Развијати Христово гледиште о томе шта некога чини великим

„Ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга“ (МАТЕЈ 20:26).

1. Шта по мерилима света некога чини великим?

 БЛИЗУ древног египатског града Тебе (данашњег Карнака), смештеног око 500 километара јужно од Каира, налази се 18 метара висока статуа фараона Аменхотепа III. Кад човек гледа тај огромни кип не може а да се не осећа мајушно. Овај споменик, чија је сврха очигледно била да изазове страхопоштовање према владару, показује да по мерилима света бити велик значи учинити себе што је могуће већим и важнијим, и проузроковати да се други осећају безначајно.

2. Који је пример Исус оставио својим следбеницима, и шта треба да се запитамо?

² Запази разлику између таквог гледишта о томе шта значи бити велик и гледишта на које је подстицао Исус Христ. Иако је својим ученицима био „Господ и Учитељ“, поучавао их је томе да некога великим чини служење другима. Исус је последњег дана свог живота на земљи практично показао оно чему је поучавао  тако што је својим ученицима опрао ноге. Какав понизан поступак! (Јован 13:4, 5, 14). Шта ти се више свиђа — да ти служиш некоме или да неко служи теби? Да ли Христов пример буди у теби жељу да будеш понизан као што је он био? Хајде да онда размотримо каква разлика постоји између Христовог гледишта о томе шта некога чини великим и гледишта које је уобичајено у свету.

Избегавати светско гледиште о томе шта некога чини великим

3. Који библијски примери показују да оне који жуде за славом од људи очекује жалостан исход?

³ У Библији има много примера који показују да светско гледиште о томе шта некога чини великим води у пропаст. Сети се моћног Амана, који је заузимао уважено место на персијском краљевском двору у време Јестире и Мардохеја. Његова жеља за славом довела га је до понижења и смрти (Јестира 3:5; 6:10-12; 7:9, 10). Сети се охолог Навуходоносора који је полудео када је био на врхунцу моћи. Његов погрешан став види се из следећих речи: „Није ли ово Вавилон Велики, који сам ја сазидао као краљевску престоницу, силом моћи своје а за славу величанства свога?“ (Данило 4:30). Ту је затим и поносни Ирод Агрипа I који је приграбио за себе незаслужену славу уместо да прослави Бога. ’Изјели су га црви и издахнуо је‘ (Дела апостолска 12:21-23). То што нису имали Јеховино гледиште о томе шта значи бити велик све ове људе је довело до понижавајуће пропасти.

4. Ко се крије иза поносног духа света?

⁴ Сасвим је на месту ако желимо да свој живот користимо на начин који ће нам донети углед и поштовање. Међутим, Ђаво користи ту нашу жељу тако што унапређује поносни дух, који је одраз његових амбиција (Матеј 4:8, 9). Никада немој заборавити да је он „бог овог система ствари“ и да је одлучан да овде на земљи шири свој начин размишљања (2. Коринћанима 4:4; Ефешанима 2:2; Откривење 12:9). С обзиром на то да знају од кога потиче такво размишљање, хришћани избегавају да деле светско гледиште о томе шта значи бити велик.

5. Да ли достигнућа, признање и богатство гарантују трајно задовољство? Објасни.

⁵ Једна идеја коју Ђаво унапређује јесте то да стицање великог имена у свету, признање од људи и џепови пуни пара аутоматски воде до срећног живота. Да ли је то истина? Да ли достигнућа, признање и богатство гарантују живот пун задовољства? Библија нас упозорава да не будемо обманути таквим размишљањем. Мудри краљ Соломон је написао: „Видео сам да је сваки рад и свака врсноћа у раду само завист човека према ближњему своме. И то је опет таштина и ловљење ветра“ (Проповедник 4:4). Многи људи који су посветили свој живот томе да постигну нешто у свету могу посведочити да је овај библијски савет истинит. Један такав пример је човек који је радио на пројектовању, изградњи и тестирању свемирске летелице којом је човек отишао на месец. Он се присећа: „Улагао сам много труда и постао сам прави стручњак у ономе што сам радио.  Али и то је било узалудно и бескорисно јер ми није донело трајну срећу и унутрашњи мир.“ a Светски концепт о нечијој величини не гарантује трајно задовољство, било да је у питању поље бизниса, спорта или забаве.

