Цени свој дар живота на исправан начин

„Крв Христа [ће] очистити нашу савест од мртвих дела да вршимо свету службу живом Богу“ (ЈЕВРЕЈИМА 9:14).

1. Шта говори у прилог томе да веома ценимо живот?

 ШТА би рекао када би неко од тебе тражио да одредиш колико вреди твој живот? Ми веома ценимо живот — како свој, тако и живот других људи. У прилог томе говори чињеница да кад смо болесни одлазимо код лекара или идемо на редовне контроле. Желимо да будемо живи и здрави. Чак и већина старих и немоћних људи не жели да умре. Баш напротив, желе да живе.

2, 3. (а) Која се обавеза истиче у Пословицама 23:22? (б) У каквој су вези наш однос према Богу и обавеза која се спомиње у Пословицама 23:22?

² Од твог цењења према животу зависи како ћеш се опходити с другима. На пример, Божја Реч даје следеће упутство: „Слушај оца свога, родитеља свога, и не презри мајку кад остари“ (Пословице 23:22). ’Слушати‘ не значи само чути оно што се говори. Овом се пословицом жели рећи да треба и да слушамо и да будемо послушни (Излазак 15:26; Поновљени закони 7:12; 13:18; 15:5; Исус Навин 22:2; Псалам 81:14). Зашто Божја Реч каже да треба да будемо послушни родитељима? Не само зато што су твоји родитељи старији од тебе и самим тим имају више искуства. Треба да им будеш послушан зато што су ти дали живот. У једном другом преводу стоји: „Слушај оца својега који те је родио.“ Дакле, ако цениш живот, јасно је да ћеш имати осећај обавезе према онима који су ти га подарили.

³ Наравно, ако си прави хришћанин свестан си да је прави Извор твог живота у ствари Јехова. Захваљујући њему ’имаш живот, мичеш се‘, поступаш као биће које има осећања, ’постојиш‘, можеш правити планове за будућност и размишљати о вечном животу (Дела апостолска 17:28; Псалам 36:10; Проповедник 3:11). Из Пословица 23:22 учимо да треба да ’слушамо‘ Бога, да имамо жељу да сазнамо какво је његово гледиште о животу и да затим поступамо у складу с тим. Он је тај који има право да нам каже колико је вредан живот.

Показуј поштовање према животу

4. Како је на самом почетку људске историје поштовање према животу постало једно важно питање?

⁴ Јехова је на самом почетку људске историје јасно ставио до знања да није препустио људима да живе (или да злоупотребљавају живот) како им се прохте. Обузет гневом који је изазвала љубомора, Каин је убио свог недужног брата Авеља. Да ли је Каин имао право на то? Бог је сматрао да није. Он је на следећи начин позвао Каина на одговорност: „Шта учини! Глас крви брата твога вапије са земље до мене“ (Постање 4:10). Запази да је Авељева крв, која је била проливена на земљу, представљала његов живот који му је био одузет на бруталан начин, и да је та крв вапила ка Богу тражећи освету (Јеврејима 12:24).

5. (а) Коју је забрану Бог увео у Нојево време, и на кога се односила? (б) У ком смислу је ова забрана била један важан корак?

⁵ Време након Потопа, који је преживело свега осам душа, представљало је нови почетак за човечанство. Бог је једном изјавом, која се односила на све људе, још јасније показао колико цени живот и крв.  Рекао је да људи могу да једу месо, али је поставио и следећу забрану: „Све што се миче и живи служиће вам за храну; све ја то вама дајем, као и зелену траву. Али не једите меса са животом његовим, то јест са крвљу његовом“ (Постање 9:3, 4). Неки Јевреји сматрају да ово значи да људима није било дозвољено да једу месо и крв животиње која је још увек била жива. Међутим, показало се да је Бог овде забранио да се крв користи за подржавање живота. Штавише, заповест коју је Бог дао преко Ноја била је велики корак ка остварењу његове узвишене намере у повезаности с крвљу — намере која ће омогућити људима да добију вечни живот.

6. Како је Бог преко Ноја истакао колико он цени живот?

⁶ Бог је надаље рекао: „Ја [ћу] ваше крви и сваког вашег живота рачун тражити; и од свакога ћу га живог створења тражити, и тражићу рачун живота човечјег из руке човека, човека који је брат његов. Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по своме обличју створио човека“ (Постање 9:5, 6). Из ове изјаве која је била упућена целокупном људском роду можеш видети да Бог на људску крв гледа као на нешто што представља живот. Створитељ даје сваком човеку живот и нико не треба да одузме тај живот, који је представљен крвљу. Ако неко, попут Каина, почини убиство, Створитељ има право да од њега ’тражи рачун‘, то јест да убици одузме живот.

