Јехова открива своју славу понизнима

„Плод скромности [’понизности‘, NW] и страха од Јехове, богатство су, слава су и живот“ (ПОСЛОВИЦЕ 22:4).

1, 2. (а) Како књига Дела апостолских показује да је Стефан био ’човек пун вере и светог духа‘? (б) Шта доказује да је Стефан био понизан?

 СТЕФАН је био ’човек пун вере и светог духа‘. Осим тога, био је „пун милости и силе“. Био је један од првих Исусових ученика и чинио је чудесне знакове и предзнаке међу људима. Једном приликом су неки људи почели да се препиру с њим, „али нису могли да се супротставе мудрости и духу којим је говорио“ (Дела апостолска 6:5, 8-10). Стефан је очигледно ревно проучавао Божју Реч и износио је снажне аргументе пред јеврејским религиозним вођама свог времена. Његово детаљно сведочанство које је забележено у 7. поглављу Дела апостолских показује да је жарко желео да сазна како ће Бог остварити своје намере.

² За разлику од тих религиозних вођа, који су због свог положаја и знања сматрали да су бољи од обичног народа, Стефан је био понизан (Матеј 23:2-7; Јован 7:49). Иако је врло добро познавао Писмо, спремно је прихватио задатак да ’дели храну по столовима‘ како би апостоли могли да се посвете „молитви и служби речи“. Стефан је био на добром гласу међу браћом и зато је изабран за једног од седморице који су имали добро сведочанство и који су стога могли да свакодневно деле храну. Понизно је прихватио тај задатак (Дела апостолска 6:1-6).

3. На који је изванредан начин Стефану била указана Божја незаслужена доброта?

³ Стефанова понизност, заједно с духовношћу и беспрекорношћу, нису прошли незапажено код Јехове. Кад је Стефан сведочио непријатељски расположеним јеврејским вођама у Синедриону, његови противници су ’видели да му је лице као лице анђела‘ (Дела апостолска 6:15). Његово лице је било као код Божјег гласника, а мир који је имао потицао је од Бога славе, Јехове. Након што је храбро сведочио пред члановима Синедриона, Стефану је на изванредан начин указана Божја незаслужена доброта. „Он, пун светога духа, упре поглед у небо и виде Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Богу“ (Дела апостолска 7:55). Њему је овом величанственом визијом потврђено да је Исус Божји Син и Месија. Та визија је ојачала Стефана и уверила га да има Јеховину наклоност.

4. Коме Јехова открива своју славу?

⁴ Визија коју је Стефан имао показује да Јехова открива своју славу и намере богобојазним особама које су понизне и које цене свој однос с њим. У Библији стоји: „Плод скромности [’понизности‘, NW] и страха од Јехове, богатство су, слава су и живот“ (Пословице 22:4). Зато је преко потребно да разумемо шта је права понизност, како можемо развијати ову важну особину и како нам користи када је испољавамо на сваком подручју живота.

Понизност — Божја особина

5, 6. (а) Шта је понизност? (б) Како Јехова испољава понизност? (в) Како на нас треба да утиче то што је Јехова понизан?

 ⁵ Некога ће можда изненадити што је Јехова Бог, најмоћнија и најславнија особа у свемиру, највећи пример понизности. Краљ Давид је рекао Јехови: „Ти ми дајеш штит спасења свога, десница ме твоја подржава и великим милост [„понизност“, NW] твоја чини“ (Псалам 18:36). Када је за Јехову рекао да је понизан, Давид је употребио хебрејску реч која у основи значи „погнут“. Осим речи „понизност“, из те хебрејске речи могу се извести и речи као што су „скромност“, „кротост“ и „приступачност“. То значи да се Јехова понизио када се спустио на ниво несавршеног Давида да би комуницирао с њим и да би га користио као свог представника у улози краља. Увод у 18. Псалам показује да је Јехова штитио и подржавао Давида, избављајући га „из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове“. С друге стране, Давид је знао да је сву узвишеност и славу коју је стекао као краљ стекао захваљујући томе што је Јехова понизно деловао у његову корист. То што је Давид био свестан тога помогло му је да остане понизан.