Служење мотивисано љубављу чини некога великим

6. Шта показује да су Јаков и Јован имали погрешно гледиште о истакнутости?

⁶ Један догађај из Исусовог живота открива шта у ствари некога чини великим. Исус и његови ученици су 33. н. е. ишли у Јерусалим на Пасху. На путу се показало да су два Исусова рођака, Јаков и Јован, имали погрешно гледиште о истакнутости. Преко своје мајке су затражили од Исуса: ’Реци да нас двојица седнемо, један с твоје десне стране, а други с леве, у твом краљевству‘ (Матеј 20:21). Код Јевреја се сматрало великом чашћу када је неко седео с нечије леве или десне стране (1. Краљевима 2:19). Јаков и Јован су желели да приграбе најистакнутија места. Хтели су да за себе обезбеде те важне положаје. Исус је тачно знао о чему размишљају и искористио је прилику да исправи погрешно гледиште које су имали.

7. Како је Исус објаснио шта по хришћанским мерилима некога чини великим?

⁷ Исус је знао да се у овом поносном свету великима сматрају људи који имају власт над другима и заповедају им и који за тили час могу удовољити сваком свом прохтеву. Међутим, међу Исусовим следбеницима мерило за то шта некога чини великим јесте понизна служба. Исус је рекао: „Ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко хоће да буде међу вама први, нека вам буде роб“ (Матеј 20:26, 27).

8. Шта значи бити слуга, и шта треба да се запитамо?

⁸ Грчка реч која је преведена са „слуга“ у Библији означава некога ко се својски и свесрдно труди да служи другима. Исус је пренео својим ученицима једну важну поуку: Оно што некога чини великим није способност да се другима наређује већ спремност да се другима служи из љубави. Запитај се: ’Како бих реаговао да сам био на месту Јакова и Јована? Да ли бих разумео да је нечија права величина у томе што  служи другима из љубави?‘ (1. Коринћанима 13:3).

9. Који је пример Исус оставио у опхођењу с другима?

⁹ Исус је показао својим ученицима да се његово и светско мерило о овоме битно разликују. Никада није покушавао да изгледа надмоћније у односу на људе којима је служио нити је проузроковао да се други осећају мање вредни. Људи свих врста — мушкарци, жене и деца, богати, сиромашни и утицајни људи као и они који су били познати као грешници — били су опуштени у његовом друштву (Марко 10:13-16; Лука 7:37-50). Људи су обично нестрпљиви са особама које имају слабости. Исус је био другачији. Иако су његови ученици понекад били непромишљени и свадљиви, он их је пажљиво поучавао, показавши да је заиста био понизан и благ (Захарија 9:9; Матеј 11:29; Лука 22:24-27).

10. Како је Исус током читавог живота на земљи несебично служио другима?

¹⁰ Несебичан пример који је оставио овај најистакнутији Божји Син показује шта у ствари некога чини великим. Исус није дошао на земљу да би му други служили већ да би он служио другима, лечећи ’разне болести‘ и ослобађајући људе демонског утицаја. Чак и када је био уморан и када му је био потребан одмор, потребе других је увек стављао испред својих и трудио се да их утеши (Марко 1:32-34; 6:30-34; Јован 11:11, 17, 33). Љубав га је покретала да помаже људима у духовном смислу и да преваљује на стотине километара прашњавим путевима да би проповедао добру вест о Краљевству (Марко 1:38, 39). Нема сумње да је Исус озбиљно схватао служење другима.

Опонашати Христову понизност

11. Које особине треба да имају браћа која су именована да служе као надгледници у скупштини?