7. Зашто треба да нас занима оно што је Бог рекао Ноју о крви?

⁷ Бог је на овај начин заповедио људима да не злоупотребљавају крв. Да ли си се икада упитао зашто је Бог то урадио? Заиста, зашто уопште Бог има такав став према крви? Одговори на ова питања повезани су с једним од најважнијих библијских учења. Иако многе цркве намерно игноришу то учење, оно представља саму срж хришћанске поруке. Које је то учење и како се оно тиче твог живота, одлука и поступака?

За шта је крв требало користити?

8. Које је ограничење што се тиче крви Јехова дао у Закону?

⁸ Јехова је Израелу дао Кодекс закона и тако пружио више детаља о животу и крви. То је био даљњи корак у испуњењу његове намере. Вероватно знаш да је по том Закону Богу требало приносити брашно, уље и вино (Левитска 2:1-4; 23:13; Бројеви 15:1-5). Осим тога, требало је приносити и животињске жртве. Бог је о тим жртвама рекао: „Живот тела [је] у крви; а ја сам је дао на олтар да се очисте душе ваше; јер крв душу чисти, јер је у њој живот. Зато рекох синовима Израеловим: Нико између вас да не једе крви.“ Јехова је додао да ако би неко, рецимо ловац или сељак, убио животињу да би је касније појео, требало је да јој испусти крв и да заспе крв земљом. С обзиром на то да је земља подножје Божјим ногама, тиме што просипа крв на земљу особа признаје да тај живот припада Даваоцу живота (Левитска 17:11-13; Исаија 66:1).

9. За шта се по Закону крв једино могла користити, и која је била сврха тога?

⁹ Тај закон није био само нека пука збирка религиозних ритуала који сада више нису ни од каквог значаја за нас. Да ли си запазио зашто није требало да Израелци једу или пију крв? Бог је рекао: „Зато рекох синовима Израеловим: Нико између вас да не једе крви.“ Зашто нико није смео да једе крв? „Ја сам је дао на олтар да се очисте душе ваше.“ Запажаш ли да нам ово пружа увид у то зашто је Бог рекао Ноју да људи не једу крв? Створитељ је одлучио да крви прида узвишени значај, да је одвоји за једну посебну сврху којом би се могли спасти многи животи. Требало је да игра пресудну улогу у отклањању греха (очишћењу). Дакле, по Закону, Бог је одредио да се крв користи искључиво за приношење на олтар да би се вршило очишћење за животе Израелаца, који су тражили опроштај од њега.

10. Зашто животињска крв није могла да води до потпуног опроштења, али који су подсетник пружале жртве које су се приносиле по Закону?

 ¹⁰ Овај концепт није стран хришћанству. Говорећи о овом пропису који је забележен у Закону, хришћански апостол Павле је написао: „По Закону се скоро све чисти крвљу, и без проливања крви нема опроштења“ (Јеврејима 9:22). Павле је јасно показао да Израелци због тих жртава нису постали савршени, безгрешни људи. Написао је: „Те жртве из године у годину подсећају на грехе, јер није могуће да крв бикова и јараца однесе грехе“ (Јеврејима 10:1-4). И поред тога, те жртве су имале своју сврху. Подсећале су Израелце на то да су грешни и да им је потребно нешто више да би добили потпуно опроштење. Међутим, ако крв која је представљала живот животиња није могла потпуно да отклони људске грехе, да ли би нечија крв то могла?

Давалац живота има решење

11. Како знамо да су жртве у виду животињске крви указивале на нешто?

¹¹ Закон је у ствари указивао на нешто што ће бити далеко делотворније у остваривању Божје воље. Павле је упитао: „Чему, дакле, Закон?“ Затим је одговорио: „Био је додат да би преступи постали очигледни, док не дође семе коме је дато обећање; и био је пренесен преко анђела̂ руком посредника [Мојсија]“ (Галатима 3:19). Слично томе, Павле је још написао: „Закон има сенку будућих добрих ствари, а не саму њихову суштину“ (Јеврејима 10:1).

12. Што се тиче крви, како можемо видети откривање Божје намере?

¹² Хајде да сада направимо један кратак преглед. Присети се да је у Нојевим данима Бог дозволио људима да једу месо, али не и да узимају крв. Бог је касније рекао да је „живот тела у крви“. Да, он је одлучио да на крв гледа као на нешто што представља живот и рекао је: „Ја сам је дао на олтар да се очисте душе ваше.“ Међутим, требало је да дође до величанственог даљњег откривања Божје намере. Закон је био сенка будућих добрих ствари. Којих добрих ствари?