⁶ Како стоје ствари с нама? Јехова је одлучио да нас поучи истини и можда нам је посредством своје организације дао неке посебне предности службе или можда на неки други начин преко нас врши своју вољу. Какав став треба да имамо о свему томе? Зар не би требало да будемо понизни? Зар не би требало да будемо захвални Јехови зато што је понизан и да избегавамо да се узвисујемо, што би свакако водило до лоших последица? (Пословице 16:18; 29:23).

7, 8. (а) Како је Јехова показао понизност у опхођењу с Манасијом? (б) Који су нам пример оставили Јехова и Манасија који треба да следимо када је у питању испољавање понизности?

⁷ Јехова показује велику понизност не само тако што се спушта на ниво несавршених људи већ и тако што је спреман да укаже милосрђе убогима и што чак подиже, то јест узвисује, оне који су понизни (Псалам 113:4-7). Осмотри пример јудејског краља Манасије. Он је злоупотребио свој угледан положај краља и унапређивао је лажно обожавање ’чинећи врло много тога што је зло пред Господом гневећи га‘ (2. Дневника 33:6, ДК). Јехова је на крају казнио Манасију тако што је дозволио да га асирски краљ свргне с престола. Манасија је  у заточеништву ’завапио ка Јехови, Богу своме, и дубоко се понизио‘, тако да га је Јехова поново вратио на престо у Јерусалиму и Манасија „позна да је Јехова Бог“ (2. Летописа 33:11-13). Јехова је на крају био задовољан Манасијином понизношћу и сам је показао понизност тиме што му је опростио и поново га поставио за краља.

⁸ Јеховина спремност да опрости и Манасијин покајнички став пружају нам важне поуке о понизности. Увек треба да имамо на уму да начин на који се опходимо са онима који су нас увредили и став који испољавамо када погрешимо може да одреди како ће се Јехова опходити с нама. Ако спремно опраштамо другима и понизно признајемо своје грешке, тада се можемо надати да ће и Јехова бити милосрдан према нама (Матеј 5:23, 24; 6:12).

Божја слава откривена понизнима

9. Да ли је понизност знак слабости? Објасни.

⁹ Међутим, на понизност, и с њом повезане особине, не треба гледати као на знак слабости или као на склоност да се прелази преко онога што је лоше. Свето писмо показује да је Јехова понизан, али и да испољава праведан гнев и страхопоштовања вредну моћ када околности то захтевају. Због тога што је понизан, Јехова с наклоношћу, или с посебном обзирношћу, гледа на оне који су понизни, док се клони оних који су поносни (Псалам 138:6). Како је Јехова показао посебан обзир према својим понизним слугама?

10. Шта Јехова открива понизнима, као што се види из 1. Коринћанима 2:6-10?

¹⁰ У време које одреди и преко канала који изабере, Јехова открива понизнима детаље у вези са испуњењем своје намере. Те славне ствари скривене су од оних који се поносно ослањају на људску мудрост и размишљање, и тврдоглаво их се држе (1. Коринћанима 2:6-10). Али понизни, којима је дато тачно спознање Јеховине намере, подстакнути су да га величају зато што још више цене његову величанствену славу.

11. Како су у првом веку неки показали недостатак понизности, и како се испоставило да је то било на њихову штету?

¹¹ У првом веку су многи, укључујући и оне који су само тврдили да су хришћани, показали недостатак понизности и спотакло их је оно што им је апостол Павле открио о Божјим намерама. Павле је постао „апостол нацијама“ али не због своје националности, образовања, година старости или добрих дела (Римљанима 11:13). Телесни људи углавном сматрају да управо ови фактори показују кога ће Јехова употребити (1. Коринћанима 1:26-29; 3:1; Колошанима 2:18). Међутим, Јехова је изабрао Павла и то је урадио у складу са својом лојалном љубављу и праведном намером (1. Коринћанима 15:8-10). Они за које је Павле рекао да су ’надапостоли‘, као и други противници, одбијали су да прихвате Павла и да слушају његово резоновање на темељу Писма. Због недостатка понизности нису стекли спознање и разумевање славног начина на који Јехова спроводи у дело своју намеру. Никада немојмо потценити оне које Јехова изабира да врше његову вољу и немојмо унапред стварати лошу слику о њима (2. Коринћанима 11:4-6).

