто када доносимо одлуке пре свега треба да размишљамо о свом односу с Богом?

[Питања за разматрање]

[Табела на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ОСНОВНО ГЛЕДИШТЕ О КРВИ

ПУНА КРВ

▾ ▾ ▾ ▾

НЕПРИХВАТЉИВ еритроцити леукоцити тромбоцити плазма

ПРЕПУШТЕНО ▾ ▾ ▾ ▾

ХРИШЋАНИМА ДА ОДЛУЧЕ фракције фракције фракције фракције

из из из из

еритроцита леукоцита тромбоцита плазме

[Слика на 20. страни]

Водеће тело је закључило да хришћани морају да се ’уздржавају од крви‘

[Слика на 23. страни]

Ако се будеш суочио са одлуком да ли да прихватиш фракцију крви, немој игнорисати своју савест