13. Зашто је важна Исусова смрт?

¹³ Суштина је у смрти Исуса Христа. Као што знаш, Исус је био мучен и прибијен на стуб. Умро је као злочинац. Павле је написао: „Христ је, док смо још били слаби, умро за безбожне људе у одређено време. А Бог нам препоручује своју љубав тиме што је, док смо још били грешници, Христ умро за нас“ (Римљанима 5:6, 8). Тиме што је умро за нас, Христ је обезбедио откупнину на основу које нам могу бити отклоњени греси. Та откупнина је сама срж хришћанске поруке (Матеј 20:28; Јован 3:16; 1. Коринћанима 15:3; 1. Тимотеју 2:6). У каквој је то вези с крвљу и животом, и како то утиче на твој живот?

14, 15. (а) Како у неким преводима стих из Ефешанима 1:7 истиче Исусову смрт? (б) Шта би се у Ефешанима 1:7 иначе могло превидети?

¹⁴ У неким религијама се истиче Исусова смрт и њихови припадници имају обичај да кажу нешто попут: „Исус је умро за мене.“ Погледај како је у неким Библијама преведен стих из Ефешанима 1:7: „У њему и  посредством његове смрти имамо избављење, то јест уклањање наших преступа“ (The American Bible, од Френка Шајла Балентајна, издање из 1902). „Христова смрт нас ослобађа и наши су греси опроштени“ (Today’s English Version, 1966). „Ослобођени смо помоћу Христа и жртве његовог живота, а то ослобођење значи опроштење греха“ (The New Testament, од Вилијама Барклија, издање из 1966). „Христовом су смрћу наши греси опроштени и ми смо ослобођени“ (The Translator’s New Testament, издање из 1973). Несумњиво запажаш да се у овим преводима ставља нагласак на Исусову смрт. ’Али‘, неки ће рећи, ’Исусова смрт је заиста важна. Шта онда недостаје овим преводима?‘

¹⁵ Заиста, ако би имао само ове преводе, могао би превидети једну врло важну мисао без које не би могао у потпуности да разумеш библијску поруку. Ти преводи не указују на чињеницу да се у оригиналном тексту у Ефешанима 1:7 налази грчка реч која значи „крв“. Зато је у многим другим Библијама, као што је Превод Нови свет, овај стих преведен приближније оригиналу и он гласи овако: „Преко њега имамо ослобођење откупнином посредством његове крви, да, опроштење наших пропуста, према богатству његове незаслужене доброте.“

16. На шта треба да нам укаже израз ’његова крв‘?

¹⁶ Израз ’његова крв‘ врло је значајан и треба да нам укаже на много тога. Потребно је више од смрти, пак чак и од смрти савршеног Исуса. Он је испунио оно што је предочавао Закон, нарочито када је у питању Дан очишћења. Тог посебног дана биле су жртвоване одговарајуће животиње. Првосвештеник би онда узео нешто од њихове крви, ушао у Светињу над светињама, било шатора састанка било храма, и принео ту крв као да је дошао пред самог Бога (Излазак 25:22; Левитска 16:2-19).

17. Како је Исус испунио оно што је предочавао Дан очишћења?

¹⁷ Као што је Павле објаснио, Исус је испунио оно што је предочавао Дан очишћења. Пре свега, Павле је поменуо да је првосвештеник у Израелу једном годишње улазио у Светињу над светињама и приносио крв „за себе и за грехе народа учињене из незнања“ (Јеврејима 9:6, 7). У складу с тим обрасцем, Исус је, након што је био подигнут у духу, отишао на само небо. Будући да је био дух, дакле без тела од крви и меса, могао је да се појави пред „Божјим лицем за нас“. Шта је принео Богу? Не нешто физичке природе већ нешто много значајније од тога. Павле је надаље рекао: „Кад је Христ дошао као првосвештеник... не с крвљу јараца и младих бикова, него са својом крвљу, једном заувек у свето место и прибавио вечно избављење за нас. Јер ако крв јараца и бикова... посвећује до те мере да тело постаје чисто, колико ће више крв Христа, који је помоћу вечног духа самог себе без мане принео Богу, очистити нашу савест од мртвих дела да вршимо свету службу живом Богу?“ Дакле, Исус је принео Богу вредност своје крви (Јеврејима 9:11-14, 24, 28; 10:11-14; 1. Петрова 3:18).

18. Зашто данашњим хришћанима треба да буде важно оно што је у Библији речено о крви?