12. Како нам Мојсијев пример показује да Јехова има наклоност према онима који су понизни?

 ¹² С друге стране, у Библији има много примера понизних људи који су имали прилику да виде делић Божје славе. Мојсије, „најкроткији“ од свих људи, видео је Божју славу и имао је присан однос с њим (Бројеви 12:3, NW). Постоји много разлога због којих је Створитељ имао високо мишљење о овом понизном човеку, који је 40 година провео као неугледни пастир и то вероватно углавном на Арабијском полуострву (Излазак 6:12, 30). Мојсије је уз Јеховину подршку постао заступник и предводник нације Израел. Његова комуникација с Богом била је двосмерна. У једној визији је видео „прилику Јеховину“ (Бројеви 12:7, 8; Излазак 24:10, 11). Они који су прихватали овог понизног Божјег слугу и представника такође су били благословљени. Попут њих, и ми ћемо бити благословљени ако верујемо и ако будемо послушни пророку већем од Мојсија, Исусу, као и ’верном и разборитом робу‘ кога је он именовао (Матеј 24:45, 46; Дела апостолска 3:22).

13. Како је у првом веку Јеховина слава била откривена понизним пастирима?

¹³ Кога је ’обасјала Јеховина слава‘ у виду анђеоске објаве добре вести о рођењу ’Спаситеља, који је Христ Господ‘? Не умишљене религиозне вође нити уважене људе на положајима, већ понизне пастире „који су боравили напољу и ноћу чували страже код својих стада“ (Лука 2:8-11). Они нису били нешто нарочито уважени због неког свог умећа или посла којим су се бавили. Па ипак, Јехова је управо на њих обратио пажњу и изабрао је да прво њих обавести о рођењу Месије. Дакле, Јехова открива своју славу понизним људима који имају страхопоштовање пред њим.

14. Које благослове Бог излива на понизне?

¹⁴ Шта учимо из ових примера? Они нам показују да Јехова има наклоност према понизнима, да им даје спознање и помаже им да разумеју његове намере. Када бира особе које ће обзнанити другима Његове славне намере, то нису обавезно они који испуњавају нека људска очекивања. Спознање које смо стекли треба да нас подстакне да и даље тражимо вођство од Јехове, његове пророчанске Речи и организације. Можемо бити сигурни да ће нас Јехова и даље обавештавати о томе како ће спроводити своју славну намеру. Пророк Амос је рекао: „Јехова, Вечити, ништа и не чини а да тајну своју слугама својим, пророцима, не открије“ (Амос 3:7).

Развијај понизност и имаћеш Божју наклоност

15. Зашто морамо радити на томе да останемо понизни, и како се то види на примеру израелског краља Саула?

¹⁵ Да бисмо остали у Јеховиној наклоности, морамо остати понизни. Једном понизан не значи заувек понизан. Може се десити да особа изгуби понизност и подлегне поносу и самоузвисивању, што води до охолости и пропасти. Саулу, првом краљу Израела, догодило се управо то. Када је био изабран, био је „мали у очима својим“ (1. Самуилова 15:17). Међутим, узохолио се после само две године владања. Презрео је то што је Јехова дао Самуилу право да приноси жртве и смислио је изговоре за то што је преузео ствари у своје руке (1. Самуилова 13:1, 8-14). То је био само почетак низа догађаја који су јасно показали да му је недостајала понизност. Због тога је изгубио Божји дух и његову наклоност, и на крају је умро на сраман начин (1. Самуилова 15:3-19, 26; 28:6; 31:4). Поука је јасна: Морамо радити на томе да останемо понизни и подложни, и треба да потискујемо склоност да превисоко мислимо о себи.Тако ћемо избећи да поступамо дрско што би водило до Јеховиног неодобравања.

16. Како нам размишљање о свом односу с Јеховом и ближњима може помоћи да развијамо понизност?