¹¹ Пред крај 19. века, када су се бирала браћа која ће као путујући представници служити потребама Божјег народа, наглашена је потреба да као хришћански надгледници негују исправан дух. Према Сионској кули стражари од 1. септембра 1894, тражило се да браћа буду „кротки људи — да се не би надули... понизни, који неће заступати себе већ Христа — да не уздижу сопствено спознање већ његову Реч у свој њеној једноставности и сили“. Јасно је да прави хришћани никада не треба да теже за предностима како би задовољили сопствене амбиције, како би стекли углед и моћ, или контролисали друге. Понизан надгледник зна да одговорности које има представљају „врстан посао“, а не неки високи положај који ће му донети славу (1. Тимотеју 3:1, 2). Све старешине и слуге помоћници треба да дају све од себе да понизно служе другима и да предводе у светој служби, да пружају добар пример који ће други опонашати (1. Коринћанима 9:19; Галатима 5:13; 2. Тимотеју 4:5).

12. Која питања себи могу поставити браћа која теже за предностима у скупштини?

 ¹² Сваки брат који тежи за предностима треба да се пита: ’Да ли тражим прилике да служим другима или желим да други служе мени? Да ли сам спреман да радим нешто што је корисно, али што други неће одмах запазити?‘ На пример, један млади брат је можда спреман да држи говоре у хришћанској скупштини, али можда оклева да помогне старијима. Лепо му је у друштву одговорне браће у скупштини, али нерадо иде у службу. Било би добро да се тај млади брат запита: ’Да ли се углавном концентришем на оне видове службе Богу који доносе углед и признање? Да ли желим да задивим друге?‘ Уколико тежимо да стекнемо личну славу свакако не опонашамо Христов пример (Јован 5:41).

13. (а) Како пример понизности надгледника може деловати на друге? (б) Зашто се може рећи да за хришћане понизност није ствар избора?

¹³ Када се својски трудимо да опонашамо Христову понизност, то нас покреће да служимо другима. Осмотри пример једног брата који је као зонски надгледник посетио једну подружницу Јеховиних сведока да би прегледао рад те подружнице. Упркос пренатрпаном распореду и великим одговорностима, овај надгледник је застао да помогне једном младом брату који се мучио да подеси машину која се користила у штампарији. „Нисам могао да верујем!“, присећа се тај брат. „Рекао ми је да је и он радио на таквој машини док је као младић служио у Бетелу и да се сећа колико ју је било тешко подесити. Заједно смо неко време радили око те машине иако је имао да уради много других важних ствари. То је на мене стварно оставило дубоки утисак.“ Тај брат, који је сада надгледник у једној подружници Јеховиних сведока, још увек се сећа тог чина понизности. Никада немојмо сматрати себе и сувише битнима да не бисмо урадили неку једноставну ствар нити превише важнима да не бисмо обавили неки мање вредан посао. Уместо тога, треба да се опашемо ’понизношћу‘. То није ствар избора. То је део ’нове личности‘ коју хришћанин мора да обуче (Филипљанима 2:3; Колошанима 3:10, 12; Римљанима 12:16).

Како стећи Христово гледиште о томе шта некога чини великим

14. Како нам медитирање о нашем односу с Богом и ближњима може помоћи да имамо исправно гледиште о томе шта некога чини великим?

¹⁴ Како можемо стећи исправно гледиште о томе шта некога чини великим? Један начин јесте да медитирамо о свом односу с Јеховом Богом. Његова величанственост, моћ и мудрост уздижу га далеко изнад сићушних људи (Исаија 40:22). Сем тога, медитирање о нашем односу с ближњима такође нам помаже да будемо понизни. На пример, у неким стварима смо бољи од других, али они су можда бољи од нас у нечему што је много важније у животу, или наша хришћанска браћа можда имају неке особине које нама недостају. У ствари, многе особе које су драгоцене у Божјим очима не издвајају се нешто посебно од других баш због своје кротке и понизне нарави (Пословице 3:34; Јаков 4:6).

15. Како беспрекорност Божјег народа показује да нико нема разлога да се осећа надмоћније од других?