 ¹⁸ Ова истина коју је Бог открио помаже нам да разумемо све страхопоштовања вредне аспекте онога што Библија каже о крви — зашто Бог гледа на њу тако како гледа, како ми треба да гледамо на њу и зашто смо дужни да поштујемо ограничења која је Бог поставио у погледу употребе крви. Читајући књиге Хришћанских грчких списа много пута ћеш наићи на указивања на Христову крв. (Види оквир.) Она јасно показују да сваки хришћанин треба да положи веру „у његову [Исусову] крв“ (Римљанима 3:25). Греси нам могу бити опроштени и можемо бити у миру с Богом само „помоћу крви коју је он [Исус] пролио“ (Колошанима 1:20). То се нарочито односи на оне с којима је Исус склопио посебан савез да владају с њим на небу (Лука 22:20, 28-30; 1. Коринћанима 11:25; Јеврејима 13:20). Међутим, то важи и за данашње „велико мноштво“, које ће преживети предстојећу ’велику невољу‘ и добити вечни живот у рају на земљи. Симболично говорећи, они ’перу своје дуге хаљине у Јагњетовој крви‘ (Откривење 7:9, 14).

19, 20. (а) Зашто је Бог одлучио да постави ограничења у погледу употребе крви, и како треба да гледамо на то? (б) Шта би требало да нас занима?

¹⁹ Јасно је да је крв од посебног значаја у Божјим очима. Ми треба да делимо његово гледиште. Створитељ, који цени живот, има право да људима постави ограничења у погледу употребе крви. Њему је истински стало до нашег живота и зато је одлучио да се крв употребљава на један изузетно важан начин, једини начин који вечни живот чини могућим. С тим је повезана  Исусова драгоцена крв. Колико само захвални треба да будемо Јехови Богу што крв — Исусову крв — користи за наше добро на начин који спасава животе! И колико само захвални треба да будемо Исусу што се жртвовао и пролио своју крв за нас! Заиста, можемо разумети осећања која је изразио апостол Јован: „Њему који нас воли и који нас сопственом крвљу ослободи од наших греха — и учини нас краљевством, свештеницима свом Богу и Оцу — да, њему нека је слава и моћ заувек. Амин“ (Откривење 1:5, 6).

²⁰ Наш свемудри Бог и Давалац живота дуго је имао на уму ту животоспасавајућу улогу. Зато се питајмо: ’Како то треба да утиче на наше одлуке и поступке?‘ Следећи чланак ће се позабавити овим питањем.

Како би одговорио?

• Шта из извештаја о Авељу и Ноју можемо да научимо о Божјем гледишту о крви?

• Које је ограничење што се тиче употребе крви Бог поставио у Закону, и зашто је то урадио?

• Како је Исус испунио оно што је било предочено Даном очишћења?

• Како нам Исусова крв може спасти живот?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 18. страни]

ЧИЈА КРВ СПАСАВА ЖИВОТЕ?

„Пазите на себе и на све стадо, у коме вас је свети дух именовао за надгледнике, да пасете Божју скупштину, коју је Бог купио крвљу свог Сина“ (Дела апостолска 20:28).

„Дакле, тим више ћемо, будући да смо сада његовом крвљу проглашени праведнима, бити преко њега спасени од гнева“ (Римљанима 5:9).

„Нисте имали наду и били сте без Бога у свету. Али сада у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко дошли сте близу Христовом крвљу“ (Ефешанима 2:12, 13).

„Бог [је] сматрао добрим да сва пунина пребива у њему, и да посредством њега поново са собом помири све друго, успоставивши мир помоћу крви коју је он пролио на мученичком стубу“ (Колошанима 1:19, 20).

„Дакле, браћо... имамо потпуно поуздање с обзиром на пут уласка у свето место посредством Исусове крви“ (Јеврејима 10:19).

„Нисте распадљивим стварима... избављени од свог бесплодног начина понашања који сте по предању примили од својих праочева, него драгоценом крвљу, као што је крв јагњета без мане и без мрље, наиме Христовом.“ (1. Петрова 1:18, 19).

„Ако ходимо у светлу као што је и он сам у светлу, имамо заједницу једни с другима, и крв Исуса, његовог Сина, чисти нас од сваког греха“ (1. Јованова 1:7).

„Достојан си да узмеш свитак и да отвориш његове печате, јер си био заклан и својом си крвљу купио Богу људе из сваког племена и језика и народа и нације“ (Откривење 5:9).

„Збачен [је] тужитељ наше браће... И они га победише због Јагњетове крви и због речи свог сведочења“ (Откривење 12:10, 11).

[Слика на 16. страни]

Бог је посредством Закона јасно показао да је крв повезана са опраштањем греха

[Слика на 17. страни]

Многи животи могу бити спасени посредством Исусове крви