 ¹⁶ Иако се понизност не наводи међу особинама које сачињавају плод Божјег духа, то је божанска особина коју треба неговати (Галатима 5:22, 23; Колошанима 3:10, 12). Будући да је ова особина повезана с нашим начином размишљања, то јест с тим шта мислимо о себи и другима, за развијање понизности потребан је свестан труд. Дубоко размишљање о свом односу с Јеховом и ближњима може нам помоћи да останемо понизни. У Божјим очима свако несавршено тело је као трава која расте неко време, а онда се осуши и увене. Људи су као најобичнији скакавци (Исаија 40:6, 7, 22). Да ли једна травка има разлога да буде поносна само зато што је мало дужа од других травки? Да ли неки скакавац има разлога да се размеће својом вештином само зато што може да скочи мало даље од других скакаваца? Бесмислено је и размишљати на тај начин. Зато је апостол Павле подсетио сухришћане: „Ко те чини различитим од другога? Заиста, шта имаш што ниси примио? А ако си заиста примио, зашто се хвалиш као да ниси примио?“ (1. Коринћанима 4:7). Размишљање о оваквим библијским стиховима може нам помоћи да развијамо и испољавамо понизност.

17. Шта је помогло пророку Данилу да развије понизност, и шта нама може помоћи да постигнемо то исто?

¹⁷ Јеврејском пророку Данилу је речено да је ’мио‘ у Божјим очима због тога што се ’унизио‘, другим речима зато што је био понизан (Данило 10:11, 12). Шта је помогло Данилу да развије понизност? Он се пре свега потпуно уздао у Јехову и редовно му се молио (Данило 6:10, 11). Сем тога, проучавао је Божју Реч ревно и са исправним мотивима, што му је помогло да Божју славну намеру задржи јасно у мислима. Надаље, био је спреман да призна не само грешке свог народа, већ и своје сопствене. И заиста је желео да покаже да је Бог тај који  је праведан, а не он сам (Данило 9:2, 5, 7). Да ли можемо учити из Даниловог изванредног примера и трудити се да развијамо и испољавамо понизност на свим подручјима живота?

18. Каква слава очекује оне који испољавају понизност?

¹⁸ „Плод скромности [’понизности‘, NW] и страха од Јехове, богатство су, слава су и живот“, стоји у Пословицама 22:4. Да, Јехова има наклоност према онима који су понизни и зато им даје славу и живот. У тренутку када је псалмиста Асаф готово престао да служи Богу, Он му је помогао да ствари сагледа из другог угла, након чега је Асаф понизно признао: „Саветом ћеш ме својим водити, а после ћеш ме у славу примити“ (Псалам 73:24). Како се овај стих може применити на нас? Каква слава очекује оне који испољавају понизност? Осим што могу имати добар однос с Јеховом, могу се радовати што ће видети испуњење следећих надахнутих речи краља Давида: „Смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира.“ Заиста славна будућност! (Псалам 37:11).

Да ли се сећаш?

• Зашто Стефан представља пример понизног човека коме је Јехова открио своју славу?

• Како је Јехова Бог показао понизност?

• Који примери показују да Јехова открива своју славу понизнима?

• Како нам Данилов пример помаже да развијамо понизност?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 12. страни]

Снажан али понизан

Године 1919, у Сидар Поинту (Охајо, САД), одржан је конгрес Истраживача Библије, како су Јеховини сведоци тада били познати. Том приликом се Џ. Ф. Ратерфорд, који је тада надгледао дело, драговољно јавио да носи пртљаг неких делегата и да их отпрати до њихових соба. Последњег дана конгреса, 7 000 присутних одушевио је следећим речима: „Ви сте изасланици Краља над краљевима и Господара над господарима, који објављују људима... славно краљевство нашег Господа.“ Брат Ратерфорд је био човек снажних уверења, познат по изузетним говорима и бескомпромисном заступању онога за шта је веровао да је истина, али и истински понизан што се често видело по његовим молитвама приликом јутарњег обожавања у Бетелу.

[Слика на 9. страни]

Стефан, врстан познавалац Писма, понизно је делио храну

[Слика на 10. страни]

Јехови је била угодна Манасијина понизност

[Слика на 12. страни]

Зашто је Данило био ’мио‘?