¹⁵ Искуства Јеховиних сведока који су били прогоњени због своје вере добро илуструју ту чињеницу. Често се показало да су беспрекорност пред Богом током жестоких испита сачували баш они које би овај свет сматрао обичнима. Медитирање о  оваквим примерима може нам помоћи да останемо понизни и да научимо да ’не мислимо о себи више него што треба да мислимо‘ (Римљанима 12:3). b

16. Како се сви у скупштини могу трудити да буду велики опонашајући пример који је оставио Исус?

¹⁶ Сви хришћани, како млади тако и стари, треба да се труде да развијају Христово гледиште о томе шта некога чини великим. У скупштини има много тога што треба урадити. Никада се немој осећати увређено када те неко замоли да урадиш нешто што се иначе сматра нижим послом (1. Самуилова 25:41; 2. Краљевима 3:11). Родитељи, да ли подстичете своју децу и тинејџере да радосно обаве сваки задатак који им се да, било у Дворани Краљевства било на конгресу? Да ли вас виде како радите нешто што се иначе мање цени? Један брат који сада служи у светској централи Јеховиних сведока живо се сећа примера својих родитеља. Он каже: „Начин на који су прилазили чишћењу Дворане Краљевства или места на ком смо имали конгрес говорио ми је да им је то нешто важно. Често су се јављали да ураде нешто што је било за добро скупштине или братства, без обзира што то иначе није толико цењено. То гледиште ми помаже да драговољно прихватим сваки посао овде у Бетелу.“

17. На које начине понизне жене могу бити благослов за скупштину?

¹⁷ Када је у питању стављање туђих интереса испред својих, изврстан пример за то је Јестира, која је у петом веку пре н. е. постала краљица Персијског царства. Иако је живела на двору, била је спремна да ризикује свој живот у корист Божјег народа поступајући у складу с Божјом вољом (Јестира 1:5, 6; 4:14-16). Без обзира на материјалну ситуацију у којој се налазе, хришћанке данас могу испољавати Јестирин дух тако што ће храбрити депресивне, посећивати болесне, проповедати и сарађивати са старешинама. Те понизне сестре су велики благослов за скупштину!

Благослови које имамо уколико смо налик Христу

18. Које користи имамо ако се трудимо да будемо попут Христа?

¹⁸ Много тога доброг можеш добити када се трудиш да задржиш Христово гледиште о томе шта значи бити велик. Када несебично служиш другима то доноси радост и њима и теби (Дела апостолска 20:35). Браћа ће те више волети када виде да спремно и напорно радиш у њихову корист (Дела апостолска 20:37). Што је још важније, то што радиш да би сухришћанима било добро Јехова прихвата као угодну жртву која му доноси хвалу (Филипљанима 2:17).

19. На шта треба да будемо одлучни када је у питању Христово гледиште о томе шта некога чини великим?

¹⁹ Свако од нас треба да преиспита сопствено срце и да се запита: ’Да ли ћу само причати о развијању Христовог гледишта о томе шта некога чини великим или ћу се својски трудити да то применим у пракси?‘ Добро знамо шта Јехова мисли о охолима (Пословице 16:5; 1. Петрова 5:5). Делима покажимо да смо одушевљени тим Христовим гледиштем, и нека та дела буду очигледна у хришћанској скупштини, породици и свакодневном опхођењу с другим људима — све чинећи на Божју славу и хвалу (1. Коринћанима 10:31).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Зашто на то шта некога чини великим не треба да гледамо као свет?

• Шта по Исусовом мишљењу некога чини великим?

• Како надгледници могу опонашати Христову понизност?

• Шта нам може помоћи да будемо велики попут Христа?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 17. страни]

Ко је велик попут Христа?

Онај ко жели да му се служи или онај ко жели да служи другима?

Онај ко хоће да буде запажен или онај ко је спреман да ради нешто што је мање цењено?

Онај ко уздиже себе или онај ко уздиже друге?

[Слика на 14. страни]

Огромна статуа фараона Аменхотепа III

[Слика на 15. страни]

Да ли знаш шта је довело до Аманове пропасти?

[Слике на 16. страни]

Да ли тражиш прилике да служиш другима?