Драгуљи Јеховиног стварства

’Неће нестајати ни лета ни зиме‘

ПУСТИЊСКО тло гори под врелим сунчевим зрацима. У другим деловима Земље, након хладне зиме стижу топли сунчеви зраци. Заиста, сунчева топлота је један од најважнијих фактора који утичу на климу и годишња доба.

Годишња доба се разликују широм планете. Како она утичу на тебе? Да ли уживаш у освежењу које доноси пролеће, док посматраш како се дрвеће и цвеће буди? Каква осећања се у теби буде када помислиш на угодне летње вечери? Да ли уживаш у свежим јесењим данима и прелепом шаренилу лишћа које мења боју? Да ли те умирује изглед снегом прекривене шуме?

Зашто долази до смене годишњих доба? Најкраће речено, због нагиба Земље. Земљина ротациона оса налази се под углом од 23,5 степена у односу на раван земљине орбите око Сунца. Да земљина оса није нагнута, не би било годишњих доба. Клима би стално била иста. То би утицало на вегетацију и на усеве.

Може се видети да иза смене годишњих доба стоји Створитељева рука. Псалмиста се добро изразио када је Јехови Богу рекао: „Ти си утврдио све крајеве земље; лето и зиму ти си уредио“ (Псалам 74:17). a

Са становишта једног посматрача са земље, небеска тела служе као непогрешиви весници годишњих доба. Када је створио Сунчев систем, Бог је одредио: „Нека буде светлила у простору небеском... да буду знаци који ће обележити времена [’годишња доба‘, NW], дане и године“ (Постање 1:14). У току године, постоје две тачке на Земљиној орбити где Сунце у подне сија под правим углом у односу на екватор. Те тачке се називају еквиноцијуми, и у многим земљама они означавају почетак пролећа и јесени. Током еквиноцијума, на целом свету дан и ноћ трају отприлике једнако.

Постојање годишњих доба, као и време њиховог почетка, није везано само за кретање небеских тела. Годишња доба, клима и временски услови део су сложеног система који живот чини могућим. Обраћајући се становницима Мале Азије, који су се бавили пољопривредом и производњом хране, хришћански апостол Павле и његов сарадник Варнава рекли су да је Бог онај који им ’даје кишу с неба и плодна раздобља, до ситости пунећи њихова срца јелом и весељем‘ (Дела апостолска 14:14-17).

Чудесан процес фотосинтезе подржава вегетацију на копну и фитопланктон у морима. Због тога ланац исхране и разноликост биљног и животињског света на веома сложен начин зависе од временских услова и климе. Павле је на одговарајућ начин указао на Јеховину руку у свему томе када је рекао: „Земља која упије кишу што често на њу пада, и која онда рађа биље које одговара онима за које се она и обрађује, прима за узврат благослов од Бога“ (Јеврејима 6:7).

Реч „благослов“ поприма ново значење када застанеш и размислиш о томе шта се  дешава на местима где пролеће доноси умерену температуру, дуже дане, више сунца и благе кише. Цвеће цвета, а инсекти излазе из својих зимских склоништа спремни да опраше биљке. Птице, као што је плава креја приказана на овој слици, испуњавају шуму својим бојама и песмом, оживљавајући природу. Пулс живота се убрзава док жива бића настављају свој циклус рађања и раста (Песма над песмама 2:12, 13). Тако се све припрема за жетву која се обавља крајем лета или у јесен (Излазак 23:16).

Колико су Јеховина дела дивна види се по положају Земље, јер се Он постарао да постоје дан и ноћ, годишња доба и време сетве и жетве. Сигурни смо да после зиме наступа топлији период. На крају крајева, Бог је обећао: „Док земља траје неће нестајати ни сетве ни жетве, ни студени ни врућине, ни лета ни зиме, ни дана ни ноћи“ (Постање 8:22).

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 9. страни]

Сателит пресудан за живот

Месец већ вековима надахњује и задивљује људе. Међутим, да ли знаш да он утиче на годишња доба? Месец утиче на то да Земља буде нагнута, то јест утиче на нагиб њене ротационе осе. То игра „значајну улогу у томе да услови на Земљи буду погодни за живот“, каже Ендру Хил, писац из области науке. Када не би постојао велики сателит који стабилизује нагиб наше планете, температура на Земљи би порасла до те мере да живот више не би био могућ. Стога је један тим астронома закључио: „На Месец се може гледати као на снажан регулатор климе на Земљи“ (Псалам 104:19).

[Извор]

Месец: U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./Bart O’Gara

[Слика на 9. страни]

Камиле, северна Африка и Арабијско полуострво